Upadi na skupove, širenje dezinformacija i antimigrantske histerije: Tri incidenta iza kojih stoje ekstremni desničari uznemirili Srbiju

Kao i svake godine, uoči obeležavanja godišnjice zločina u Srebrenici, "Žene u crnom" su na Trgu republike u Beogradu organizovale performans. One su time podsetile na događaje iz 1995, ali su njihovo ćutanje prekidali povici Ratku Mladiću. Samo nedelju dana pre toga, policija je sprečila grupu demonstranata da prekinu otvaranje izložbe fotografija "Duša Srebrenice" u Beogradu. I tom prilikom su se vijorile zastave posvećene Mladiću. 

Do okupljanja ovih ljudi došlo je nakon poziva desničarskih organizacija upućenih preko društvenih mreža. Upravo su takvi pozivi postali, kako se čini, sve češći, a nedavni primer iz Sombora, kada su za ubistvo žene na mrežama lažno okrivljeni migranti, pokazao je koliko ovakvo delovanje u online prostoru može da dovede širenja dezinformacija.

Kao jedna od desničarskih grupacija koja se proteklih nekoliko nedelja pominjala u medijima, a u vezi sa ovim događajima, stoji grupa koja sebe naziva "Narodna patrola" i koja na društvenoj mreži Fejsbuk ima više od 40.000 pratilaca. 

Tačni podaci o broju desničarskih organizacija trenutno u Srbiji ne postoje, a kako za Euronews Srbija kaže Bojan Klačar iz Cesida, procene su da ih je oko 30. Prema njegovim rečima, utisak je da su ovakve grupacije danas vidljivije u društvu i da je jedan od razloga za to upravo aktivnost na mrežama.

I kriminolog Dobrivoje Radovanović za Euronews Srbija ukazuje da je takvih grupacija sve više, te da one koriste svaki trenutak da se pojave u javnosti. 

Šta se dešavalo

Oko 15 mladića okupilo se početkom jula ispred Endžio haba, gde je otvorena izložba fotografija "Duša Srebrenice" sarajevskog autora Midhata Poturovića. Kako je tada prenela agencija FoNet, policija je sprečila demonstrante, koji su u crnoj odeći, kličući Ratku Mladiću, pokušali da prekinu otvaranje te izložbe, a ulaz u ulicu gde se nalazi galerija je bio blokiran.

Nekoliko dana kasnije, uoči obeležavanja 26. godišnjice od stradanja muslimana u Srebrenici, "Žene u crnom" organizivale su performans, uz razvijeni transparent "Srebrenica - ime genocida", koji je takođe obezbeđivala policija. I u ovom slučaju su se u neposrednoj blizini okupili demonstranti koji su nosili zastave Vojske Republike Srpske i Ratka Mladića. Iako je tenzija bilo, do incidenta u centru grada nije došlo. Na oba skupa mogle su se videti iste osobe, preneli su mediji. 

Euronews/Vasilija Antonijević

Usledio je potom i slučaj iz Sombora, koji je pokazao svu moć širenja dezinformacija. Telo šezdesettrogodišnje žene pronađeno je, naime, pre nekoliko dana u Somboru, a policija je vrlo brzo saopštila da je uhapsila osumnjičene za to ubistvo.

Međutim, pre toga je organizacija koja sebe naziva "Narodna patrola" na svojoj Fejsbuk stranci objavila post u kojem, između ostalog piše: "Dobili smo dojavu iz Sombora da je nekoliko migranata zadavilo ženu. Ovakve stvari ne smemo da dozvolimo, nemamo taj luksuz". Na takvu formulaciju nakačili su se i desničarski portali i pojedini tabloidi, a njihovi tekstovi izazvali su lavinu antimigrantskih komentara na društvenim mrežama. Pojedini korisnici su čak pozivali na nasilje.

Inače, na stranici pomenute grupacije, koju prati desetine hiljada ljudi, kao jedno od osnovnih načela se navodi "Stop naseljavanju migranata", te se navodi i da je nastala "iz nužde za odbranu naroda i zemlje".

Ubrzo je stiglo  i zvanično saopštenje policije u kojem se navodi da su osumnjičeni za ubistvo iz Kule, ali lavina dezinformacija tada će se već uveliko zakotrljala.

Tri razloga zašto su ove grupe sve vidljivije

Klačar objašnjava da postoje tri razloga zašto su ovakve grupacije postale vidljvije u našem društvu. Prvi je zasigurno aktivnost na društvenim mrežama.

"Vrlo su snažni korisnici društvenih mreža, svoje aktivnosti dominantno baziraju na korišćenju društvenih mreža i to nije nikakva novost, takve vrste organizacija su i u Evropi i te kako dobile na svojoj snazi onog momenta kada su postale aktivni korisnici društvenih mreža i desničari veoma dobro znaju da ih koriste. Vrlo su dobri u pakovanju tih informacija, u podilaženju senzacionalizmu, u igranju na kartu emocija i prevashodno na kartu strahova", navodi on.

Upravo su ti strahovi, kako kaže, drugi razlog zašto su desničarske ogranizacije vidljivije. Naglašava da je strah nešto što je potrebno desničarima.

