Sindikati odvojeno obeležili Prvi maj: Gde je nestao sindikalni aktivizam u Srbiji

Niske plate, odlazak mladih u inostranstvo, uslovi rada, zakoni - to su neki od najvećih problema na koje ukazuju sindikati na Međunarodni dana rada. Uskoro počinju razgovori i o minimalnoj ceni rada, koja trenutno ne pokriva osnovnu potrošačku korpu. Sindikati u Srbiji danas su odvojeno održali skupove, dok su u širom sveta, u različitim državama ogranizovani masovni marševi. Možda najveći u Parizu, gde je došlo i do sukobljavanja sa policijom, a to je samo nastavak višemesečnih demonstracija zbog francuske penzione reforme.

Čedanka Andrić iz UGS Nezavisnost u emisiji Euronews Centar kaže da uprkos tome što sindikati u Srbiji nisu zajedničkim skupom obeležili Prvi maj, to ne znači da između njih vlada nesloga.

"Činjenica da smo na različite načine obeležili 1. maj ne govori da smo ga različito i videli. Ja sam bila na skupu kod kolega, a oni potom kod nas. Volela bih da u svakom gradu imamo neku vrstu sindikalnog aktivizma. Radi se o tome da mi razmišljamo o svojim resursima, a borbu vodimo 365 dana u godini. Primera radi, udruživanje sindikata u Francuskoj se dešava prvi put od 2009. godine jer su koncentrisani oko nečega što im je zajedničko, u ovom slučaju, penzione reforme", kaže Andrić.

I Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda potvrđuje da je Prvi maj tematski obeležen, ali da je definitivno vreme da dođe do "ukrupnjavanja" sindikata.

"Razloga za slavlje nema, vremena su teška. Svako vreme je imalo svoje karakteristike, a sada je zastupljen neoliberalni kapitalizam - surov. Prava radnika su manja, traži se posvećenost poslu. Znamo i kolika je zarada, a veći reper je ona medijalna. Na kraju, sve više mladih upravo odlazi zbog tih loših uslova iz zemlje", kaže on.

Euronews Srbija

S druge strane, Nebojša Atancković, počasni predsednik Udruženja poslodavaca Srbije kaže da nema sumnje da se osećaju problemi u vidu drugačijih uslova rada, naročito kada se radi o stranim investitorima i firmama koje su, pre svega došle u Srbiju da bi iskoristile nešto jeftiniju radnu snagu.

"Ali, u principu ako privreda dobro napreduje, ukoliko nam standard raste, on je dobrobit i za poslodavce i za zaposlene. I u Uniji postoje oni za koje se treba brinuti na način na koji se sindikati brinu o radnicima. Kod ovakve inflacije neki poslodavci nisu u stanju da plasiraju proizvode i naplate ih po višim cenama, kako bi potom više platili zaposlene. A u svemu tome cena rada i dalje raste", kaže Atancković i dodaje da jedan od problema manjka radnika vidi upravo u "nedovoljnom školovanju kadrova".

"Nema dovoljno radnka, naši ljudi idu ka boljim zaradama na zapad Evrope"

Problem neradne nedelje i stranaca prvi kamen spoticanja

Atanacković kaže da Unija poslodavaca godinama razmatra pitanje neradne nedelje, kao i da su rezultati anketa sprovedenih među poslodavcima podeljeni.

"Trgovci koji su najviše opterećeni smatrali su da treba da se radi nedeljom jer je za njih to najbitniji dan. U međuvremenu smo dobili tržne centre koji su postali ne samo trgovački centri, već i centri za razonodu. Taj deo trgovine očekuje od nedelje najveći promet i zagovara da je neophodno da se radi nedeljom. Veći deo trgovaca bi radije da se ne radi. Ali, ako u jednoj sredini samo jedan odluči da radi nedeljom, predstavljaće nelojalnu konkurenciju. Tako da oni hteli-ne hteli moraju da ostanu konkurentni", ističe Atanacković.

Todorović kaže da je njegov sindikat pokretao inicijative da se uvede neradna nedelja ili, u krajnjem slučaju da se skrati radno vreme.

