Mladi u sve većem riziku od pada u siromaštvo: Zabrinjavajući trend u Evropi ne zaobilazi ni Srbiju

Mladi širom Evrope spadaju u socijalnu kategoriju onih koji su u većem riziku od pada u siromaštvo od ukupne populacije, a ovu pojavu u Srbiji donekle potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima su u 2021. godini, posmatrano prema starosti, lica od 18 do 24 godine, u najvećoj meri bila izložena riziku od siromaštva (27,7 odsto), dok su odmah iza njih bile osobe starije od 65 godina (22,7). 

Radi razumevanja, stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko je lica zaista siromašno, već koliko njih ima prihod koji je niži od praga rizika od siromaštva - koji je u 2021. godini iznosio 24.064 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, navodi RZS. 

U Zakonu o mladima, omladina ili mladi su osobe uzrasta od 15 do 30 godina života, a generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), Miljana Pejić, kaže kako istraživanja pokazuju da 57 odsto onih koji spadaju u ovu kategoriju, nemaju nikakvih primanja, a da primanja iznad 80.000 ima tek 12 odsto mladih.

"Kada ovo uporedimo sa prosečnom potrošačkom korpom, koja je sve viša, onda možemo zaista da zaključimo da su u tom peirodu mladi dosta ugroženiji i u riziku od siromaštva", dodaje Pejić. 

Ekonomsko, ali i stambeno osamostaljivanje mladih postaje sve teže, pa se postavlja pitanje zbog čega je ova socijalna grupa u ovakvoj situaciji, kao i da li postoje mere koje bi mogle da unaprede njihov položaj i uklone rizik od siromaštva kome su izloženi? 

Mladima otežano ekonomsko, ali i stambeno osamostaljivanje 

Kao jedan od faktora koji utiču na povećan rizik od siromaštva ove socijalne kategorije, Pejić navodi period pronalaska posla nakon završenog obrazovanja, i dodaje da je on dosta kraći u zemljama Evropske unije nego u Srbiji, gde mladi mogu tražiti posao čak i duže od dve godine. 

Na veći rizik od siromaštva, dodatno mogu uticati i nesigurni ugovorni odnosi. 

"Mi smo dobili podatak u poslednjem istraživanju 2022. godine da zaista veliki broj mladih, čak svaka peta osoba, nema ugovor sa poslodavcem odnosno radi "na crno", veliki broj ima ugovor o privremenim ili povremenim poslovima ili rade preko ugovora sa omladinskom zadrugom, u tom  kontekstu dosta im je teško da se snađu na tržištu rada, ali i da zadovolje ekonomska, kao i socijalna prava", ističe Pejić. 

Unsplash

Pejić navodi da samo 25 odsto mladih koji obavlja radnu praksu, ima plaćenu naknadu za taj rad, što predstavlja još jednu prepreku u njihovom ostvarivanju prava na dostojanstven život. 

Stambeno osamostaljivanje mladih u Srbiji, uslovljeno njihovim ekonomskim položajem, dešava se dosta kasnije u poređenju sa zapadnim zemljama, gde je kako kaže Pejić, prosek da se ljudi osamostaljuju sa 26 godina. 

"Kod nas se to dešava negde od 31 do 34 godine, u proseku tek onda kada prestanu da budu mladi, oni se osamostaljuju, što jeste dosta kasnije u poređenju sa zemljama na Zapadu", ističe Pejić. 

Koliko su mladi (ne)vidljivi u sistemu i ima li rešenja?  

Velika grupa mladih koja nije u sistemu obrazovanja, na tržištu rada, ili na obuci, označava se skraćenicom NEET (Not in employment, education or training), a Pejić objašnjava kako je od posebne važnosti da država za ovu grupu preuzme odgovornost i obezbedi im uslove za nastavak školovanja, obavljanja radne prakse i sticanja radnog iskustva.

Program koji je namenjen ovakvoj kategoriji mladih ljudi, u državama članicama Evropske unije sprovodi se pod nazivom Garancija za mlade, čime država garantuje da neće proći duže od četiri meseca dok se mlada osoba ne vrati u sistem obrazovanja ili na tržište rada.

Pejić kaže da se Srbija, Strategijom o zapošljavanju, obavezala da će sprovoditi ovakav program, međutim, dodaje kako će biti potreban dug vremenski period da se naše institucije reformišu kako bi mogle da ga sprovedu.

Pexels

"Strategijom zapošljavanja je negde do 2026. godine predviđeno da se barem pilotira program, kako bi se neke lekcije naučile i kako bi mogle da budu sprovedene kasnije u svim lokalnim zajednicama", dodaje Pejić. 

Pejić kaže kako u prethodnom periodu ima pozitivnih pomaka, da je na predlog mladih inicirana izrada Zakona o radnim praksama, kojim će novčana nadoknada za prakse biti zagarantovana.

"Ovakav zakon bi njima garantovao da imaju mentora, da se radna praksa zaista obavlja u skladu sa svim standardima koji su prepoznati i u državama članicama Evropske unije, ali i šire. Zakon je u izradi, a Radna grupa još uvek radi na nacrtu koji bi trebalo na jesen da bude upućen u skupštinsku proceduru", objašnjava Pejić.   

Kako kaže Pejić, veliki broj mladih aktivno traži posao, a o tome nas dodatno obaveštava i podatak dobijen istraživanjem, prema kome je "veliki broj mladih, čak dve trećine, spreman da se prekvalifikuje ako za njihov obrazovni profil ne postoji potreba na tržištu rada".

"Mladi nisu lenji, samo nemaju mogućnosti da u svojoj lokalnoj zajednici pronađu posao koji može da im obezbedi dostojanstven život", zaključuje Pejić za Euronews Srbija. 

Kakva je situacija u Evropi?

Kako piše Euronews, najnovije brojke Eurostata pokazuju da je 20 odsto mladih od 15 do 29 godina bilo u riziku od siromaštva 2021. godine, dok je stopa rizika od siromaštva za ukupnu populaciju Evropske unije iznosila 17 odsto. 

Indikator stope siromaštva "ne znači nužno nizak životni standard i meri udeo ljudi koji imaju raspoloživi prihod ispod praga siromaštva", objašnjava Eurostat. 
 
Podaci tokom godina pokazuju veće stope rizika od siromaštva za mlađe ljude u poređenju sa populacijom u celini. Međutim, razlika je počela da se smanjuje nakon što je dostigla vrhunac 2016. godine.  

Stopa rizika od siromaštva bila je veća za mlađe ljude u poređenju sa ukupnom populacijom u 19 zemalja Evropske unije 2021. godine. 

Najveći jaz je zabeležen u Danskoj, sa 25,6 odsto mladih u riziku u poređenju sa 12,3 odsto opšte populacije. Švedska je zaostala za Danskom sa razlikom od skoro devet procentnih poena. 

Slično tome, devet evropskih zemalja imalo je obrnut trend – mladi su bili manje izloženi riziku da postanu siromašniji.

Letonija, Malta, Estonija i Hrvatska imale su najuočljivije razlike, dok je Češka imala najmanji rizik od siromaštva među zemljama Evropske unije.