Usvajanje čeka 280 dece: Neki mališani nikada ne nađu roditelje u Srbiji, jedina šansa su im usvojitelji iz inostranstva
Komentari12/02/2023
-14:03
Prošle godine u Srbiji usvojeno je 89 dece, od kojih je deset odsto usvojeno u inostranstvu, podaci su Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Na usvojenje u Srbiji čeka još 280 mališana, dok se u jedinstvenom registru resornog ministarstva nalazi 814 potencijalnih usvojitelja.
Iako većina dece bez roditeljskog staranja bude usvojena u Srbiji, deo njih nikada ne pronađe roditelje u svojoj državi. Stručnjaci kažu da su razlozi za to brojni - mnoga deca imaju smetnje u razvoju, zatim prepreka može da bude religijska, nacionalna pripadnost.
"To može da bude i kalendarski uzrast deteta ili religijska pripadnost, što je skandalozno reći ali to je činjenica. To je postojalo i verovatno još postoji i to je ugrožavanje dečijih prava. Nekada su to razvojne karakteristike deteta kao što je usporen psihosomatski razvoj ili neki ozbiljni razvojni rizici", kaže Željka Burgund predsednica Udruženja stručnjaka za podršku deci i porodici "Fice Srbija".
Burgund smatra da su usvojitelji iz inostranstva više otvoreni da žive sa decom koja imaju određene razvojne probleme.
"Zato se organizuju međunarodna usvojenja koja imaju kandidate koji su spremni da prihvate neku vrstu rizika ili im neke karatkeristike deteta uopšte nisu problematične da bi mogli da žive sa takvim detetom", navela je Burgund.
U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju pojašnjavaju da je proces međunarodnog usvojenja regulisan zakonom koji potvrđuje Konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, koju je ratifikovala i Srbija. U slučaju da su usvojitelji iz države koja nije ratifikovala konvenciju, usvajanje je i tada moguće, ali uz primenu drugog zakona, dodaju u ministarstvu.
Saradnja po pitanju usvojenja sa drugim državama može se odvijati direktnom komunikacijom između nadležnih organa ili preko licenciranih specijalizovanih agencija za usvojenje, ukoliko poseduju ovlašćenje za to od nadležnih organa obe države .
Strani državljani mogu usvojiti dete iz Srbije
Advokat za porodično pravo Marija Sara Jovanović objašnjava da strani državljani mogu usvojiti dete iz Srbije, ali samo ako su ispunjena dva uslova. Prvi uslov je da se među domaćim državljanima, više od godinu dana, ne mogu naći usvojitelji za dete. Drugi uslov je da Ministar za brigu o porodici i demografiju da saglasnost za usvojenje.
"Kada pričamo o ovom prvom uslovu, šta znači da ne mogu da se nađu usvojitelji među domaćim državljanima? Smatra se da je taj uslov ispunjen ukoliko se dete, usvojenik nalazi na evidenciji jedinstvenog ličnog registra usvojenja koje vodi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju", navodi ona.
Jovanović ističe da u svojoj praksi nije naišla na slučaj u kom su usvojitelji iz inostranstva preuzeli dete sa srpskim državljanstvom, a da usvojenje na kraju nije sprovedeno. Međutim, kaže da Konvencija predviđa i takve situacije.
"Ukoliko se utvrdi da ne može doći do zasnivanja usvojenja u inostranstvu onda je strana država dužna da obezbedi privremeni smeštaj tom detetu i da obavesti naše centralne organe i ministarstvo. Ukoliko ne postoji mogućnost da oni nađu usvojitelje onda se dete vraća u našu zemlju", istakla je Jovanović.
Trenutno u Srbiji 280 dece čeka da bude usvojeno. Više od polovine njih ima smetnje u razvoju ili telesne nedostatke, a potencijalnih usvojitelja je 814, rečeno je Euronews Srbija u nadležnom ministarstvu. Postupak usvojenja dece u Srbiji je besplatan, dok međunarodnim usvojenjima često posreduju agencije čije su usluge skupe, kažu stručnjaci. Neki strani državljani ni povrh toga, nisu bili sprečeni da usvoje onu decu, koju u Srbiji niko nije hteo.
Popović: Broj usvojitelja uzeti sa rezervom
Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju kaže da zvaničan broj potencijalnih usvojitelja (814 ) treba uzeti sa rezervom, jer su na njoj i potencijalni usvojitelji koji su bili zaintersovani, ali su onda iz različitih razloga odustali od usvojenja.
"Oni se nalaze na evidenciji i dalje jer nisu blagovremeno, svom Centru za socijalni rad koji im je utvrdio podobnost za usvojenje, dali informaciju da više nisu zainteresovani za usvojenje. Ministarstvo nema ovlašćenja da ih briše iz jedinstvenog ličnog registara dok se oni ne izjasne da ne žele više postupak usvojenja. Ova brojka bi bila drugačija", pojašnjava on.
To što polovina dece koja su za usvojenje ima određene smetnje u razvoju, Popović kaže da predstavlja veliki izazov za potencijalne usvojitelje i da se pokazalo u praksi da domaći usvojitelji nisu u potpunosti spremni da se sa takvim izovima suoče.
Upitan kako su onda ta deca poželjna usvojiteljima iz inostranstva, Popović kaže da se ne radi o poželjnosti već o pripremi usvojitelja.
"Ljudi koji dolaze iz inostranstva već u toku procedure koja se tamo sprovodi, a koja je gotovo identična kao naša, se vrlo jasno izjašnjavaju i upoznati su kakve karakteristike dece ih očekuju prilikom ulaska u postupak međunarodnog usvojenja. Oni su pre dolaska, pre prvog kontakta sa detetom mnoge stvari razjasnili. Izjašnjavaju se na šta su spremni, a na šta nisu spremni, s čim mogu da se nose, sa čim ne. Onog trenutka kada dođu i kada dođu u kontakt sa konkretnim detetom koje im se u pripremi njihovog dolaska predstava, oni vrlo dobro znaju šta ih očekuje i njihova odluka je doneta već tamo", pojašnjava Popović.
Napominje da domaći usvojitelji vode računa o više faktora u koje spadaju i karakteristike deteta, kao i nacionalno i religijsko porekla.
"Obično postoji očekivanje da dete koje žele da usvoje bude dete sa što je moguće manje teškoća i da usvojenje liči što je moguće više na biološko roditeljstvo, a postoje razlike", istakao je on.
Koliko se u Srbiji čeka na usvojenje nije mogao da precizira. Ima postupaka koji traju nekoliko meseci - kraće od godinu dana, a ima situacija kada je to mnogo duže.
Što se tiče usvojenja dece iz Srbije u inostranstvu kaže se kontrola ministarstva ogleda u tome što dobijaju izveštaje o detetu na svakih šest meseci.
"Agencija iz zemlje prijema deteta ima obavezu da šalje na šest meseci izveštaj o adaptaciji detetu i zemlje prijema. Ti izveštaji obuhvataju kako teče njegov obrazovni proces, zdravstveni status, socijalni i emocionalni status, uklapanje u novu sredinu, savladavanje jezika. To praćenje traje od dve do tri godine", naveo je on.
Komentari (0)