"Nažalost, u ovom trenutku još uvek nema sluha ni od strane države, ni od strane poslodavaca, a vidimo da je u celoj Evropi to trend. Sto godina se ništa nije promenilo kada je u pitanju, na primer radno vreme od osam sati, a sve ostalo u društvu jeste", kaže on.

Jedan od problema koji se nadovezuje na ovo pitanje jeste i sve zastupljenije zapošljavanje stranaca u Srbiji koji, ne samo što pristaju da rade nedeljom, već rade i za manji novac od državljana Srbije, smatra Todorović.

"Imamo deficit radne snage. Ni država, ni poslodavci nisu naučili lekcije, pa sada idemo korak dalje i dovodimo Azijate za 40.000 dinara mesečno koji rade šest do sedam dana nedeljno i 12 sati dnevno. Kada napravite dublju analizu vidite da agencije tamo, ali i ovde rade klasičnu trgovinu ljudima. Bojim se da ćemo za 10-20 godina biti em bez radne snage, em na lošem glasu kao država u koju niko neće hteti da dolazi", smatra Todorović.

Euronews Srbija

Atancković pak, smatra da je normalno što poslodavci, usred deficita radne snage, traže radnike na stranom tržištu koji su voljni da rade za slične uslove kao i građani Srbije.

"Treba imati razumevanja da naša privreda nije na takvom tehnološkom nivou da može da konkuriše zapadnoj Evropi sa zaradama i tako spreči odliv. Mi ne možemo onda biti konkurentni i podneti da naša privreda plaća zarade tog nivoa. To je sad vrzino kolo i ne može se rešiti drugačije. Uostalom to je pojava koja traje vekovima - ljudi idu za standardom na mesta gde mogu lakše i bolje da žive, a ta pojava i nas obuhvata sve više", kaže on.

Međutim, da ovo otvara prostor za zloupotrebe, smatra Andrić iz UGS Nezavisnost.

"Nije samo u pitanju deficit radne snage. Danas dolazi i do otpuštanja radnika iz Srbije da bi se doveli radnici koji će raditi za manje pare. To nije deficit nego nezajažljiva želja da poslodavac što manje plati radnike. Naš posao je da to demistifikujemo. Odbili smo da se izjasnimo o Nacrtu izmena Zakona o zapošljavanju stranaca, taj zakon ima delove koji su u suprotnosti sa Zakonom o radu", kaže ona.

"Najveći problem radnika u Evropi nesigurni poslovi"

Andrić kaže da su trenutno najveći problem radnika u Evropi nesigurni poslovi i nedostatak prosperiteta zbog čega je neophodno da se radi na jačanju socijalnog aktivizma.

"Nije zanemarljivo što imamo sve veće šikaniranje sindikalnih aktivista u javnom i privatnom sektoru. Ljudi se na pristupanje sindikatima teško odlučuju jer vide kako prolaze sindikalni aktivisti. Najbolje ćete zastrašiti ljude tako što ćete sindikalnom predstavniku dati otkaz. Mi ćemo tog radnika vratiti na posao, ali problem je i u neefikasnosti sudova - pravda je spora i dostižna tek za tri do šest godina. Vi dok to završite jedan deo ljudi ode u Evropu, u sivu ekonomiju, neki čak ne budu živi", kaže ona i nastavlja:

"Rad sindikata morate da stavite u kontekst, živimo u društvu u kojem vlada nepoverenje u institucije, nepoverenje u sudstvo, politika se menja kratkoročno, velika je neusklađenost na tržištu rada"

Euronews Srbija

Todorović smatra da je prva prepreka u tome što nemamo suštinski socijalno produktivan dijalog, ali i činjenica da neki poslodavci nisu uključeni u Uniju poslodavaca, ne pregovaraju sa sindikatima i imaju povlašćen odnos kod države.

"Problem sa demografijom nećemo rešiti tako što ćemo prepisivati zakone od Evrope, moramo mi ovde da nađemo naša rešenja. Sve dok se ne vratimo na ono što je najvrednije na tržištu, a to je radnik, mi smo na pogrešnom putu. Ekonomija jeste bitna, ali nije samo ona najbitnija", zaključuje u razgovoru za Euronews Centar Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda.