Četiri pitanja bez odgovora: Sistemski propusti koji su doveli do zanemarivanja devojčice iz Mirijeva

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

30/03/2023

19:00

Četiri pitanja bez odgovora: Sistemski propusti koji su doveli do zanemarivanja devojčice iz Mirijeva - Copyright 24sedam/Katarina Mihajlović, MUP Srbije

veličina teksta

Aa Aa

Zašto Centar za socijalni rad poslednje tri godine nije pratio devojčicu iz Mirijeva, koju je otac držao zatočenu, a od njenog rođenja je bilo jasno da roditelji ne mogu da joj pruže adekvatan tretman? Kako je sud mogao da donese presudu da je otac podoban da se stara o detetu na osnovu veštačenja starog godinu dana? Zašto lokalna samouprava nije obavestila školu da dete treba da pođe u prvi razred, što je zakonska obnaveza? Zašto domovi zdravlja nisu obavestili inspekciju da dete nije vakcinisano i nije bilo na redovnim pregledima? Sve su ovo otvorena pitanja na koja javnost u Srbiji traži odgovor, ali i zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je pokrenuo nadzor nad šest državnih institucija.

Otac devojčice Uroš P. danas je saslušan u Tužilaštvu gde se branio ćutanjem. U saopštenju Prvog osnovnog javnog tužilaštva navodi se da je optuženi rekao da je u dužem vremenskom periodu koristio opojne druge i alkohol. Na predlog tužioca Prvi osnovni sud u Beogradu odredio mu je pritvor do 30 dana, kako ne bi uticao na svedoke i zbog opasnosti od bekstva.

"Naredbom o sprovođenju istrage osumnjičenom U.P. je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu dužem od dve godine bezobzirnim ponašanjem ugrožavao telesni integritet svoje ćerke, maloletne oštećene L.P. čime bi učinio krivično delo nasilje u porodici. U toku postupka biće preduzete dokazne radnje u cilju utvrđivanja da li se u radnjama osumnjičenog U.P. stiču obeležja i krivičnih dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica i kršenje porodičnih obaveza na štetu maloletne oštećene L. P", navode iz Tužilaštva.

Sagovornici Euronews Srbija kažu da slučajevi poput ovog otkrivaju manjkavosti celog sistema. Očekuju da se utvrdi ko je zakazao od državnih organa koji su bili nadležni, kao i da se "locira osoba" ili više njih koji su napravili grešku, te je dete bilo potpuno nevidljivo za sistem.

Veštačenje i odluka suda

Devojčica koju je otac držao u zatočeništvu rođena je 2015. godine. Tada je porodilište obavestilo Centar za socijalni rad da se roditelji ne brinu adekvatno o njoj - da je majka zavisnik, a otac pasivan kada je u pitanju roditeljstvo. Dete je smešteno u ustanovu socijalne zaštite, a naredne godine Centar za socijalni rad pokrenuo je postupak za lišavanje roditeljskog prava za oba roditelja. Komisija sudskih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" 2017. godine Uroša P. ocenila je kao "adekvatnog roditelja koji ima uslove da se brine o detetu, a godinu dana kasnije Prvi osnovni sud je na osnovu toga, odbio da oca liši roditeljskog prava.

Dragan Vulević, bivši savetnik ministra za socijalna pitanja, smatra da je tu napravljen prvi propust jer je odluka suda doneta na osnovu mišljenja veštaka koje je bilo staro godinu dana.

"Time što sud nije lišio oca roditeljskog prava, otac je po automatizmu postao staratelj deteta. Imamo veštačenje koje 2017. godine, a presuda suda je doneta godinu dana kasnije. Način veštačenja uvek sam dovodio u pitanje, jer se svodi na dva intervjua i dva sata opservacije lekara. Protok vremena između veštačenja i donošenja presude je godinu dana. Kada menjate vozačku dozvolu i ako donesete nalaz lekara star godinu dana, u policiji bi vas vratili i rekli 'donesi star mesec dana, da znam kakvo je tvoje aktuelno zdravstveno stanje'. U slučaju odlučivanja o ovako bitnim pitanjima kako može sudija da donese odluku na osnovu veštačenja koje je izvršeno pre godinu dana? Vreme čini promene koje utiču na nešto", rekao je Vulević za Euronews centar.

