"Svaki drugi ne plaća izdržavanje deteta": Može li Alimentacioni fond da reši muke samohranih roditelja?

Svaki drugi razvedeni roditelj u Srbiji ne plaća alimentaciju, a polovina koja to čini ne isplaćuje novac redovno, pokazalo je istraživanje udruženja "Centar za mame". Kazna za neplaćanje alimentacije može biti novčana ili zatvor, ali povrh toga neki nesavesni roditelji prolaze nekažnjeno. Problem samohranih roditelja, koji sami izdržavaju decu, moglo bi da reši osnivanje Alimentacionog fonda.

Zakon o privremenom izdržavanju dece iz Alimentacionog fonda spreman je i čeka da se nađe pred poslanicima u parlamentu.

Slađana Bajić iz prvog braka ima maloletnog sina. Bivši suprug redovno je plaćao alimentaciju dok nije nestao. Iz drugog braka ima takođe maloletne blizance sa švedskim državljaninom, koji joj za izdržavanje dece nikada nije uplatio ni dinar. Slađana ga je zbog toga tužila u Srbiji. Sud je presudio bivšem suprugu da za blizance plaća alimentaciju u iznosu od ukupno 40.000 dinara, što do današnjeg dana nije učinio. Zato je Slađana odlučila da preko Ministarstva finansija pokrene međunarodni postupak i da bivšeg muža tuži u Švedskoj.

"Mene u nekom momentu poziva advokat sa prevodiocem i onda mi kaže da čak i da dobijem sudsku presudu (u Švedskoj), a dobiću je sigurno, ništa ne mogu sa tom presudom da uradim iz razloga zato što on nije tamo (u Švedskoj) zaposlen. On je tamo u statusu radno nesposobnog ili tako nešto, da će on kroz izvestan period, da primi i penziju, a da su u takvim slučajevima uopšte ne izuzima nikakav procenat na ime alimentacije i zapravo džaba ste krečili", kaže za Euronews Srbija Slađana Bajić.

U međuvremenu, Slađana je za blizance uspela da obezbedi i švedska državljanstva, u nadi da bi na taj način uspela da dobije alimentaciju iz švedskog alimentacionog fonda. Međutim, advokat joj je saopštio da njena deca na taj novac nemaju prava.

"Ali ako deca ne žive na teritoriji Švedske džaba što su švedski državljani. U tom slučaju nemate prava na alimentaciju niti bilo kakav vid pomoći od njihove zemlje", priča ona.

Visina alimentacije određuje se na osnovu redovne mesečne plate roditelja koji plaća izdržavanje dece. Advokati objašnjavaju da neki roditelji izbegavaju plaćanje alimentacije tako što prikrivaju svoje stvarne prihode.

Teško odrediti primanja 

"Kada je reč o licima koja rade u državnim službama, tu je skoro nemoguće da se prikriju stvarni prihodi, ali za lica koja rade u privatnim firmama neretko se dešava da naprave dogovor sa poslodavcem, pa budu prijavljeni na minimalac, a ostatak novca primaju na ruke. To realno jeste problem prilikom utvrđivanja stvarnih redovnih mesečnih primanja za osobu koja je u obavezi da plaća izdržavanje", priča Marija Sara Jovanović, advokatica za porodično pravo.

Unsplash

Sazivanje hitne sednice o Zakonu o alimentacionom fondu, tražila je Stranka slobode i pravde. U toj stranci objašnjavaju da bi alimentacioni fond funkcionisao kao državni i tvrde da osnivanje ovog fonda državu ne bi koštalo - ništa.

"Alimentacioni fond je samoodrživ zato što bi se iz alimentacionog fonda plaćala nadoknada za izdržavanje deteta ili dece samohranom roditelju onda kada neodgovorni roditelj ne ispunjava svoju obavezu, a onda bi država kroz Centar za socijalni rad,  kroz Ministarstvo za brigu o porodici i kroz državno pravobranilaštvo godino neodgovornog dužnika, neodgovnornost roditelja, da regresira tu svoju obavezu i da je vrati u fond", rekla je nedavno Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde.

Roditelje koji ne plaćaju alimentaciju, država ne goni po službenoj dužnosti, već bivši supružnici moraju da ih tuže na sopstvenu inicijativu. Iako stručnjaci navode da bi se osnivanjem Alimentacionog fonda, taj teret prebacio na državu, smatraju da se suštinski problem naplate alimentacije u Srbiji ne bi rešio.

Ružičić: Zemlje u okruženju imaju Alimentacioni fond

Istraživanje koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da polovina razvedenih roditelja ne isplaćuje alimentaciju, a svaki drugi koji to čini ne plaća redovno.

Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame kaže da brojke najbolje govore koliko je težak položaj samohranih roditelja, a uglavnom su to majke.

"Obično kada se završi brak, završi se i finansijska obaveza prema detetu. Roditelj koji brine o detetu sam mora sve da finansiraju, ali i da pokrene pravne procese (tužbe, žalbe) za neisplaćenu alimentaciju", kaže Ružičić za Euronews Srbija.

Dodaje da su istraživanja pokazala da nakon razvoda čak četvrtina roditelja (uglavnom očeva) prestaje da viđa svoju decu, te sve obaveze oko deteta padaju na roditelja koji je dobio starateljstvo.

"Nama se javila mama koja je za troje dece dobila ukupno 6.000 dinara alimentaciju, što znači 2.000 dinara po detetu. Ona je na sudu morala da se pravda zašto je morala da nađe dodatni posao, jer nije mogla da preživi sa decom od svoje plate i alimentacije", priča ona.

Dodaje da je praksa pokazala da u Srbiji alimentacija za decu uglavnom iznosi od 10.000 do 12.000 dinara po detetu.

Alimentacioni fond, inače, postoji u mnogim evropskim zemljama, a od 1. novembra, prošle godine, funkcioniše i u Crnoj Gori. U Hrvatskoj se Zakonom o privremenom izdržavanju definiše plaćanje izdržavanja iz državnog budžeta, ukoliko ga roditelj ne isplaćuje dobrovoljno, a u Sloveniji postoji Javni garantni fond za izdržavanje.

Primeri tih zemalja pokazuju da je Alimentacioni fond održiv.

"Država zna da napravi svoja potraživanja, pokušajte da ne platite porez, račune", navela je Ružičić.

Podsetila je da su zemlje u okruženju pronašle mehanizme kako da naplate alimentaciju - partner ne može da napusti zemlju, ne može da overi zdravstvenu knjižicu ukoliko nije platio alimentaciju.