Sunovrat sistema (vrednosti): "Od izmaknute stolice do tragedije sa devet žrtava za samo nekoliko meseci"

Nezapamćena tragedija koja se odgirala juče u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu kada je trinaestogodišnji učenik K.K. očevim oružjem usmrtio osam đaka i radnika obezbeđenja, šokirala je srpsku javnost, ali i pokrenula bezbroj pitanja - šta nije u redu sa obrazovnim sistemom, u kom trenutku smo zaboravili da škola ima i vaspitnu ulogu, pa do toga da li je ova tragedija mogla biti sprečena. Premda je pitanja previše, važno je racionalno analizirati ono što se juče dogodilo, ali i sagledati razloge koji su doveli do ovako tragičnog događaja - a sve u cilju da se više nikada ne ponove.

"Od događaja sa izmaknutom stolicom u Tristeniku Srbija je shvatila šta se dešava u školama i koji je stepen nasilja među decom i dece prema starijima. Svi su bili iznenađeni, a od te izmaknute stolice do pucnjave je prošlo samo nekoliko meseci. Tada smo upozoravali da je postupak utvrđivanja nasilja previše administrativan. Mi se nalazimo u svojevrsnoj administrativnoj histeriji gde je bitnije šta napišete nego da li ste pregledali dete, šta je reklo i šta je njemu rečeno", kaže u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" Jasna Janković iz Unije prosvetnih radnika Srbije.

Činjenica da je trinaestogodišnji K.K. bio premešten u drugo odeljenje govori o tome da je tim za nasilje, koji u svakoj školi čine psiholog/pedagog, direktor i razredni starešina - znao da se tu nešto dešava i pretpostavio da će premeštaj biti dovoljan. "Nije bilo dovoljno", kaže Janković.

Psiholog Nevena Lovrinčević kaže da razume želju da se što pre dođe do odgovora i uzroka tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar", ali da je važno shvatiti kompleksnost situacije koja je dovela do krvavog pira.

"Pitanje je kako su se tumačili simptomi, u kom kontekstu, da li je do promena došlo naglo ili su se oni postepeno razvijali. Dakle, postoji više činilaca. Da, obično postoje neke naznake šta je to na šta je mogla da se obrati pažnja", kaže ona i nastavlja:

"U školama se, nažalost akcenat često baca na ocene i postoji okupiranost prosekom i kod roditelja i kod dece. Važno je da budemo svesni da škola prvenstveno ima vaspitno-obrazovnu ulogu, kao i da je važno da roditelji i zaposleni u školu budu u tome zajedno i angažuju se kao tim, ne samo u pogledu obrazovanja"

Lovrinčević ističe da je jučerašnja nezapamćena tragedija poziv na buđenje, ali i preispitivanje vrednosti kada su ocene u pitanju.

"Ocena se ne doživljava kao pokazatelj trenutnog postignuća deteta koja može da se popravi. Dete je samo dobro ili loše - zato postoji dramatičan doživljaj na neke konkretne ocene. Vraćanje poverenja je postupak na kojem bi intenzivno trebalo raditi"

Euronews Srbija

Da deca pak, imaju osećaj da su nevidljiva i da se njihovo mišljenje ne čuje, stava je Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj. Razlog tome je što roditelji suštinski ne razgovaraju sa decom i ne vrednuju njihovo mišljenje.

"Zaboravili smo da razgovaramo kao roditelji sa decom. Često ih prosto priupitkujemo pitanja koja su samo važna u smislu uspeha ocena", kaže ona.

"Vrednosti koje su se izgubile u tranziciji, škole više nisu poželjna mesta"

Važan problem nerazumevanja deteta zapravo je proizvod gubitka saradnje između roditelja i nastavnika, posebno otkako je imperativ za uspešno školovanje postala dobra ocena.

"Ta saradnja se izgubila u poslednjih dvadesetak godina kada je samo postalo važno da dete dobije dobre ocene i kada je naše obrazovanje počelo da štuca, a vrednosti da opadaju. To se sve desilo u isti mah i roditelji i nastavnici su postali neprijatelji"

Deca gledaju kako odlično žive i imaju divne kuće sa bazenima oni koji nikada ništa nisu radili i time se ponose i pripadaju kriminogenom miljeu, kaže Janković.

