Problem deficitarnih specijalizacija: U Leskovcu niko neće u dečiju hirurgiju, Srbiji fale i anesteziolozi, radiolozi...

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

10/04/2023

07:12

Problem deficitarnih specijalizacija: U Leskovcu niko neće u dečiju hirurgiju, Srbiji fale i anesteziolozi, radiolozi... - Copyright Pixabay, Ministarstvo zdravlja

veličina teksta

Aa Aa

U srpskom zdravstvu trenutno je deficitarno 12 specijalizacija, pokazala je poslednja analiza koju je sprovelo Ministarstvo zdravlja. Nedostaju anesteziolozi, intenzivisti, radiolozi, patolozi, transfuziolozi... Resorno ministarstvo pokušava da "ugasi požar" tako što najbolje diplomce medicinskih fakulteta odmah zapošljavaju i daju im specijalizaciju. U toku je i izrada kadrovske strategije za koju očekuju da će dati rezultate za pet godina.

Koje grane medicine su deficitarne razlikuje se po regionima, ali i ustanovama. Pojedini direktori zdravstvenih ustanova muku muče da nađu zainteresovane kandidate za određene oblasti gde im nedostaju kadrovi. Tako, recimo, u Opštoj bolnici u Leskovcu među mladim lekarima nema zainteresovanih da specijaliziraju urgentnu medicinu, dečju hirurgiju, maksilofacijalnu hirurgiju.

Na sajtu Ministarstva zdravlja nedavno je objavljena odluka o deficitarnim oblastima medicine i dentalne medicine za 2023. godinu. Navode da se za deficitarne grane medicine zdravstveni radnik može odmah uputiti na specijalizaciju nakon završenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita.

Kako je navedeno deficitarne su: anesteziologija, opšta medicina, patologija, medicinska mikrobiologija, transfuziologija, fizikalna medicina, palijativna medicina, pedijatrija, radiologija, medicina rada, medicina sporta, preventivna i dečja stomatologija.

Mnogi su ovu odluku Ministarstva zdravlja protumačili da mladi lekari neće moći da biraju specijalizacije, a iz Ministarstva zdravlja poručuju da svako može da bira specijalizaciju po želji.

Treba znati i kako se dolazi do specijalizacije. Zdravstvena ustanova traži od Ministarstva zdravlja saglasnost za specijalizacije koje su joj potrebne, a zatim raspisuje konkurs. Na konkzurs za specijalizaciju javljaju se lekari koji su zaposleni u toj ustanovi na neodređeno vreme. Tokom usavršavanja, koje traje pet, šest godina, lekar prima platu u ustanovi u kojoj je zaposlen. Postoje i volonterske specijalizacije, koje takođe odobrava Ministarstvo zdravlja.

U Leskovcu niko neće urgentnu medicinu

Situacija na terenu je šarenolika i razlikuje se od regiona do regiona. U Opštoj bolnici u Leskovcu za Euronews Srbija kažu da su dobili odobrenje za sve specijalizacije koje su tražili od Ministarstva zdravlja. Navode da u toj ustanovi nisu deficitarni anesteziolozi, da ih imaju dovoljno, ali da im nedostaju specijalisti urgentne medicine, maksilofacijalne hirurgije, dečje hirurgije.

"Kod nas je deficitarna urgentna medicina. Na tri konkursa za specijalizaciju se niko nije javio. Na dva konkursa za specijalizaciju iz maksilofacijalne hirurgije se niko nije javio. Nismo imali zainteresovanih kandidata ni za specijalizaciju iz dečje hirurgije. To su specijalizacije koje nam trebaju i koje nam je odobrilo Ministarstvo zdravlja. Za sada možemo da pokrijemo sve, ali imaćemo problem za četiri, pet godina jer nam najmlađi lekar iz urgentne medicine ima 57 godina. Ostali su stariji, skoro pred penzijom, a specijalizacije traju četiri, pet godina", kaže Nebojša Dimitrijević, direktor Opšte bolnice u Leskovcu.

On je naveo da su poslednjih nekoliko godina mnogo radili na podmlađivanju zdravstvenog kadra, da su najbolji diplomci medicinskih fakulteta koji su zaposleni u toj bolnici odmah dobili specijalizacije.

"Trenutno je oko 70 lekara na specijalizaciji, koji polako počinju da se vraćaju. Generalno leskovačka bolnica neće imati puno problema sa specijalistima. Forsirali smo da svi mladi ljudi dobiju specijalizaciju i dobijali su", priča on.

Ovuka: Na specijalizaciji 62 lekara

Direktor Opšte bolnice u Pančevu dr Slobodan Ovuka kaže za Euronews Srbija da je preduslov za svaku specijalizaciju radni odnos na neodređeno vreme, a da ta bolnica trenutno ima 62 lekara na specijalizaciji.

Pratili smo dinamiku odlaska lekara u penziju, tako da nemamo ni na jednom odeljenju nekih većih manjkova i problema oko organizacije službe. Mi smo od 2016. godine aktivno radili na prevenciji nedostatka kadrova. Sada smo tražili i odobrene su nam specijalizacije iz anestezije (jedna), interne medicine (dve), ortopedije (jedna), fizikalne medicine (jedna). Na prethodnoj smo dobili opštu hiruirgiju, ginekologiju, radiologiju, neurologiju, infektivne. Bukvalno na svakom odeljenju sada imamo specijalizante. Sa planiranom dinamikom ne bi trebao da se oseti kada budemo mi stariji odlazili u penziju", priča Ovuka.

Dodaje da se još "plaća danak" embargu na specijalizacije koji je uveden u mandatu ministra Tomice Milosavljevića. To je, kako kaže, napravilo veliki generacijski jaz, jer lekare nisu pravovremeno mogli da šalju na specijalizaciju.

Mahmutović: Moraćemo da jačamo hirurgiju

I u Novom Pazaru kažu da su u peslednjih četiri-pet godina dobili više saglasnosti za specijalizacije nego u prethodnih 30-40 godina.

"Imamo dosta mladih lekara koji su primljeni i svi su upućeni na specijaliciju. Bez toga ništa jer džaba što pravimo zgrade ako nema u njima ko da radi. Dobra stvar je što su studenti sa najboljim ocenama imali priliku da se zaposle i što su dobili specijalizaciju. To ih stimuliše da ostanu kod nas", kaže Meho Mahmutović, direktor Opšte bolnice u Novom Pazaru.

Dodaje da se u Pazaru pravi novi centar što privlači dosta mladih lekara.

"Ranije smo imali ozbiljan problem - mnogo manje specijalista nego što je trebalo. Sada nam se već vraćaju lekari sa specijalizacija i to se oseti, vidi se promena. Anesteziologa i radiologa je svuda falilo. Mi smo dali osam specijalizacija anestezije i osam radiologije. Ranije je toga dosta falilo", kaže Mahmutović.

Dodaje da će morati još da se ojača hirurški blok, te da će u narednom periodu biti novih specijalizacija iz hirurgije.