Stanovnici Bežanijske kose protiv izgradnje spalionice za kućne ljubimce: "Ugrozila bi životnu sredinu"

Prvo groblje za kućne ljubimce u Beogradu trebalo bi da bude završeno do maja ove godine. Finalni radovi privode se kraju, a ne samo što će ljubimci moći da budu sahranjeni, već je na ovom mestu planiran i krematorijum, zbog koga se bune stanari Bežanijske kose, koji žive nedaleko od budućeg groblja, jer će, kako navode, to će uticati na kvalitet vazduha.

Oni smatraju da takvom objektu nije mesto u naselju koje broji 40.000 stanovnika. Ono što ih najviše zabrinjava, kaže Sanja Trikić iz grupe građana "Bežanija ostaje, kosa prkosi" je to šta će se sve naći u vazduhu nakon što spalionica počne sa radom.

"Zabrinjava nas što svaka spalionica emituje nekakav gas, pepeo i čestice. Takođe, ovde gde se mi nalazimo duvaju različiti vetrovi. Te čestice putuju 10 do 100 kilometara u krug. Normalno da smo onda zabrinuti, jer postoji rizik da se tako nešto uvuče u naše jastuke, domove, u našu kožu. Ništa od toga nije humano i može da naškodi našem zdravlju. Spalionica u naseljenom mestu, kao što je Bežanijska kosa, je nedopustiva", kaže Trikić dodajući da oni nemaju problem da na ovom mestu nastane groblje, ali ne i spalionica.

Njena saborkinja Roberta Vasović ukazuje i na činjenicu da se nedaleko od spalionice nalaze vrtići.

"Ovo je kvart koj je porepun dece. Ima tri obdaništa. Novo obdanište koje je naš gradonačelnik skoro posetio zove se "Iskrica" i nalazi se 250 metara odavde. Zbog toga mislim da je ovo aspurd. Takođe, ovde se nalazi i kvantaška pijaca sa koje se ceo Beograd snabdeva hranom", rekla je ona.

Prema planu, groblje za kućne ljubimce imaće 2.000 grobnih mesta za različite životinje, ali i vrt sećanja, salu za ispraćanje, kao i prodavnicu pogrebne opreme. 

Iz "Veterine Beograd" kažu da bi groblje kućnih ljubimaca rešilo mnoge probleme, poput nedozvoljenog sahranjivanja u parkovima i šumama. Budimir Grubić, direktor Vetrine kaže da se pri izgradnji krematorijuma inače vodi računa pa je zbog toga nemoguće da može na taj način da zagadi vazduh.

"Više jedna ćevabdžinica pravi problem nego sam krematorijum. Tehnološi postupak izrade krematorijuma vrlo je preciziran i on zahteva poseban postupak izrade. Tako se određuje koliko štetnih materija sme da izađe, a mislim da su najnoviji standardi baš nula", kaže Grubić.

U Beogradu već postoji privatni krematorijum, gde se uz novčanu nadoknadu ljubimci mogu spaliti individualno ili grupno.

Grubić kaže da je druga opcija da pozovete "Veterinu Beograd"  koja leševe životinja predaje firmi "Energo zelena" na neškodljivo uklanjanje.

"Kada su u pitanju psi, samo je u pitanju tretiranje viskom temparaturom i dobijanje pepela. Međutim, kada su u pitanju ostale životinje pravi se mesno koštano brašno i sva ostala brašna koja se koriste u stočnoj ishrani, što predstavlja normalan ciklus kruženja materije u prirodi", kaže on.

Kada groblje počne sa radom, sahranjivanje i kremiranje obavljaće se na jednom mestu. Međutim, pitanje je hoće li ljubimci zaista počivati u miru, jer stanari Bežanijske kose najavljuju peticiju i proteste.

Problem i u Nišu

Beograd nje usamljen u ovom problemu. U Nišu takođe ne postoji groblje kućnih ljubimaca i pored toga što je lokalna samouprava to ranije najavljivalja. Nišlije se, kao i Beograđani, trenutno snalaze kada je u pitanju njihovo sahranjivanje. Sa druge strane, kada su u pitanju životinje koje nemaju svoje vlasnike, nakon što uginu, za njih su zadužene komunalne službe.

Vojkan Živković aktivista za zaštitu životinja iz Niša kaže za Euronews Srbija da je ovaj problem već neko vreme akutelan u ovom gradu, ali dodaje da se njegovo rešenje ne nazire.

"Inače sa gradom imamo dobru saradnju, ali jedna od tema koja je otvorena i dalje je upravo pitanje šta sa uginulim životinjama nezavisno od toga da ili imaju vlasnika ili ne. U Nišu postoji mogućnost da u okviru Veterinarskog instituta kremiramo životinje. Cena te usluge se kreće između 10 i 12.000 dinara. Međutim, nekima je to finasijski problem, a neki to jednostavno ne žele da urade. Dakle, mi imamo mogućnost ili da ih spalimo ili u drugom slučaju da se sami snađemo gde ćemo da sahranimo ljubimca", kaže Živković.

Na pitanje šta koči Niš da ima groblje kućnih ljubimaca, Živković kaže da on veruje da je samo u pitanju nedostatak interesovanja.

"Ne verujem da je teško naći lokaciju, jer napraviti takvo groblje je neuporedivo manje nego grobna mesta za ljude. Verujem i da postoji veliki broj parcela koje su u vlasništvu grada. Pretpostavljam da je potrebna samo dobra volja i svest nadležnih", kaže on.

Živković kaže da je vlasnicima kućnih ljubimaca jako važno gde će sahraniti svoje životinje, i da zbog toga ne žele da ih predaju nadležnima.

"Većina ljudi neće pozvati nadležne nakon što im ugine ljubimac, jer će onda Veterina njih da baci u neku od jama. Većina vlasnika to jednostavno ne želi. Ja prvi ne bih tako nešto uradio", rekao je on.