Igre 
Kako stati na put nizu slučajeva brutalnog nasilja nad ženama: "Ako jedna karika u lancu zakaže, imamo veliki rizik"
Komentari19/03/2023
-16:59
Samo od početka 2023. godine, za 64 dana u Srbiji je ubijeno najmanje devet žena, a poslednji slučaj koji je uznemirio javnost dogodio se 5. marta kada je M. M. (55) ubio svoju bivšu partnerku (47) hicem iz pištolja u centru Pirota dok je kupovala voće. U mnogim tragičnim slučajevima, reč je o kulminaciji dugogodišnjeg nasilja koje su žrtve trpele od bivših ili aktuelnih emotivnih partnera, a o kojima javnost o njemu sazna tek kad se desi ekstreman slučaj, poput nedavnog mučkog zlostavljanja žene na Mirijevu, koju je muž nagu tukao na terasi stana.
Zbog toga se otvaraju brojna pitanja, a ključno je kako stati na put crnoj statistici? Iz Autonomnog ženskog centra upozoravaju da je hitno potreban određeni plan i inicijativa, jer, kako kaže Tatjana Ignjatović iz te organizacije, od početka godine smo svedoci dramatičnog sled doađaja nasilja prema ženama.
Euronews Srbija
"Imate jednu ubijenu i pored toga po nekoliko slučajeva teških povređivanja koje su samo slučajno izbegle smrtne ishode. Ono što nas najviše zabrinjava je da taj niz ne može tek tako da se prekine i činjenica da nismo za tih 64 dana čuli nijednu ozbiljnu izjavu nekog od nadležnih koji je rekao šta će biti urađeno", rekla je programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra.
Sagovornica Euronews Srbija ističe da je bilo neophodno odmah, ako ništa drugo, da se formira telo koje bi brzo napravilo prvi plan akcije.
"Potrebno je da se uključi i civilni sektor, jer se mi ovom temom bavimo duže nego država i zato što drugačije vidimo rizike. Drugačije vidimo da je nešto moglo da bude urađeno. Mislim da javnost uznemirava kada insitucije izađu i kažu da ništa nije moglo da se uradi da se spreči ubistvo, da je urađeno sve iz njihovih nadležnosti. U nekim slučajevima mi jasno vidimo da nije urađena dobra procena bezbednosti, da nisu urađene dobre mere, u tom lancu ako jedna karika preskoči da uradi nešto ozbiljno, vi imate veliki rizik da se nešto desi", upozorava Ignjatović.
Kako izgleda mehanizam zaštite žrtava nasilja u praksi?
Šta se dešava od momenta kada policiji zazvoni telefon i prijavi se porodično nasilje i kakva je saradnja u lancu odgovornih?
Saša Mitić, načelnik Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici Uprave kriminalističke policije navodi da su u rešavanje problema nasilja nad ženama uključeni predstavnici najviših državnih organa i da je to strateški prioritet Ministarstva unutrašnjih poslova.
Povezane vesti
On je za Euronews Srbija opisao kako izgleda mehanizam koji se pokreće onog trenutka kada žena prijavi nasilje u porodici.
"Mi smo uveli jednu liniju koja je već 12 godina u upotrebi i stoji na sajtu MUP-a (0800100600). Ona se nalazi u oprativnom centru gde je i 0192. Tog trenutka oficiri koji rade reaguju. Nasilje se, na primer, dešava u Crnoj Travi, telefon je u Beogradu, a žena je zaključana u kupatilu. Ona može da bude anonima. Tog trentuka se iz centrale poziva najbliža policijska ispostava, stanica, proziva se interventna ili ko god je najbliži. Oni odlaze na teren, ulaze unutra, razdvajaju ih i to je kraj", objasnio je Mitić.
Kaže da u svakoj policijskoj stanici postoje posebno obučeni nadležni policijski službenici za sprečavanje nasilja u porodici koji procenjuju rizik za žrtvu nasilja.
"Mi obuku sprovodimo po planu i programu Pravosdune akademije, na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i praktični deo sa kolegama iz Ministarstva. Traje oko četiri dana ili 33 časa. Ono što je važno je da je u nekih pet ciklusa, obučeno oko 2.581 policijski služebenik - to su praktično tri vojna puka. Policija radi i procenu rizika, a ako se utvrdi da rizik postoji, nasilnik dobija meru privremenog udaljenja iz stana čak i u slučaju da je stan njegov, kao i zabranu prilaska i komunikacije u trajanju od 48 sati, a onda se predlaže tužiocu produženje hitnih mera do 32 dana. Tužilac to predlaže sudu, a sud donosi presudu. Ako u tih 32 dana bude komunikacije, onda je napravljen prekršaj i nasilnik ide do 60 dana u zatvor", kaže Mitić, dodajući da je do sada 99 odsto hitnih mera sud validirao.
Biljana Srbljanović: Nasilničko ponašanje muškaraca u ovoj zemlji je epidemija
Biljana Srbljanović, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti je u emisiji Euronews Centar, je reagujući na porast broja slučajeva nasilja, upozorila da je na temu femicida neophodno više govoriti u društvu.
"Nasilničko ponašanje muškaraca u ovoj zemlji je epidemija. Dok se mi dogovorimo koje delo ide u koje odeljenje za koje delikte, te žene umiru svakog dana i to na najbrutalnije načine. Shvatamo da je svako to ubistvo moglo da bude sprečeno, vrlo često najobičnijom akcijom", rekla je Srbljanović.
Više o tome pročitajte u odvojenom tekstu.
Povezane vesti
Ipak, organizacije koje se bave zaštitom žrtava nasilja upozoravaju da sistem nije savršen. U grupama za koordinaciju i saradnju koje postoje pri svakom osnovnom i javnom tužilaštvu i na kom se svaki pojedinačni slučaj nasilja ponovo analizira iz perspektive MUP-a, tužioca i Centra za socijalni rad, ponekad je potrebno da prisustvuju žrtve ili medicinski stručnjaci.
"Mnogo puta kada smo pisali grupama za koordinaciju da pristutvuje Autonomni ženski centar po pozivu žrtve, mi ne dobijemo odgovor da je primljen naš dopis ili bili kakvu informaciju o tome šta su doneli na tom sastanku i šta mi možemo da uradimo. Mi razumemo da insitucije imaju previše posla, ali mi se nudmo. Može da se napravi greška u proceni, da se odredi rizik", objašnjava Ignjatović.
Euronews Srbija
Ona je navela da u Savetu Vlade Republike Srbije za suzbijanje nasilja u porodici od 2018. godine nije bilo civilne organizacije, kao i da već tri godine od usvajanja Stragegije za sprečavanje nasilja u porodici država nema akcioni plan. "To znači da nema novca za bilo koje mere koje se sprovode", ističe sagovornica Euronews Srbija.
Povezane vesti
Ignjatović smatra da je sistem prenapregnut i zbog toga što se problemom nasilja službe ne bave adekvatno još od obrazovnog sistema.
"Ova tema ima najveću otpornost da se ugradi u sve od vrtića do fakulteta. U obrazovnom sistemu moramo da pričamo o nultoj toleranicjii na nasilje. Nama se obrazovni sistem sistematski bori da se to uvede u škole, da deca znaju kako da se ponašaju u školi, u školi jahanja, na treningu. Nama se piramida obrnula. Kada bi svi zvali policiju, telefon bi bio usijan", smatra programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra.
Komentari (0)