Meštani Dadinca više od sto dana na blokadama: Ne dozvoljavaju nastavak izgradnje mini hidroelektrane na Rupskoj reci

Meštani sela Dadince kod Vlasotinca četiri meseca brane izgradnju mini hidroelektrane na Rupskoj reci. Ovo je samo jedno u nizu mesta u Srbiji gde se meštani protive izgradnji mini hidroelektrana, uplašeni za svoj opstanak.

Sredinom decembra stanovnici Dadinca uspeli su da spreče građevinske mašine da počnu radove na izgradnji mini hidroelektrane. Sada čekaju odgovore nadležnih na njihov zahtev da se, kako kažu, poništi nezakonita građevinska dozvola. Više od sto dana, danonoćno su na barikadama da bi odbranili, kažu, ono bez čega ne mogu da ostanu i opstanu. 

Meštani su govorili za Euronews Srbija o razlozima zbog kojih protestuju. Perica Stanković kaže da brane život sela. "Ako unište reku, neka unište i nas, celo selo, i završena priča", rekao je on, dok njegov sugrađanin Luka Stamenković dodaje da im reka mnogo znači i da od nje žive.

"Ljudi ovde nemaju svoj vodovod. Iako se sva okolna sela snabdevaju vodom iz ove reke, Dadinčani, koji se skoro sami bore za njen spas, nemaju vodovod. Leti se cisterne i traktori spuštaju do reke i voze jer bunari presuše. To je bukvalno pitanje egzistencije", priča Miloš Nikolić.

Euronews

Dadinčanin Siniša Cojić kaže da je, nakon što je ostao bez posla počeo da čuva ovce. "Oni su naumili i od toga da me oteraju. Da nam uzmu reku, vodu, da napustimo selo i da se selimo", dodaje on.

Ristić: Ono što se dešava u Dadincima je već viđeno

Da meštani opravdano strahuju smatra profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić Prema njegovim rečima, ono što se dešava u Dadincima je već viđeno u prethodnih nekoliko godina u Srbiji.

"Oni su potpuno u pravu i opravdano strahuju jer dosadašnja iskustva sa malim hidroelektranama u Srbiji pokazuju sledeće - uništenje živog sveta na deonicama gde se postavlja cevovod, uništavanje velikih površina pod šumama, provociranje erozije zemljišta, ugrožavanje vodosnabdevanja, ugrožavanje mogućnosti lokalnog stanovništva da za poljoprivredne namene koristi vodu sa svojih vodotokova i često uzurpaciju privatne imovine i degradaciju opšteg ekonomskog statusa ljudi u tim udaljenim i zapostavljenim lokalnim zajednicama", rekao je on za Euronews Srbija.

Kako kaže, logično je postaviti pitanje kako sad, i pored odluke o zabrani izgradnje mini hidroelektrana na teritoriji opštine Vlasotince, opština izdaje dozvolu za gradnju za ovaj konkretan objekat.

"Pogotovo ako smo već imali istraživanja koja su pokazala da je vodosnabdevanje grada Vlasotinca narušeno i ugroženo upravo zbog izgradnje malih hidroelektrana", kaže profesor Ristić.

Iz Rupske reke, kažu meštani, vodom se snabdeva oko 15.000 ljudi. Osam kilometara već je u cevima. Smatraju da su dve male hidroelektrane već nanele dovoljno štete. "Uništeno je sve. Sve ide kroz cevi. Sad je velika voda jer se topi sneg, inače možete da prođete u cipelama", kaže Jovica Popović iz ovog sela.  

"Možeš da preskočiš kako hoćeš. Kao da je pala atomska bomba u korito. Ono je Bogu plakati", dodaje Perica Stanković.

Stevović: U svakom konkretnom slučaju mora da se vodi računa

Profesorka Svetlana Stevović, koja je i naučni savetnik za obnovljive izvore energije kaže da sumnja da je ikada i jedan njen kolega, koji ima licencu, mogao da napravi tehničko rešenje i projekat koji celu reku stavlja u cevovod u slučaju da je postrojenje derivaciono.

"Verovatno se tu kod nas dešavaju greške i propusti na relaciji od projekta, preko izvođenja, do ekološke kontrole. Tako da mislim, kao neko kome je to struka, da je to jedna korisna oblast koja može da ima više benefita za društvo nego štete, pri čemu naravno u svakom konkretnom slučaju mora da se vodi računa šta se radi. Životna sredina ne sme da bude nikako ugržena. Iz čitavog niza faktora koji utiču eliminatoran je uticaj na životnu sredinu. Znači ako je ugrožena životna sredina tu ne treba, ne sme i, po zakonu, ne može da se da saglasnost za izvođenje radova", kaže ona.

