Igre 
"IZ SRCA ROĐEN" Koliko se čeka na usvajanje deteta u Srbiji i kada usvojitelji mogu biti iz inostranstva?
Komentari13/05/2023
-15:44
U Srbiji je gotovo četiri puta više parova i pojedinaca upisano u Registar potencijalnih usvojitelja, nego što je dece koja čekaju da budu usvojena. U našoj zemlji gotovo 290 dece čeka na usvajanje, dok je u Registru potencijalnih usvojitelja gotovo četiri puta više parova i pojedinaca.
Tokom prošle godine usvojeno je 94 dece, od toga 79 mališana je otišlo na domaća usvojenja, a 15 na međunarodna, podaci su Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. U Beogradu su usvojena 23 deteta, a troje je otišlo usvojiteljima u druge države.
Samo tokom prošle godine oko 200 mališana ostavljeno je u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine. To su uglavnom bebe rođene sa ozbiljnim i višestrukim smetnjama u razvoju, koje su tu stigle pravo iz porodilišta, zatim deca čiji biološki roditelji zbog zavisnosti od droge i alkohola nisu više u stanju da se o njima staraju, a veliki broj dece u domovima ili hraniteljskim porodicama još nema rešen zakonski status, što je preduslov za usvojenje.
Osim državljana Srbije, usvojitelji mogu da budu i državljani drugih država, sa kojima Srbija ima potpisane posebne sporazume. Na usvojenje u drugu državu mogu ići deca za koju se, u roku od godinu dana, ne pronađe usvojitelj u Srbiji. To su u najvećem broju slučajeva deca sa smetnjama u razvoju i teškim zdravstvenim problemima, koja odlaze u porodice u onim zemljama, u kojima će im sistem socijalne zaštite pružiti što bolju moguću negu i podršku.
U Zvečanskoj uglavnom deca sa smetnjama u razvoju
Direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj Zoran Milačić kaže da je trenutno u toj ustanovi oko 80 najmlađih mališana koji su u postupku utvrđivanja koji oblik zaštite će se primenjivatio kod njih.
"Ne znamo tačno ko od njih će otići na usvojenje. To zavisi od centara za socijalni rad. Onaj broj koji jeste za usvojenje je na evidenciji, u bazio podataka u Ministarstvu", rekao je Milačić za Euronews Srbija u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Foto: Zoran Ilić
On je pojasnio da deca koja idu na usvojenje moraju da imaju kompletnu dokumentaciju - da se radi o potpunoj lišenosti roditeljskog staranja, da kod roditelja nema mogućnosti za rehabilitaciju ili da deca nemaju roditelje. Tek tada se upućuju na usvojenje kao oblik zaštite.
Povezane vesti
Na usvojenje obično idu deca iz hraniteljskih porodica. Mali broj njih odlazi iz Zvečanske. Milačić objašnjava da su u Zvečanskoj na smeštaju uglavnom deca sa smetnjama u razvoju, te da porodice u Srbiji odbijaju usvojenje takve dece.
"Tokom prošle godine iz Zvečanske je otišlo sedmoro dece na usvojenje, samo jedno u našoj zemlji, šestoro u inostranstvo. U inostranstvo na usvojenje su otišli baš iz tog razloga jer imaju ometenost u razvoju", naveo je Milačić.
Zaposleni u sistemu socijalne zaštite kažu da uvek treba imati na umu da dete koje ide na usvojenje dete koje je "već gubilo" i da se za njega traži podoban roditelj, a ne dete za roditelja.
"U Srbiji 90 posto ljudi koji se javljaju za usvojenje su oni koji nemaju svoju decu. U svetu nije tako, tu se često javljaju ljudi koji imaju svoju decu, ali žele da pomognu i drugoj deci. Zato su spremni da pomognu i deci sa smetnjama u razvoju", priča direktor Zvečanske.
Navodi da su zaposleni u Zvečanskoj najsrećniji kada im posle 20 godina dođu u posetu dođu bivši štićenici, a posebno kada vide da su izrasli u dobre ljude.
"Iz srca rođen"
Porodice koje čekaju na usvojenje deteta obično se žale na birokratiju i dugo čekanje. Usvojiteljka Mirjana Mirosavljević ima potpuno drugačije iskustvo. Kaže da je od podnošenja papira do usvojenja čekala godinu dana. Navodi da je u njenom slučaju sistem dobro funkcionisao, da je imala savršenu saradnju sa centrima za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu i da su zaposleni u tim ustanovama postali prijatelji njene porodice.
Za svog usvojenog sina kaže da je "iz srca rođen", da je dete koje "deli ljubav" i da ga svi u okruženju vole. Ona i suprug žele još dece, te su dobili podobnost za usvajanje i drugog deteta.
Povezane vesti
"Sin kaže da želi i brata i sestru. Objašnjavam mu da to možda neće biti moguće da će sada dobiti ili brata ili sestru", priča Mirjana.
Euronews
To što deca sa smetnjama u razvoju koja čekaju na usvojenje teško nalaze dom u Srbiji, Mirjana kaže da je problem u nedovoljnoj podršci sistema.
"Biološke porodice koje imaju dete sa smetnjama u razvoju nemaju dovoljnu podršku sistema, te je nerealno očekivati da se neko od usvojitelja odluči za taj korak. Koliko god želiš da pomogneš tom detetu, ti znaš da nemaš podršku i da nisi dovoljno jak da izvučeš to do kraja", navela je ona.
Poručuje parovima koji čekaju da usvoje dete da ne traže "bebu sa plavim očima, plavim loknama", već da budu otvoreniji.
"Ne treba da vam smeta ako su biološki roditelji deteta druge nacionalnosti, jer vi gajite to dete, dajete mu ljubav i on od vaše ljubavi raste", savetuje ona.
Stranci usvajaju decu sa smetnjama u razvoju
Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju kaže da je kod usvajanja procedura rigorozna i da na usvojenje mogu ići samo ona deca kojima su nadležni Centri za socijalni rad utvrdili opštu podobnost za usvojenje.
Euronews
Objašnjava da inostrani usvojitelji, kada se opredele za međunarodno usvojenje, znaju da mogu da usvoje samo dete sa smetnjama u razvoju i nemaju taj problem.
Upitan da li se prate porodice nakon usvojenja, kaže da zavisi da li je reč o domaćim usvojiteljima ili iz inostranstva.
"Nakon zasnivanja usvojenja u domaćim uslovima porodica se više ne prati zbog privatnosti. Ostavljena je mogućnost da se porodica javi ukoliko ima problema. Kod međunarodnog usvojenja to se prati dve, tri godine", zaključio je on.
Komentari (0)