Najveće interesovanje za gimnazije, u prvom upisnom krugu raspoređeno 60.347 učenika - treća šansa u avgustu
Komentari12/07/2021
-17:14
U prvom upisnom krugu po školama i obrazovnim profilima raspoređeno je 60.347 učenika, od kojih je po prve tri želje raspoređeno 85 odsto malih maturanata, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Neraspoređeno je ostalo 1.304 učenika.
Po prvoj želji raspoređeno je 38.098 učenika, što je 63,13 odsto, po drugoj želji raspoređeno je 8.845 đaka što je 14,66 odsto, a po trećoj 4.355 malih maturanata, što je 7,22 odsto učenika.
"Najveće interesovanje bilo je za gimnazije i obrazovne profile iz područja rada zdravstvo i socijalna zaštita, elektrotehnika i ekonomija, pravo i administracija", navode iz Ministarstva prosvete.
Neraspoređeno je ukupno 1.304 učenika. Svi neraspređeni đaci moći će da u drugom upisnom krugu konkurišu na 13.394 mesta.
Predaja liste želja u drugom upisnom krugu obavlja se danas - 12. jula 2021. godine elektronskim putem (za korisnike Es-dnevnika) ili direktno u osnovnim školama.
Кonačni raspored kandidata po srednjim školama i obrazovnim profilima, odnosno po smerovima gimnazija u drugom upisnom krugu objavljuje se na portalu Moja srednja škola i u matičnoj osnovnoj školi 14. jula do 24 časa. Upis tih kandidata obaviće se 16. jula od 8 do 15 časova neposredno u srednjoj školi.
Treća šansa krajem avgusta
Ukoliko neko i u ovom krugu ne iskaže realne želje imaće i treću šansu krajem avgusta.
Završni ispit za male maturante ove godine bio je 23, 24. i 25. juna. Prvag dana mali maturanti su polagali su test iz srpskog jezika, drugog iz matematke, a trećeg kombinovani (istorija, geografija, fizika, biologija, hemija).
Prethodna školska godina bila je veliki izazov i za nastavnike, ali i učenike zbog epidemije virusa korona. Đaci su celu školsku godinu pratili nastavu po kombinovanom modelu- deo u školi, deo onlajn. Prosvetne vlasti najavile su da će test na maloj maturi biti lakši nego prethodnih godina jer su u obzir uzete okolnosti u kojima su učenici radili.
Đaci su ove godine ostvarili bolje rezultate na završnom ispitu u odnosu na prošlu godinu. Uradili su više od 60 odsto zadataka na testovima.
Prosečan broj ostvarenih poena na testu iz srpskog jezika je 13,3, iz matematike 12,4, a na kombinovanom testu 14,7, od mogućih 20 bodova. Zbog dobrih rezulta prijemnog ispita u većini srednjih škola za upis bilo je potrebno koji bod više nego prethodne godine.
Dobar rezultat ministar prosvete Branko Ružić objasnio je strukturom testa, ali i time da je povećana odgovornost malih maturanata koji su tokom ove školske godine dodatno razvili samostalnost u učenju.
On je podsetio da je završni ispit polagala generacija učenika koja je više od jedne školske godine učila u otežanim uslovima izazvanih pandemijom uz dominaciju nastave na daljinu, koja je za sve učesnike u sistemu bila novina.
"Ove okolnosti su uvažene prilikom pripreme testova za završni ispit, zbog čega su sva tri testa bila nešto lakša od testova iz prethodnih godina. Cilj je bio da se svim učenicima osmog razreda pruže jednake šanse za postizanje uspeha na završnom ispitu, jer sve specifičnosti učenja van prirodnog školskog okruženja nisu mogle biti ignorisane“, rekao je tada ministar Ružić.
Ministarstvo je ranije saopštilo da u srednjim školama ima 11 odsto više mesta nego što ima malih maturanata.
Komentari (0)