Investitor je proceduru za izgradnju pokrenuo pre odluke opštine Vlasotince da zabrani izgradnju malih hidroelektrana bez studije uticaja na životnu sredinu, koja je doneta pre dve godine. I dok on kaže da ima sve dozvole, a u opštini da je sve urađeno po zakonu, meštani i aktivisti smatraju da je mnogo toga sporno.

"Od lokacijskih uslova koji su više puta menjani, građevinske dozvole, koja je najviše sporna, jer je nelegalno produžavana sa dve na tri godine, na osnovu, kako oni kažu, neke štamparske greške, nemaju saglasnost vodoprivrednog preduzeća, i na kraju, niko nije uzeo interes lokalne zajednice, niko nije pitao ljude koji ovde žive", objašnjava Miloš Nikolić.

"Sad već dva meseca stoji u Ministarstvu građevinarstva, nikakav odgovor nam ne daju, čak su rekli da nismo stranka u postupku mada smo mi podneli taj zahtev za poništenje i te nepravilnosti koje su pronađene u toj dozvoli", kaže predsednik Mesne zajednice Dadince Goran Stojiljković.

Koliki je vodni potencijal Srbije?

Profesor Ristić ističe da 120 malih hidroelektrana koje trenutno rade u Srbiji ne daju više od 0,8 procenata električne energije na godišnjem nivou što je, kako navodi, zanemarljivo u energetskom smislu.

"Što se tiče koncepta malih hidroelektrana u našoj zemlji, ako bi ih napravili svih 856 koliko je planirano, to ne bi bilo više od 3 procenta energije na godišnjem nivou, ali bi bilo ucevljeno više od 2.200 kilometara najosetljivijih planinskih vodotokova, bili bi uništeni ti vrlo fragilni ekosistemi, posečene bi bile hiljade hektara šume, bila bi intezivirana erozija, otežani procesi vodosnabdevanja. Nažalost to su sve iskustva sa ovih 120 koje su napravljene", objašnjava on.

Ristić ističe da je na teritoriji Srbije jako mali broj lokaliteta gde možete bezbedno izgraditi neku malu hidroelektranu da to nema neke negativne posledice po živi svet u tim vovotokovima i da nema neke štete za lokalnu zajednicu.

"Moram da kažem da istorijatu gradnje malih hidroelektrana na tritoriji Srbije imamo neke vrlo dobre primere, ali sa početka 20 veka. To su male hidroelektrane Porečje, Vučje, onda mala hidroelektrana u kanjonu reke Nišave, u Užicu, Ivanjici, na Staroj planini na vodotoku koji se zove Temska. To su objekti koji imaju neku kulturno-istorijsku vrednost i to su primeri jedne inženjerske racionalnosti. Što se tiče ovih malih hidroelektrana derivacionog tipa sa cevovodima od po nekoliko kilometara, oni su apsolutno neprihvatljivi za naše male planinske vodotokove koji su siromašni vodnim potencijalom, jer to dovodi do uništenja živog sveta", objašnjava Ristić.

Sa druge strane, profesorka Stevović kaže Srbija ima prilično dobre mogućnosti, ali da već nekoliko decenija nismo napravili nijedno veliko hidroenergetsko postrojenje.

"Sada se najveća prašina diže oko tih malih. Mnogo bi važnije bilo da mi diskutujemo i gradimo neke velike, jer su one jedini modus kako možemo da upravljamo vodnim resursima i vodoprivrednim sistemima. Tu nije samo u pitanju proizvodnja električne energije, kada napravite jednu branu i akumulaciju, zahvaljujući njoj možete da se štitite od poplava, možete da rešavate vodosnabdevanje stanovništva, možete da navodnjavate, da razvijate turizam, ribogojstvo, čitav niz nekih mogućnosti se otvara", objašnjava ona.

Ona kao dobre primere iskorišćenosti hidropotencijala u Evropi navoodi primere Austrije i Norveške.

"Austrija ima preko 4.000 mini hidroelektrana, planiraju još stotine, iz njih dobijaju 10 odsto električne energije. Norveška je kompletno svoj hidropotencijal iskoristila već dugi niz godina u nazad. Mislim da mi taj vodni resurs mnogo zapostavljamo", kaže Stevović.

Ipak, profesor Ristić ističe da mi ne možemo mehanički koristiti primere iz Evrope.

"U zemljama kao što su Austrija ili Norveška, koje imaju neuporedivo veći hidropotencijal moguće je izbalansirati ekološke, socijalne i energetske zahteve. Kod nas to na ogromnom broju vodotokova nije moguće zbog siromaštva u vodnom potencijalu i trebaju svi da znaju da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kada je u pitanju potencijal površinskih vodotokova. Ubedljivo smo najsiromašniji, a na najosetljivijim vodotokovima investitori su nasrnuli da prave male hidroelektrane i od toga koristi imaju samo oni, nikako šira zajednica", ističe Ristić.