Dodaje da slučaj devojčice iz Mirijeva pokazuje da u sveukupnom sistemu nešto ne funkcioniše, da nije dobro. Dodaje da je problem i to što Srbija nema centralnu bazu prijavljenih slučajeva zlostavljanja dece, nema ni centralnu bazu izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici.

Lokalna samouprava, zdravstvene ustanove

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada šest nadležnih organa. Od Centra za socijalni rad zatražio je da mu dostave sve aktivnosti koje su preduzete vezano za ovu porodicu, imajući u vidu da su na njihovoj evidenciji od rođenja deteta. Iz saopštenja koje su iz Gradskohg centra prosledili medijima može se zaključiti da od 2020. godine nisu pratili porodicu, da je devojčica bila nevidljiva za sistem.

Euronews

"To je ono što hoćemo da utvrdimo. Dete je živelo na Paliluli, kasnije je prešlo na Zvezdaru. Centar za socijalni rad mora se starati o detetu dok se ne stvore uslovi koji se smatraju normalnim", rekao je Pašalić za Euronews Srbija.

Dodaje i da je po zakonu obavezno predškolsko kao i upis u prvi razred, te da se mora utvrditi da li je sve obavljeno po zakonu i ako nije, a očigledno da nije jer dete nije išlo u školu, ko je za to odgovoran?

"Procedura je jednostavna. Lokalna samouprava na kojoj živi dete je dužna da krajem februara upozori školu da dete polazi u prvi razred i da mora biti upisano. Škola je dužna da lokalnu samoupravu upozori u roku od 15 dana ukoliko dete nije krenulo u školu", objašnjava zaštitnik građana.

Ombudsman traži odgovor i od nadležnih domova zdravlja - Palilula i Zvezdara, da li je dete bilo ikada na pregledu, primilo redovne vakcine, da li se pratio psihofizički razvoj devojčice.

"Svako od ovih institucija ima svoju obavezu. Mi kontrolišemo da li je svako od njih ispunio svoju obavezu. Takođe, važno je i da li su bili u komunikaciji. Ako nema komunikacije u međuprostoru se svašta dešava", rekao je Pašalić.

Pojašnjava da je pokrenuo inicijativu za Izmenu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, gde dete mora da se tretira kao žrtva nasilja u porodici i ako je bilo samo posmatrač nasilja. Dodaje da dete preuzima model ponašanja ili nasilnika ili žrtve u svojoj sekundarnoj porodici i takav način ponašanja se prenosi generacijski.

Plan praćenja porodice

Rada Divac, predsednica UO Asocijacije centara za socijalni rad Srbije navodi da socijalni radnici prave plan na osnovu kojeg prate porodicu i daju svoje procene.

"Za svaku porodicu se pravi plan zaštite gde se piše doslovno do sitnih detalja kako se postupa. Zašto je došlo do smanjenog inteziteta praćenja ove porodice - ne znam. To bi trebalo kolege koje su se bavile slučajem da znaju. To će nadležni tek da utvrde. Praksa kaže da ono što odlučuje kako se porodica prati su okolnosti u kojima živi. Dete je trebalo da ima posebnu pažnju i fokus", rekla je ona.

Saša Stefanović iz Mreže centara za decu Srbije smatra da je kod ovakvih slučajeva važno delovati pre svega na lokalu, u okviru opšine.

"Postoji priča i inicijativa da na lokalnom nivou ti sistemi udruže, da postoje lokalni planovi, da se prepoznaju ranjive porodice da bi se delovalo. Treba da iz ovoga izvučemo lekcije i pouke kako da delamo, možda da svaka opština ima svoj savet koji će da koordiniše", rekao je on za Euronews centar.

Devojčica (8) i dalje je u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj gde je primljena dehidrirana i izgladnela. Ne zna se da li će kada izađe iz bolnice biti smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili će brigu o njoj preuzeti neko od rodbine.