"To im nije nedostupno, naprotiv čini se da je vrlo transparentno. Naše devojčice gledaju žene lakog morala koje se zovu starlete i odlično žive. Naša deca su pragmatična i mnogo pragmatičnija nego što smo mi ikada bili", kaže ona i nastavlja:

"Nastavnici su izgubili primamljiv položaj u društvu koji su pre uživali. Jeste da nikada nisu imali velike zarade, ali su imali jedan solidan položaj i bili su cenjeni u društvu. U poslednjih dvadesetak godina mi smo se ustvari borili protiv naše prosvete, a onda su nam rekli da nam časovi nisu dovoljno zanimljivi i da moramo ići na seminare"

Kako kaže, od tada je sve krenulo nizbrdo.

"Na času ne možete biti isključivo zanimljivi, ako ja tražim da se pročita 'Zločin i kazna', šta da radim s tim ako ne pročitaju. Učiti znači zagrejati stolicu - i dalje je tako, ništa se nije promenilo. Profesori, nastavnici i učitelji polako odustaju, škole više nisu poželjna mesta za mlade ljude koji bi u njima da rade i bojim se da će biti samo gore"

Euronews Srbija

Lovrinčević kaže da je važno vratiti saradnju roditelja i nastavnika u prvi plan jer ako roditelji "dolaze na otvorena vrata sa advokatom", to znači da su na suprotnim stranama i ne rade zajedno za dečju dobrobit.

"Naravno da je roditeljima teško i bolno kada dobiju informaciju iz škole da nešto nije kako treba, ali to znači da treba poraditi na tome", smatra ona.

Plemić pak, kaže da u to treba uključiti i učenike koji treba da pokažu svoje mišljenje o svemu što se dešava.

"Ono što mislim da je još pogrešnije jeste to što su, čini mi se vidljiviji samo oni koji rade nešto pogrešno. Time vučemo taj voz da deca privlače pažnju kako bi bila vidljiva. Retko uvažamo njihovo mišljenje, i kao roditelji, i kao škola"

Janković kao dobar primer toga navodi proteste koje su organizovali učenici trećeg razreda srednje škole pod nazivom "I mi se pitamo", a u vezi državne mature u junu 2024. godine.

"Smanjiti broj učenika u odeljenjima kako bismo se bavili preventivom"

Janković iz Unije prosvetnih radnika kaže da škole moraju povratiti vaspitnu ulogu, ali da to trenutno ne mogu kada su nastavnici preopterećeni.

"Sa 35 učenika u odeljenju ne možete ništa. Da se smanji broj učenika na 20 do 24. Smanjite nam odeljenja, pa ćemo moći da se bavimo preventivom. Vratite pedagoge, psihologe i specijalne pedagoge u škole"

Kako kaže, jedan nastavnik ne može da bude sve to zbog čega je školama neophodna hitna pomoć.

"Naši pedagozi u školama se bave nastavom i problemima izvođenja nastave. Specijalni pedagozi su završili defektologiju i bave se decom sa problematičnim ponašanjem. Mi to ne umemo da radimo, ne zato što nećemo nego zato što su oni razvršili škole za to", ističe.

Euronews Srbija

Lovrinčević podcrtava da je važno i razlikovati tipove nasilja kojem je određeno dete podvrgnuto.

"Priča se o nasilju stalno, a da se uopšte ne zna da ne postoji samo fizičko nasilje, nego četiri oblika nasilja, a tri nivoa nasilja na koje se reaguje. Ono može biti socijalno ili psihičko gde nemate nikakvo fizičko povređivanje. Kod nas kao da postoji pravilo da krećemo da pozicije ličnih uverenja, ali ne reagujemo nego kažemo 'nek se malo udare, pa to je normalno i ja sam tako kad sam bio mali'. Postoji potreba da se svi senzibilišemo u odnosu na to da postoje različiti oblici nasilja i da na to jednostavno reagujemo"

Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj smatra da problem leži i u tome što je autoritet poistovećen sa fizičkim kažnjavanjem.

"Stalno menjamo teze i stavljamo reči u pogrešne kontekste. Znamo valjda šta je autoritet - onaj ko govori ono što radi, onaj na kog mogu da se oslonim, onaj od kog sam učila, onaj kome sam verovala. A onaj što me je vukao za uši, to je bio čovek kog sam se plašila", ističe.

A dosta je i u atmosferi koju u jednoj školi diktira direktor te ustanove, smatra Janković.

"Ako se stvori pozitivna atmosfera, a to je tamo gde je direktor škole dobar menadžer ljudskih resursa... Tamo gde direktori prete jer dan nakon tragedije, pobogu, mora da se drži nastava, tu nema dobre interakcije", zaključuje Janković u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić".