Dve grupe najugroženije u epidemiji malih boginja: Treba li stariji od 65 godina u Srbiji da prime MMR vakcinu?

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

27/01/2023

07:59

Dve grupe najugroženije u epidemiji malih boginja: Treba li stariji od 65 godina u Srbiji da prime MMR vakcinu? - Copyright Tanjug/Strahinja Aćimović, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Do sada su male boginje u Srbiji potvrđene kod 17 pacijenata. Epidemija je, za sada, lokalna i svi oboleli su iz Smedereva. Lekare brine što je mali obuhvat vakcinisane dece MMR-om i ukoliko se epidemija proširi najugroženija su novorođenčad, ali i starije osobe koje nemaju stečen imunitet. Problem sa morbilama nema samo Srbija, već ceo svet. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) predložio je da se bar jednom dozom vakcinišu svi koji imaju više od 65 godina. Jedan broj njih preležao je male boginje i tako stekao imunitet, dok ima dosta onih koji nemaju imunitet na ovu bolest.

U Srbiji su podeljena mišljenja treba li da se MMR-om vakcinišu stariji od 65 godina. Prof. dr Dušan Popadić kaže da će se na sledećoj sednici Nacionalnog tela za imunizaciju (NITAG) razgovarati o preporuci CDC-a da se starijih od 65 godina vakcinišu bar jednom dozom.

"Članovi NITAG-a će već na sledećem sastanku analizirati preporuku CDC i raspravljati o njoj", kaže prof. Popadić koji je član NITAG-a.

Vakcinacija protiv malih boginja u Srbiji počela je 1971 godine primenom monovalentne vakcine. Primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški počela je 1981. godine, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine. Lekari upozoravaju da male boginje nisu bezazlene, da je u epidemiji 1997. godini u Srbiji obolelo 5.800 ljudi, a da je umrlo 15 osoba.

Virusolog Ana Gligić kaže da svaka preporuka, pa i preporuka za vakcinaciju starijih od 65 godina, treba da bude zasnovana na naučnim saznanjima, a da u Srbiji nema istraživanja koliko je starija populacija imuna na virus morbila. Smatra da bi trebalo da se urade analize na reprezentativnom uzorku na prisustvo antitela.

"To lako može da se uradi na Torlaku, ali i drugim laboratorijama. Treba uzeti reprezentativnu grupu od 30, 40, 50 godina i starije od 65 godina i uraditi analize kako bi se utvrdilo da li imaju antitela na morbile. Tek kada se utvrdi da li ima ili ne antitela dati preporuke o vakcinaciji. Kada nemate naučne dokaze onda radite na pretpostavkama ", kaže Gligić.

Prirodno prokužavanje

Navodi da su starije osobe verovatno prirodno prokužene jer se virus malih boginja lako prenosi. Praksa je pokazala da dok nije uvedena obavezna vakcinacija čak 90 odsto dece do 10. godine je bilo zaraženo morbilama. Gligić podseća da je zakonska obaveza da se deca vakcinišu MMR vakcinom u tačno određenom periodu kako je predviđeno kalendarom imunizacije - prva doza od 12 do 14 meseci i druga doza pred polazak u školu.

"Domovi zdravlja su morali da pozivaju roditelje da vakcinišu decu. Tu je napravljen veliki propust jer su svi bili previše angažovani oko korone i majmunskog virusa. Ukoliko roditelj ne želi da vakciniše dete da o tome obaveste sanitarnu inspekciju Ministarstva zdravlja i da se pokrenu prekršajni postupci. Zakonnom su predviđene novčane kazne za roditelje koji ne vakcinišu decu", navela je Gligić.

U epidemiji malih boginja najugroženija su novorođenčad i deca do pete godine.To je pokazao i u ovoj epidemiji koja je krenula u Smederevu. Kod dece mogu da se jave komplikacije kao što su upale pluće, sepsa, meningitis.

Pedijatar, imunolog Nevenka Raketić kaže da su u epidemiji malih boginja osim dece ugrožene i starije osobe koje imaju oslabljen imuniski sistem zbog godina.

"Mi nemamo zvanične preporuke što se tiče vakcinacije odraslih. Ulazila sam u preporuke CDC i oni preporučuju za starije od 65 godine jednu do dve doze MMR vakcine. Lično mislim da stariji od 65 godina treba da se vakcinišu. Ja sam svog oca vakcinisala. Ne bi bilo loše da se uradi Igg na morbile, a to rade sve laboratorije. Starije osobe uvek imaju prateće hronične bolesti koje im prave problem. Mi još uvek nemamo zvaničnu preporuku za vakcinaciju odraslih", naglasila je ona.

Naglašava da su stariji u epidemiji malih boginja podjednako ugroženi kao i deca jer imaju oslabljen imunski sistem i brojne pridružene bolesti.

Važan kolektivni imunitet

Za dobar kolektivni imunitet potrebno je da obuhvat vakcinacijom bude veći od 95 odsto. U toj situaciji čak i ako se pojavi virus on nema mogućnost da se dalje prenosi, da se širi. Inače, virus malih boginja karakteriše brzo prenošenje. Jedna zaražena osoba može da inficira 15 osoba oko sebi. U sredinama gde je mali broj vakcinisanih zaraza se širi kao požar.

Lekari upozoravaju da male boginje nisu bezazlena bolest kao što to neki predstavljaju. U nerazvijenim zemljama tokom epidemije umre svako 50 ili 100 dete. Smrtnost je manja u razvijenim zemljama, ali svako 1.000 dete ima komplikacije kao što su upala pluća ili upala mozga.

Inače, virus malih boginja ostavlja organizam u stanju smanjene otpornosti, više nego drugi virusi. To znači da se u toku infekcije ili nakon nje često nadovezuju teške bakterijske infekcije, dešavaju se upale pluća, meningitisi.

Trajnu zaštitu od malih boginja imaju samo osobe koje su primile dve doze MMR vakcine, ali i oni koji su preležali male boginje kao deca. Jedna doza MMR-a ne pruža trajnu zaštitu.