Igre 
Slučaj devojčice iz Mirijeva: Najmanje šest državnih institucija je moralo da reaguje
Komentari29/03/2023
-21:37
Devojčica (8) nađena u stanu u Mirijevu, kako je navedno za Euronews Srbija, i dalje je na lečenju u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, gde se oporavlja od neuhranjenosti i dehidratacije. Da li će biti smeštena u hraniteljsku porodicu, ustanovu socijalne zaštite ili brigu o njoj može preuzeti neko od rodbine, još nije poznato. Otac deteta Uroš P, koji je juče uhapšen u Beogradu nakon četiri dana skrivanja, sutra će biti saslušan u tužilaštvu. Možda će tada biti jasnije šta se sve dešavalo iza zatvorenih vrata stana u Mirijevu.
Stručnjaci se slažu, da je u njenom slučaju najmanje šest državnih institucija moralo je da reaguje - Centar za socijalni rad, resorno Ministarstvo za brigu o porodici, lokalna samouprava, dom zdravlja, policija i pravosuđe. Sagovornici emisije Euronews centar navode da je reč o sistemskom problemu i da ne treba upirati prst u samo jednu instituciju.
Specijalista za socijalna prava Dragan Vulević smatra da je u ovom slučaju omanuo ceo sistem.
"Kada pogledamo pravosuđe i sud, propust je veliki, ne poznaje elementarne posledice svoje osude donete da se majka delimično lišava roditeljskog prava, a otac ne. Pravna posledica da drugi roditelj koji nije lišen roditeljskog prava automatski preuzima to pravo, tako da ono opravdanje 'nismo dodelili starateljstvo ocu' po meni, sa stanovišta pravne prakse i pravnih posledica, ne stoji", rekao je on.
Propust je, smatra on, napravio i obrazovni sistem, jer postoje evidencije sve dece na lokalnom nivou koja bi trebalo da krenu u školu, a dete nije krenulo ni u predškolsko ni u prvi razred osnovne škole, pri čemu Centar za socijalni rad nije bio alarmiran.
Smatra i da je sistem socijalne zaštite napravio propust, jer ako je pokrenut postupak za lišenje roditeljskog prava oba roditelja, onda je to znak da je to visoko rizična porodica i shodno tome trebalo je intenzivno da prate ili pružaju podršku roditelju koji je preuzeo staranje o detetu, da prate to dete i uslove u kojima ono odrasta, kao i vaspitne i obrazovne podsticaje.
Vulević je konstatovao da je i zdravstvo napravilo propust jer smatra da veštačenjem, koje je okarakterisalo oca kao podobnog za vršenje roditeljskog prava, nije mogla da se konstatuje takva činjenica.
Povezane vesti
"Moraju da se pooštre uslovi za realizaciju veštačenja. Socijalno okruženje porodice je postalo malo imuno na dešavanja u sopstvenom okruženju, i kad su u pitanju deca i kad je u pitanju nasilje. Retko se prijavljuje, a uvek bi trebalo da se prijavljuje" napomenuo je on i dodao da smatra da je neophodna centralna evidencija zlostavljane i zanemarene dece.
Rada Divac, predsednica UO Asocijacije centara za socijalni rad Srbije navodi da socijalni radnci prave plan na osnovu kojeg prate porodicu i daju svoje procene.
"Za svaku porodicu se pravi plan zaštite gde se piše doslovno do sitnih detalja kako se postupa. Zašto je došlo do smanjenog inteziteta praćenja ove porodice - ne znam. To bi trebalo kolege koje su se bavile slučajem da znaju. To će nadležni tek da utvrde. Praksa kaže da ono što odlučuje kako se porodica prati su okolnosti u kojima živi. Dete je trebalo da ima posebnu pažnju i fokus", rekla je ona.
Euronews
Kako je obajsnila, posao zaposlenih u CZR podrazumeva uglavnom terenski rad.
"Socijalni radnci u ovakvim situacijama odlaze u porodice, ali i one dolaze kod nas. Često su kod nas uslovi loši, prostorije su skučene, ali to ne utiče na činjenicu da se ne držimo protokola i zakona. Međutim, ne prati samo centar porodicu i dete, videli smo da ono nije išlo u školu, ne znamo ni da li je išlo na redovne lekarske preglede. Zbog toga je ovo pitanje šire", smatra Divac.
Saša Stefanović iz Mreže centara za decu Srbije smatra da je kod ovakvih slučajeva je važno delovati pre svega na lokalu, u okviru opšine.
Povezane vesti
"Postoji priča i inicijativa da na lokalnom nivou ti sistemi udruže, da postoje lokalni planovi, da se prepoznaju ranjive porodice da bi se delovalo. Treba da iz ovoga izvučemo lekcije i pouke kako da delamo, možda da svaka opština ima svoj savet koji će da koordiniše. Mi možemo da napadamo sistem, a činjenica je da dete nije izolovano. Važno je da ljudi budu povezani i da budemo informisani", rekao je on.
Kako dodaje, u ovom trentuku ne znamo koliko dece se nalazi u sličnoj ili istoj situaciji kao devojčica iz Mirjeva.
