Biljana Srbljanović za Euronews Srbija: Nasilničko ponašanje muškaraca u ovoj zemlji je epidemija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/03/2023

22:23

Biljana Srbljanović za Euronews Srbija: Nasilničko ponašanje muškaraca u ovoj zemlji je epidemija

Biljana Srbljanović - Copyright Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

"Nasilničko ponašanje muškaraca u ovoj zemlji je epidemija. Dok se mi dogovorimo koje delo ide u koje odeljenje za koje delikte, te žene umiru svakog dana i to na najbrutalnije načine. Shvatamo da je svako to ubistvo moglo da bude sprečeno, vrlo često najobičnijom akcijom", smatra dramaturškinja Biljana Srbljanović, koja je bila gošća emisije Euronews Centar.

Ona je reagujući na porast broja slučajeva nasilja, upozorila da je na temu femicida neophodno više govoriti u društvu.

Međutim, u većini zemalja u krivičnom pravu femicid ne spada u posebnu kategoriju, već se svrstava u ubistvo. Samo nekoliko zemalja legalno priznaje femicid, od kojih je većina u Latinskoj Americi. Nijedna država članica Evropske unije nije definisala femicid u svom zakonodavstvu, a Britanija je nedavno odbila inicijativu da ga uvrsti kao poseban zločin.

Srbljanović ističe da je femicid "ubistvo žene zato što je žena i zato što se muškarcu može" da je ubije i da zaslužuje da bude izdvojeno od drugih vrsta ubistava.

Euronews

"Ja razumem da je bilo ubistvo kolima - zaleti se čovek i ubije pešaka. Ali mi ne govorimo o tome. Mi govorimo o tome da je neki muškarac iz pozicije moći - fizičke, psihičke, zamišljene, društvene - izvršio ubistvo osobe jer je ona žena. On to ne bi uradio drugom muškarcu, jer ti nasilnici ne bi prstom krenuli na drugog muškarca", smatra naša sagovornica.

Gradacija nasilja

Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski, međutim, zbog društvenog konsenzusa o tome da su dešavanja unutar porodice "privatna stvar", svi ti vidovi nasilja najčešće su nevidljivi okruženju.

Krivični zakon Republike Srbije tek je 2002. priznao da nasilje u porodici mora da bude društveno i državno pitanje u koje se uključuje niz državnih institucija. Međutim, uz sve postojeće mehanizme, problemi koji se dešavaju "iza zatvorenih vrata", često bivaju pogrešno procenjeni.

Srbljanović upozorava da je femicid tek poslednja instanca kojoj prethodi nasilje.

"Imate teško nasilje, pa imate kontinuirano nasilje. Imate mikro nasilje - nije ništa lakše kada te neko ponizi. Da ne govorim da imate muškarca koji je autoritet. Imate i dela koja nisu za policiju, a koja su ipak nasilje. Naravno da niko ne misli da država neće da zaštiti žene, to niko nikada nije rekao - ne postoji takva zemlja. Međutim, to je kompleksan problem", objašnjava naša sagovornica.

Zašto se dešava da žene ne prijave nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova uvelo je posebnu SOS liniju za prijavljivanje nasilja u porodici (broj telefona je 0800100600) na koji žrtve mogu da se jave u bilo koje doba dana i noći, ali Srbljanović kaže da nema poverenja u to rešenje.

"Dešava mi se da mi se obraćaju nepoznate žene koje pitaju za pomoć. Ja nemam hrabrosti da im kažem da zovu taj broj u policiji. Ne mogu nekoj ženi da mirne duše kažem da zovu taj broj. Znam mnogo njih koje su zvale policju i to se nije dobro završilo. Nasilnik dobije meru neprilaženja, ali ko to kontroliše? Ovaj čovek u Pirotu je imao meru neprilaženja, ali je prišao i pucao ženi u potiljak", kaže sagovornica Euronews Srbija.

Dešava se i da žrtve nasilja ne dobiju adekvatan tretman, kada se obrate za pomoć nadležnim službama ili da detalji njihovog slučaja procure u medije, što obeshrabruje i druge da progovore o onome što im se desilo.

"Hešteg 'nisam prijavila' imalo je na hiljade ispovesti žena, koje nisu prijavile zlostavljanje, jer su loše dočekane u policijskoj stanici. I kad su prijavljeni slučajevi, to počne da curi u medije i demorališe žene", upozorava Srbljanović.

Tekovine feminizma

Mnogobrojni pokreti za zaštitu prava žena već godinama rade na tome da se u državi uspostave adekvatni sistemi koji štite žene od nasilja, ali i edukuju same žene da prepoznaju i adekvatno reaguju na prve naznake zloupotrebe moći jednog pola nad drugim.

Srbljanović smatra da su zahvaljujući delovanju feminističkih pokreta iznikle generacije žena koje sada "ne daju na sebe".

"Tu zaslugu nemaju njihove majke, mi se nismo izborili za njih. Zaslugu ima jedna vrsta eksplozije slobode alternativnih medija. Feministkinje su ih naučile da niko ne sme da ih dodiruje. Ne ono: 'Okreni se i prijavi tati', već nadležnima. Ali dok mi razgovaramo o tome da li su feministkinje napale muškarce, u međuvremenu se devojke i žene same bore za sebe", ističe naša sagovornica.

Dramaturškinja ukazuje da je za početak važno da roditelji nauče decu da krilatica "ko se bije, taj se voli", nije istinita.