Plutajuće deponije: Drina i Lim usijani od plastike, poplave na površinu izbacile ogroman problem Srbije

Obilne kiše koje su zahvatile deo Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine sredinom januara donele su brojne probleme. Usled velikog porasta vodostaja reka, poput Lima i Drine, voda je pokupila veliku količinu otpada i smeća, kako sa regularnih tako i sa brojnih divljih deponija, koje se nalaze u neposrednoj blizini ili uz rečna korita. 

Sagovnornici Euronews Srbija saglasni su da ovaj plutajući otpad, na koji nadležni često ne obraćaju veću pažnju, predstavlja veliki problem za sva ona mesta kroz koji ovakve "natovarene" reke prolaze.

Jedna od reka koja sa sobom nosi i veću količinu đubreta je Drina. Većim delom svoga toka ova reka "zatrpana" je kesama i flašama, a njena najveća pritoka Lim, usijana je od plastike. Reke vododelnice u zapadnoj Srbiji nakon obilnih padavina i poplava postale su stecište svega što ljudi iskoriste, pa bace.

Na alarmantnu situaciju u razgovoru za Euronews Srbija ukazuje i predsednik udruženja "Eko Centar" u Višegradu Dejan Furtula. Kako kaže, njihovo mesto suočava se sa velikim problemom, jer pitanje smeća koje reka donosi sa sobom unjihov grad niko ne rešava.

"Opština Višegrad bukvalno ni kriva ni dužna ispada regionalna deponija. Ne dobijamo neku naknadu za čišćenje. Zbog tog nagomilanog smeća koje stvara deponiju mi imamo veliki problem", kaže Furtula.

"Pokretne deponije" i njihove posledice

Da reka može da bude pokretna deponija, potvrđuje i Siniša Laković iz ekološkog udruženja "Jastreb" iz Priboja koji objašnjava da pritoke sa sobom nose otpad koji se takođe uliva u veće reke i tako nastavlja dalje svoj put.

"Skoro ceo otpad koji se iz Lima prelije u Drinu dopluta iz Crne Gore. Ona u ovome učestvuje oko 80 odsto. Videli smo koliko koliko tog smeća dolazi odatle", rekao je on.

Zbog toga, Opštine Priboj i Bijelo Polje nameravaju da naprave dve barijere za hvatanje i usmeravanje plutajućeg otpada i na taj način da zaštite Lim. Do tada i sam rad Hidroelektrane Potpeć kod Priboja je ugrožen.

Da je ovo ugroženo područje, potvrđuje i direktor Limskih elektrana Predrag Šaponjić koji je obajsnio da su jednom brzom intervncijom, kada se nagomilao otpad na reci, upseli spasu rad hidroelektrane.

"Prema našim procenama ovde se nalazi negde oko 15 hiljada metara kubnih plutajućeg otpada. Pre dve godine to smeće je bilo iste količine. Tada se zadržalo na brani HE Potpeć. Imali smo i zastoj na samoj mašini i smanjenu proizvodnju sve zbog plutajućeg otpada. Ova lančanica je na neki način spasila HE", rekao je Šaponjić.

Da smeća ima dosta, potvrđuje i podatak da je od decembra prošle godine iz Lima je izvučeno 660 tona plutajućeg otpada. Dnevno se iz Potpećkog jezera na Limu napuni oko 25 kamiona raznog otpada. 

Miomir Milovanović JKP regionalni centar za upravljanje otpadom "Duboko" iz Užica objašnjava da onda taj otpad završi na regionalnoj deponiji kod Užica.  

"To je otpad je dosta zaprljan, tako da teško može da dobije neku drugu upotrebnu vrednost. Teško da može da se obradi i da ga negde plasiramo. Isključivo može da završi na deponiji", rekao je Milovanović.

Nisu samo reke ugrožene od veće količine plutajućeg otpada. I jezero Gazivode ne oskudeva sa plastikom. Bilog Monika Dudić kaže da se nakon poplava, velika količina otpada našla se i u tom veštačkom jezeru i može, kaže, da produbi već dovljno veliki problem.

"Može da se desi da se stvori velika količina otpada koja predstavlja mehaničku prepreku za tok reke, i onda može doći do izlivanja", kaže ona.

Problem divljih deponija na obalama reka problem je koji godinama postoji, o tome govore podaci da je tokom prošle godine sa više od 50 divljih deponija u slivu Lima izvučeno oko 1.500 kubika smeća. 

Lekić: Plutajuće deponije "vrh ledenog brega"

Zabrinjavajuće je što je u Srbiji detektovano 18 nesanitarnih deponija u poplavnim područjima kaže za Euronews Srbija stručni savetnik Nacionalne ekološke asocijacije Dejan Lekić. Ukazuje da je problem u velikom broju divljih deponija u slivovima, pa posle obilnih padavina taj otpad završi u rekama.

"Ono što pliva, to će stati na lančanici i reč je najčešće o ambalažnom otpadu. To je jedan od osnovnih estetskih problema, zato što vi taj otpad vidite. Međutim, gomila tog otpada završi na dnu reke i to je ono što lančanica ne zadržava", rekao je.

Lekić objašnjava da ovakvav otpad može dosta da zakomplikuje rad turbina na hidroelektranama.

"Moguće je da taj otpad izazove dodatno uspon reke i da izazove polavu. Naravno taj otpad se nalazi ispod površine vode i ukoliko bi ušao u turbinu HE, iako tu posotje zaštite, on može da zaguši. Jednostavno, kao u vašoj kadi ili u lavabou, može da zaguši dotok vode u turbinu i jednostavno turbina ne može da se okreće ako nema odgovarajući protok vode", rekao je.

Kaže da ga ne čudi vest da poslednih dana ima dosta otpada koji pluta rekama, jer kako navodi, to je postala praksa odmah nakon veće količine padavina. O ovom problemu, smatra, treba da se raznišlja globalno.

"Ovo se ponavlja svake godine, kada dođe do veće kiše i poplava. Reč je o otpadu koji se onda sliva sa deponija i koji nije sanitarno rešen. Znam da je na primer urađena sanacija jedne deponije u Prijepolju, ali kao u svim oblastima, tako i u oblasti zaštite životne sredine ti napori nisu dovoljni. Nama su potrebni sveobuhvatni napori. Naš odnos prema životnoj sredini je potpuni nemar. Mi se ponašamo kao da smo poslednja geracija koja će da živi na ovoj planeti", dodaje Lekić.

Kako je objasnio, ni smeće koje se izvuče iz reka se ne tretira dovoljno dobro, jer ono ponovo završi na deponiji, nakon čega ponovo postoji rizik da nakon padavina završi ponovo u nekoj reci.

"Najvažnije pitanje je i šta sa otpadom koji se izvuče iz reke. Često ga oni izvuku i stave ponovo na deponiju. Isti je ciklus. Sa tim se ne rešava ništa na neki duži način. Mora da više snage uložimo u ovoj problem, ovo je civilizacijski problem", rekao je Lekić.