"Pitanje je i šta će biti sa njom posle svega. Ko će da radi sa tim detetom. Sada je pitanje da li ovo dete ima pravo na neku besplatnu uslugu. Šta će sa njim biti? Da li će neko da plati da ovo dete prevaziđe traumu", rekao je Stefanović.
Povezane vesti
Vulević smatra da je najpre važno "utegnuti" sistem koji bi trebao da povrati poverenje ljudi da preventivno reaguju i da veruju da, kada prijave ovakav ili sličan slučaj, mogu da očekuju da će se nešto konkretno i desiti.
"Svi treba da se osećamo odgovorno zbog ovog slučaja. I ja se osećam kao građanin i kao profesionalac. Nisu građani baš krivi jer nisu prijavili. Kada imate slučajeve da građanin prijavi onda se desi da dođe pollicija i niko im ne otvori, dođe neko iz Centra za socijalni rad i niko im ne otvori. Moramo najpre da sistem dobro uspostavimo, a onda će i građani videti da imaju kome da prijave i da će neko adekvatno da reaguje", rekao je Vulević za Euronews Centar.
Dete nije bilo upisano ni u školu
Iz Ministarstva prosvete potvrđeno je za Euronews Srbija da dete nije bilo upisano ni u jednu osnovnu školu. Napominju da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno kaže da jedinica lokalne samouprave (opština) vodi evidenciju o deci koja bi trebalo da krenu u prvi razred i o tome obaveštava školu i roditelje. Po slovu zakona, kako je dete živelo u Mirijevu, taj posao još u martu prošle godine trebalo je da uradi opština Zvezdara.
Svoj deo posla morali su da odrade i domovi zdravlja - Palilula i Zvezdara (dete je sa ocem najpre živelo na Paliluli, a zatim na Zvezdari). Ukoliko otac nije dovodio dete na redovne sistematske preglede i dete nije uredno vakcinisano obaveznim vakcinama, po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u obavezi su bili da obaveste sanitarnu inspekciju Ministarstva zdravlja, a oni da pokrenu postupak pred sudom.
Ostaje nejasno zašto Centar za socijalni rad poslednje tri godine nije pratio dete, iako su bili upoznati da se roditelji ne brinu adekvatno o njoj. Odmah po rođenju deteta, 2015. godine, Centar za socijalni rad je obavešten od porodilišta da se roditelji ne brinu adekvatno o bebi - da je majka zavisnik, a da je otac pasivan kada je u pitanju roditeljstvo. Dete smestilo u ustanovu socijalne zaštite, posle čega je pokrenulo postupak lišenja roditeljskog prava za oba roditelja.
Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu mišljenju Komisije sudskih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", odbio je 2018. godine tužbeni zahtev da se Uroš P. liši roditeljskog prava, dok je majka presudom delimično lišena roditeljskog prava. Dete od tada živelo sa ocem, a Centar za socijalni rad je pratio neko vreme.
Poslednji put Centar je alarmiran od policije 2020. godine, jer je prijavljeno da se iz stana čuje dečji plač. Otac se odazvao kasnije na razgovor sa radnicima Centra, koji su procenili da dete nema nikakve tragove zanemarivanja. Od tada devojčica nevidljiva za sve nadležne institucije.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju najavilo je da će, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, izvršiti nadzor nad stručnim radom Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, kako bi utvrdilo da li je u konkretnom slučaju postupano u skladu sa zakonom i propisanim standardima stručnog rada.
Pašalić: Neko nije uradio svoj posao
Euronews Srbija, 24sedam/Katarina Mihajlović
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je danas da neko u sistemu od šest nadležnih organa, za koje je pokrenuo postupak kontrole, nije uradio svoj posao, a da je na ombudsmanu da utvrdi ko, da li su u pitanju svi ili neko u tom nizu, kao i da se pronađe odgovornost osobe ili ustanove. On je za TV Prva rekao da mu nije poznato gde će biti smeštena devojčica nakon bolničkog zbrinjavanja, ali da će on to pratiti.
Pašalić je podsetio da je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada šest nadležnih organa i uputio zahtev po aktu o saradnji Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kako bi se utvrdile pojedinosti i eventualni propusti u slučaju zanemarivanja osmogodišnje devojčice u Mirijevu te da se informacije očekuju u narednih 15 dana kako je po zakonskom roku.
Na pitanje zašto nije pokrenut postupak i za psihijatrijsku kliniku "Laza Lazarević" koja je u svom veštačenju navela da je roditelj, odnosno otac sposoban da adekvatno brine o detetu, Pašalić je za rekao da ne može da komentariše odluku suda, odnosno da je veštačenje pomenute klinke inkorporirano u sudsku odluku.
"Odluka klinike je inkorporirana u sudsku presudu. Samom sudskom presudom oni su potvrdili i apsolutno ne možemo preispitivati, jer se ona nalazi u sudskoj presudi. Tu se sad postavlja jedno drugo pitanje, ko je sve u tom lancu onih koji su imali kontakt ili su morali da imaju kontakt sa devojčicom zakazao, a tu postoji niz obaveza organa prema kojima smo otvorili postupak", rekao je Pašalić.
Komentari (0)