Obezbeđenje u pratnji kontrolora u autobusima: Grad Beograd će konsultovati Pravobranilaštvo, a nadležnost Komunalne milicije ne prestaje

Pripadnici privatnog obezbeđenja od pre nekoliko dana čuvaju kontrolore u gradskim autobusima i tramvajima, bez obzira na to što niko sa sigurnošću ne može da kaže kako tačno izgleda opis njihovog posla i koje su im konkretne nadležnosti. Građane najviše zanima da li obezbeđenje koje je u pratnji kontrolora, sme da ih legitimiše ili da primeni silu ukoliko, na primer, ne žele da napuste vozilo ili da pokažu dokumenta.

U turskoj kompaniji "Kentkart Southest Europe", koja upravlja sistemom Bus Plus, tvrde da je osnovni cilj da se zaštite radnici koji proveravaju naplatu karata i da su zbog toga angažovali firmu registrovanu za fizičko-tehničko obezbeđenje "Profi Team Plus“. Oni se pozivaju na Zakon o privatnom obezbeđenju, koji "telohraniteljima" omogućava proveru identiteta osoba, odnosno legitimisanje, ali pojedini stručnjaci ipak smatraju da to ne mogu da rade u javnom prevozu i da se ta odredba ne može primeniti nad putnicima.

Zaštitnik građana Zoran Pašaliić za Euronews Srbija kaže da svako može da angažuje privatno obezbeđenje, ali da oni "nemaju mogućnost da legitimišu putnike, niti da apsolutno učestvuju u postupku u kojem se kontrolišu karte putnika".

Tanjug/Zoran Žestić

"Oni imaju prava, kao i svi građani Srbije, da reaguju u slučaju napada. Čak ne ni u slučaju vređanja, već fizičkog napada, a zato obezbeđenje i postoji", ističe Pašalić.

Advokat Rodoljub Šabić, smatra da je uvođenje privatnog obezbeđenja u javni prevoz "krajnje kontraverzna situacija" i da na nju građani ne mogu da reaguju sa simpatijama, a ni on kao pravnik.

"Ako neko krši javni red i mir ili nekog povredi ili preti, zna se ko treba da reaguje. To je apsolutno posao policije. Napominjem da je već i uvedena komunalna policija, koja ima određena ovlašćenja i za koju nadležni najavljuju da će dobiti pojačanje u ljudstvu, tako da je nepotrebno da se u ovo sada meša privatno obezbeđenje. Toliko ovo deluje neozbiljno, da bismo ovim sledom događaja u budućnosti mogli doći u situaciju da nam telohranitelji čuvaju i policiju", rekao je Šabić za Euronews Srbija. 

On smatra da bi gradska vlast, koja je donela odluku o poveravanju naplate prevoza privatniku, sada trebalo da precizira ovu odluku i da objasni šta to znači.

Vesić: Pitaćemo Javno pravobranilaštvo

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić za Euronews Srbija je izjavio da će tražiti od Javnog pravobranilaštva da proveri da li privatni partner ima pravo da angažuje privatno obezbeđenje po ugovoru i da li je to u skladu sa zakonom.

"Kada od njih budem dobio odgovor, onda će Grad moći da se izjasni o tome. Od 2012. gdoine posao naplate je prepušten privatnoj kompaniji i to u vreme prethodne vlasti. Na novom konkursu je turska kompanija dobila posao i imamo ugovor sa njima, ali su uslovi mnogo bolji", rekao je Vesić.

On je rekao da se po evropskim standardima javni prevoz dotira trećinom sredstava iz budžeta, ali da je kod nas taj procenat značajno veći i da zbog toga ne ostane novca za ulaganje u infrastrukturu.

Euronews/Printscreen

"Grad godišnje izdvaja oko 240 miliona evra za javni prevoz, a od karata naplati oko 65 miliona evra, što znači da dotira 175 miliona evra direktno iz budžeta da bi on funkcionisao. Ako gledate evropske standarde, javni prevoz se dotira sa trećinom, što bi bilo oko 80 miliona evra, a mi dajemo 95 miliona više svake godine iz budžeta. Od toga bismo mogli da gradimo vodovode, kanalizaciju, puteve i toliko ih manje gradimo zato što deo građana ne plaća javni prevoz", poručio je Vesić.

On je napomenuo da je to suma od koje bi se moglo kupiti 285 novih autobusa godišnje ili izgraditi 46 vrtića ili škola.

"Suština je u tome da nađemo način kako da zaštitimo ljude koji plaćaju prevoz,a oni su većina. Oni koji ne plaćaju, smanjuju komfor ljudi u prestonici. Moja poruka građanima je da plaćaju prevoz i time ulažu u nove autobuse", rekao je zamenik gradonačelnika. 

Ne prestaje nadležnost komunalne policije

Načelnik komunalne policije Ivan Divac za Euronews Srbija kaže da komunalna policija pruža asistenciju kontrolorima u slučaju kada neko od građana neće da se legitimiše, jer oni uzimaju podatke od putnika i daju ih kontrolorima. Divac smatra da uvođenjem privatnog obezbeđenja ne prestaje nadležnost prestaje komunalne milicije, već da to znači da oni nemaju kapacitete da isprate toliki broj autobusa i ekipa kontrolora.

Tanjug/Beoinfo

"Pretpostavljam da su oni zbog toga unajmili privatno obezbeđenje koje će pomagati. Imate situacije gde su kontrolori bili napadani, pa dok dođe komunalna milicija ili redovna policija on je već dobio batine. Više su ti ljudi pretpostvaljam tu da bi se kontrolori osećali sigurno i da ih ne bi pojedinci napadali, a ne da maltretiraju građane, što sam siguran da neće raditi", poručuje Divac.

On napominje da je obzbeđenje bitno da bi se kontrolori, a samim tim i vozači autobusa osećali sigurnije.

"Svedoci smo svi koliko ima napada na vozače autobusa. Obezbeđenje je bitno iz tog segmenta, a sve drugo tu je komunalna milicija, tu je redovna policija i građani ne treba da brinu, jer niko neće prekršiti svoja ovlašćenja", napominje načelnik Divac.

Da li se Zakon o privatnom obezbeđenju odnosi i na javni prevoz?

Sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije Aleksandar Nedić kaže da su prava zaposlenih u ovom sektoru propisana Zakonom o privatnom obezbeđenju i posebnim pravilnikom. 

Po Zakonu o privatnom obezbeđenju, službenik obezbeđenja ovlašćen je da izda upozorenje ili naređenje licu ili zabrani ulazak i boravak u štićenom objektu, proveri identitet lica, zaustavi i pregleda osobu, predmete ili prevozno sredstvo, privremeno oduzme predmete, privremeno zadrži osobu, upotrebi sredstva prinude, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

"Važno je da se poštuje zakonska regulativa, a pošto je privatnoj kompaniji poveren posao naplate karata, to je već komercijalni karakter. Komora ne tumači zakone, ali je za nas navažnije da se oni poštuju. Krovno je Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje sprovodi obuku i lecenciranje pripadnika obezbeđenja", rekao je Nedić.

Oglasio se i Centar za lokalnu samoupravu koji smatra da ne postoji pravni osnov da privatne firme za obezbeđenje deluju u gradskom prevozu. Iz te organizacije je najavljeno da će uputiti zvaničan zahtev Sekretarijatu za javni prevoz Grada Beograda da se onemogući privatnim firmama za obezbeđivanje da učestvuje u procesu kontrole i naplata karata u gradskom prevozu.