"Živimo u vreme pandemije, čitava prošla godina je protekla u nekoj vrsti straha. Čim postoji strah, to je nešto što je dodatni adut za desničare jer se iz straha razviju različiti oblici osnaživanja nekih homogenizujućih faktora, poput straha za porodicu, straha za zdravlje, straha za budućnost, straha za naciju... To su sve homogenizujući faktori za desničare i oni su sve vreme od kako je počela pandemija igrali na tu kartu. To su prvo bili strahovi koji su govorili da će to da ugrozi naciju, potom su ti strahovi krenuli na strahove od vakcinacije, na različite vrste teorija zavera koje se kontinuirano provlače", napominje on.

Kao treći i krajni razlog, Klačar pominje migrante i kaže da, ukoliko se vratimo nekoliko godina unazad, svi desničari u Srbiji igraju snažno na antimigrantski narativ.

"Ako pogledate gotovo sve incidente koji su se dešavali u poslednjih nekoliko meseci i godina, većina njih je za povod imala migrante. Imali smo upad u kamp u Obrenovcu, imamo delovanje Narodnih patrola koje su pretile migrantima, imali smo ovu dezinformaciju sa migrantima i Somborom, dakle migranti su u poslednjih nekoliko godina gotovo neizostavan deo svih aktivnosti desničarskih organizacija zato što su migranti nešto što je iz njihovog ugla idealna karta na koju mogu da igraju", napominje on.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović za Euronews Srbija kaže da, bilo da je reč o levim ili desnim grupacijama, one svakako jesu opasne.

"Ne znam koje su opasnije, ali su užasno opasne i jedne i druge. I jedne i druge sadrže agresiju prema nevinim ljudima ili ljudima koji drugačije misle. Koliko toga ima ne znam, ali moj utisak jeste da ih ima sve više i više i da se od devedesetih godina pa na dalje postepeno šire, preuzimaju neke važne pozicije u društvu, tolerišu se od strane države i danas i ranije", napominje on.

Klačar, sa druge strane, navodi da je jako važno napraviti razliku da u ekstremističke organizacije možemo da svrstamo samo one koje su dobile neku vrstu pravnog epiloga. S tim u vezi, u Srbiji su zabranjene samo dve organizacije, to je "Nacionalni stroj" i pokret "Obraz", sve ostale se mogu nazivati desničarskim organizacijama.

Tanjug/Jovo Mamula

Napominje da koliko god da su ove desničarske organizacije aktivne, one nisu do kraja uspešne u svojim strategijama jer podrška ka tim desničarskim organizacijama nije toliko velika.

"Oni jesu vidljivi u smislu svojih aktivnosti, jesu vidljivi i na mrežama, ali opasnost od njihovog delovanja, govorim u ovom momentu, nije velika iz dva razloga: nisu dobili tu široku mejnstrim podršku, oni se i dalje obraćaju nekim uskim ciljnim grupama i pod broj dva izuzetno su fragmentisani", navodi i dodaje da činjenica da su desničari izuzetno fragmentisani zapravo ide na ruku državi i građanima jer "dok god su oni fragmentisani šansa da oni postanu bitan faktor koji može da okupi veliki broj ljudi nije veliki". 

Šta država može da uradi?

Prema Radovanovićevim rečima, način na koji država treba da reaguje je vrlo jednostavan. 

"Prvo, izuzimanje, dakle zabrana od bilo kakvog pravnog postojanja, nemaju pravo na organizaciju, nemaju pravo na sredstva, nemaju pravo na učešće u javnim skupovima i slično. Drugi važan način jeste da se u javnosti oni što manje pojavljuju, dakle da se medijski što manje afirmišu", navodi on.

Kada je reč o situaciji koja se odnosi na skupove posvećenje obeležavanju godišnjice zločina u Srebrenici, Radovanović napominje da je to nešto što "Srbiju muči još od devedesetih godina", te da za to odgovornost snosi i sama država.

"Fašističke grupe u tim uslovima bujaju i rastu kao pečurke posle kiše", navodi on.

Prema mišljenju Klačara, jedan način na koji država može da stane na put je primena sile i to može da se dešava kada određene stvari eskaliraju već na terenu.

"To zapravo znači kada svedočimo nekoj vrsti incidenta i to su svi oni slučajevi kada desničari upadaju na skupove, kada prekidaju skupove, pojavljuju se i prete nekim ljudima koji organizuju skupove. Postoji i drugi način delovanja koji je na nešto duže staze, a to je da se recimo malo promeni zakonski okvir i da se donese nacionalna strategija i da se promeni postojeća nacionalna strategija gde bi se malo preciznije uredila oblast prevencije nasilnog desničarskog eksremizma", navodi on.

Kako kaže, to može da ide kroz posebnu nacionalnu strategiju, što dosad nije bio slučaj, a može da ide i kroz promenu Krivičnog zakonika gde bi se definisli neki slučajevi nasilnog ekstremizma.

"Treća stvar koju država može da uradi je zapravo da donese određenu strategiju, određene mere koje bi zapravo smanjile, odnosno uticale na prevenciju nasilja u digitalnom prostoru, koja je izuzetno velika i koja često izaziva psihološke posledice po drugu stranu, a može da bude motivišuća i mobilišuća za sve desničarske organizacije. Ovaj primer Sombora je dobar primer kada je zapravo nešto što je bila očita lažna vest zadobilo jedan mobilišući faktor zato što je došlo do nesmetanog delovanja u online prostoru, a ne postoje neke konkretne mere koje bi na to mogle da utiču", zaključuje Klačar.