Fridom haus: Srbija među delimično slobodnim zemljama, zabeležen pad na listi

Nevladina organizacija Fridom haus objavila je novi izveštaj o stanju sloboda u svetu u kome je  2022. godina označena kao prekretnica u globalnoj borbi za demokratiju, navodi da su slobode u celom svetu u padu, a da je ruska agresija dovela do kršenja ljudskih prava u Ukrajini. U izveštaju koji se objavljuje svake godine, a koji je sada nazvan “Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju" Srbija se i dalje svrstava u delimično slobodne zemlje, uz ocenu da se poslednjih godina beleži pad sloboda.

Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, za minus 18 poena, između Avganistana i Mjanmara, ali se i dalje smatra delimično slobodnom državom, prenosi Fonet.

U izveštaju se navodi da je Srbija parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, uz ocenu da vladajuća stranka ima uticaja na smanjenje političkih prava i građanskih sloboda, na nezavisne medije, opoziciju i organizacije građanskog društva, prenosi Tanjug.

Fridom haus ocenjuje da je tokom 2022. bilo kršenja slobode okupljanja, kao i represije na protestima, a dodaje se da je otkazano održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog  navoda o "pretnji desničarskih grupa", što je naišlo na kritike nevladinih organizacija i aktivista.

Iz Fridom hausa podsećaju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog "pretnji desničarskih grupa", ali da su uprkos zabrani, hiljade LGBT aktivista učestvovale na neformalnoj paradi, prenosi Fonet. 

Navode i da je u protekle dve decenije došlo do mirne tranzicije vlasti, a politički sistem je i dalje konkurentan.  U izveštaju se ocenjuje da je tokom predizborne kampanje bilo zloupotrebe javnih resursa, a da su medijski uslovi bili povoljniji za vladajuću stranku, ali da su sve političke stranke učestvovale na izborima. Za izborne zakone se kaže da u velikoj meri odgovaraju međunarodnim standardima, ali da je primena postojećih pravila manjkava u nekim aspektima. 

Fridom haus ocenjuje i da birači uživaju značajan stepen slobode da donose političke odluke.
Navode i da su posmatrači prijavili brojne neregularnosti tokom kampanje i na sam dan izbora, ali da su tokom kampanje ključne slobode bile poštovane, a da je ODIHR izrazio zabrinutost u vezi sa nedostatkom autonomije u radu REM-a kao i transparentnosti finansiranja kampanje. 
Kade je u pitanju rad vlade, ukazuju na nedovoljnu transparentnost kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti i javni tenderi. 

Prema oceni Fridom hausa, medijske slobode ugrožene su pritiscima na novinare, nejasnim medijskim vlasništvom, a ocenjuje da vladajuće stranke imaju veliku medijsku zastupljenost na javnim servisima. REM je kritikovan zbog nedostatka nezavisnosti, posebno kada se odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija i dodaje da potencijalna peta frekvencija nije dodeljena do kraja godine. Za Fridom haus radikalna desnica i nasilni navijači kojima smetaju etničke manjine, LGBT+ zajednica i dalje su razlog za zabrinutost.

Istraživačica Ejmi Slipovic je izjavila da su sloboda medija i izražavanja na relativno niskom nivou u regionu, u poređenju sa drugim zemljama, prenosi Glas Amerike. Prema njenim rečima, Regulatnornom telu za elektronske medije (REM) nedostaje nezavisnost, pogotovo kada odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija.

"Još je veća stvar što država i vladajuća partija imaju uticaj preko privatnih medija i to preko reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija", kazala je ona i dodala da su mnogi privatni mediji u vlasništvu lica koja podržavaju Srpsku naprednu stranku, prenosi Fonet

Fridom haus, kao navodi Tanjug, ocenjuje i da žene uživaju jednaka politička prava i imaju koristi od rodne kvote na partijskoj listi. Iako je broj hapšenja i krivičnog gonjenja za korupciju porastao poslednjih godina, smatraju da su presude visokog profila retke. 

Kada je u pitanju Kosovo, navode da je i dalje delimično slobodno i da beleži pozitivan pomak u prošloj godini od četiri boda.

Od zemalja u regionu Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija svrstane su u delimično slobodne zemlje, a Hrvatska i Slovenija u slobodne. Za Crnu Goru se navodi i da u zemlji vlada politička i institucionalna kriza "zbog nestabilne i promenljive parlamentarne većine” i paralisanog Ustavnog suda.  

Među zemljama koje su označene kao slobodne su Australija, SAD, Velika Britanija, Kanada, Finska, Nemačka... Najgore rangirane zemlje su Južni Sudan, Sirija, Eritreja, Severna Koreja, Evatorijalna Gvineja, Centralno-afrička Republika, Tadžkistan, Avghanistan, Belorusija, Saudijska Arabija, Somalija, Azerbejdžan, Kina, Mjanmar i Jemen.

Sve više zemalja nalazi se u kategoriji delimično slobodnih, umesto da se kreću ka punoj demokratizaciji, ali kažu da je svet danas mnogo slobodniji nego pre 50 godina.  Slobodnih zemalja je 1973. godine bilo 44 od 148, sada taj status ima 84 od 195 zemalja. 

"Ono što je najvažnije, izgleda da se pogoršanje prava i sloboda značajno usporava: samo 35 zemalja je u padu, u poređenju sa 60 u 2021. i preko 70 u 2020.", navodi se u izveštaju i dodaje da poboljšanja ima u 34 zemlje.

Fridom haus procenjuje politička prava i građanske slobode u 210 zemalja i teritorija i od 1973. godine objavljuje izveštaje svake godine. 

Uprkos stalnom zahtevu za većom slobodom, stopa demokratizacije je primetno usporila poslednjih decenija. Godine 2002. bilo je 89 slobodnih zemalja; 20 godina kasnije, ima ih 84.
Fridom haus ocenjuje da mir i slobode u Evropi nisu ugroženi samo ruskom invazijom Ukrajine, već i desničarskim liderima koji mogu da podriju demokratsku solidarnost, a navodi i da su u Burkini Faso, dva uzastopna puča koje su predvodili vojni oficiri oduzeli ljudima njihova politička prava i uveliko ograničili svakodnevne slobode.