Euronews Centar: Srbija radi na novoj strategiji za razvoj vetačke inteligencije-šta ona podrazumeva i koji su benefiti?

Nova strategija razvoja veštačke inteligencije u Srbiji obuhvata period od 2025. do 2030. godine. I kako se to navodi u nacrtu koji je prošao šestomesečnu javnu raspravu, ova strategija utvrđuje nove ciljeve i mere kako bi se nastavio započeti razvoj u oblasti veštačke inteligencije i kako bi se taj razvoj bolje prilagodio novim i sve bržim trendovima u ovoj oblasti. 

Naime, strategija definiše da su najvažnija pitanja koja donosi ubrzan razvoj veštačke inteligencije zaštita intelektualne svojine, način na koji se veštačka inteligencija koristi u obrazovanju i u biznisu, kao i potreba za određenom vrstom poslova za koje se ranije smatralo da primena veštačke inteligencije neće biti u tim oblastima značajno zastupljena. 

Srbija, a to se navodi u ovoj strategiji, kao jedan od problema nema jedinstven zakon, kao ni posebne zakone koji se odnose na veštačku inteligenciju. 

Nepostojanje takve regulacije, navodi se u strategiji, predstavlja veliki izazov i kao moguće opcije navode se ili usvajanje jedinstvenog pravnog akta ili stvaranje većeg broja zakona koji bi ovu oblast, oblast razvoja veštačke inteligencije, tretirali sveobuhvatno. 

U svemu ovome, pre svega u razvoju veštačke inteligencije, ključni su podaci i to prepoznaje i ova strategija. Strategija, kako to piše u tekstu, treba da pruži podršku privredi da digitalizuje svoje podatke kako bi tek nakon toga mogli da primenjuju rešenja koja su zasnovana na veštačkoj inteligenciji. 

Strategija prepoznaje i brojne otežavajuće okolnosti. Čini se da srpsko društvo nije baš sasvim spremno na promene koje donosi veštačka inteligencija. 

Ovde takođe piše da su otežavajuće okolnosti brojna nagađanja, neutemeljene spekulacije o veštačkoj inteligenciji koje veštačku inteligenciju predstavljaju kao sredstvo koje će obesmisliti poslove koje obavljamo, kao i samopostojanje čoveka. 

Može se ipak reći da i u ovom trenutku, nakon sprovođenja prve strategije, Srbija ima relativno dobro razvijen tzv. ekosistem koji čini osnovu za razvoj veštačke inteligencije. 

Ovo su samo neka od tela institucija koje su napravljene u poslednjih nekoliko godina, a koje pomažu razvoj veštačke inteligencije, od Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije u Novom Sadu do Državnih data centara, kao i Saveta za veštačku inteligenciju vlade Srbije. 

Euronews Srbija

Kad je reč o tom institutu, institut sada već ima oko 60 naučnika. On je angažovan i u razvoju nauke, start-upova, ali pomaže i malim i srednjim preduzećima kako bi što pre prihvatili veštačku inteligenciju. Takođe, važna karika u ovom ekosistemu, je i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja takođe ima svoju ulogu u primeni veštačke inteligencije, analitike podataka u radu uprave.

Šta podrazumeva strategija?

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije Mihajlo Jovanović rekao je za Euronews centar da Ministarstvo nauke, tehnologije i inovativnog razvoja radi na novoj strategiji, ali i da na toj strategiji radi i Savet za veštačku inteligenciju koji je formirao predsednik vlade Miloš Vučević.

"Pri kraju smo donošenja nove strategije, mislim da će ona ići na vladu do kraja godine, da ćemo dobiti novi strateški dokument za narednih pet godina. Ono što je bitno je da smo mi i prvu strategiju doneli 2019. godine, vizionarski", kaže on.

Kako navodi, Srbija je 26. zemlja na svetu koja je donela svoju strategiju. Ide korak dalje u mnogim poljima, od toga da nam je potreban neki zakon i kako regulisati tu oblast do konkretnih primena veštačke inteligencije.

Na pitanje zbog čega je bilo potrebno da se strategija donese godinu dana pre nego što je stara istekla, Jovanović kaže da je sam proces njene izrade zahtevan.

"Izrada strategije je proces koji traje i dobro je što je kroz formiranje Saveta za razvoj veštačke inteligencije predsednik vlade uključio sve relevantne stručnjake, ne samo ljude iz javne uprave, nego i iz univerziteta, različitih fakulteta, iz privrede, što je veoma bitno", kaže.

Naglašava da je značajno i da privreda krene da koristi veštačku inteligenciju, da kroz proces digitalizacije stvori podatke koji su osnova za razvoj veštačke inteligencije. 

"Proces donošenja strategije traje, ali mislim da ćemo dobiti jedan odličan dokument. Posle toga sledi i akcioni plan. Sve su ovo fraze koje građanima ne znače mnogo, ali činjenica je da bi privredi mogle da znače", dodaje.

Superkompjuteri za privredu

Jovanović kaže da mnogo stvari, zapravo, obuhvata ova strategija.

"Ministarstvo nauke je pokrenulo donošenje jednog zakona i samo njegovo donošenje neće biti lako, jer nema mnogo iskustava. Evropska unija ima svoj akt i uvek treba naći meru od preterane regulacije koja može da uspori razvoj prirode do toga da pustimo da se razvija veštačka inteligencija sama od sebe. Ono što je značajno i što strategija takođe predviđa to je dalje jačanje i ovog inovacionog ekosistema", dodao je.

Kako kaže, plan je da se grade dva naučno-tehnološka parka u Srbiji - u Kruševcu i Kragujevcu, kao i da bude što više startupova koji se bave veštačkom inteligencijom. 

"To je naredna generacija superkompjutera. Interesantno i možda smo jedinstveni u Evropi po tome da kapacitete tog superkompjutera besplatno dajemo svim našim tehničkim fakultetima, svim našim naučno-tehnološkim parkovima, institutima i startupovima unutar akademske zajednice. I naučno-tehnološkim parkovima", dodaje.

Što se superkompjutera tiče, postoje primedbe i zamerke mladih kompanija koje pokušavaju da razvijaju svoje aplikacije na bazi veštačke inteligencije. Naime, oni trenutno ne mogu da koriste cloud usluge tog superkompjutera, i u ovom trenutku to može samo država. Jovanović kaže da će se i to uskoro promeniti.

"To sada mogu tehnički fakulteti, instituti, naučno-tehnološki parkovi i startupovi unutar naučno-tehnoloških parkova. Ono što je ekskluzivna vest,na čemu radimo sa Centrom za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, je jedan program i očekujemo od početka naredne godine da ćemo kapacitete superkompjutera praktično dati privredi", kaže.

Kako objašnajva, tu se pre pre svega misli na mala i srednja preduzeća. Ona će moći da koriste i superkompjuter i da imaju te cloud kapacitete u državnom data centru praktično besplatno.

"Na taj način ćemo dodatno pospešiti i razvoj veštačke inteligencije i razvoj naše privrede i praktičnu digitalizaciju u Srbiji. Superkompjuter na neki način treba da posmatramo kao nacionalni resurs, nacionalno blago i davanje tog resursa značajno pomaže malim i srednjim preduzećima, startupima. I zato je dobro što država i vlada Republike Srbije ima tu viziju i ulaže u taj nacionalni resurs", rekao je.

Kompletno gostovanje Mihajla Jovanovića u emsiji Euronews centar, pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.

Prompt nedelje: Proboj veštačke inteligencije u 2024.

Ova godina je bila vrlo intenzivna, kada je reč o veštačkoj inteligenciji. Naime, možemo da kažemo da konačno predstavlja proboj veštačke inteligencije kako za privredu, tako i za velike industrije, za državnu upotrebu, tako i za privatna lica, fizička lica, rekao je za Euronews centar Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i Digital Telekoma Srbija.

"Demokratizacija primene već gotovih modela doprinela da se dobar deo dnevnih zadataka automatizuje. Više-manje svima je sada već poznato na koje sve načine veštačka inteligencija može da doprinese običnom čoveku", kaže Arsić.

 On kaže da sada velike korporacije koriste veštačku inteligenciju. Navodi da ne može da se izvuče jedna stvar koja bi se opisala kao veliki uspeh na ovom polju. 

Opširnije o ovoj temi pogledajte u posebnom tekstu.