Štrajk prosvetara u Srbiji: Neizvesnost u školama, sindikalne podele i pregovori o novom kolektivnom ugovoru

Ni posle jedanaest dana otkako je počelo drugo polugodište nije precizno jasno koliko tačno prosvetnih radnika je u štrajku. Naime, ono što je poznato je da su neke škole u delimičnom, neke u potpunom štrajku, dok neke nastavu održavaju redovno. I dok vlasti saopštavaju jedno, kada je u pitanju raširenost štrajka, pojedini sindikati tvrde da je slika sa terena nešto drugačija. 

Naime, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović saopštila je juče da od 1. 773 škole u Srbiji 94 odsto njih radi, a najveći broj škola - 65 odsto njih drži časove 45 minuta. Dodala je i da prethodnih dana između četiri i šest odsto škola u potpuno blokadi, a između 13 i 14 odsto škola radi u skladu sa zakonom o štrajku, odnosno drži časove 30 minuta. 

Ministarka je precizirala da svi prosvetni radnici prijavljuju ukoliko neće raditi, a o tome obaveštavaju i Ministarstvo i roditelje, kao i da oni imaju pravo na to prema zakonu o štrajku. 

Sa druge strane, na primer poruke pojedinih sindikata su drugačije. Tako Forum beogradskih gimnazija navodi da u ovom trenutku, od 21, u obustavi rada  20 gimnazija. Za tu jednu, navode, nemaju podatke jer nije njihova članica. 

Kako je za Euronews Srbija objasnio Aleksandar Markov iz tog foruma, škole jesu u blokadi, nema nastave, ali kaže da postoje pojedini profesori koji drže časove koji su, objašnjava, više fiktivni nego realni, jer sada, dodaje, i pojedini učenici blokiraju nastavu. 

Euronews

“Negde su to samo maturanti, negde čak od prvog do četvrtog razreda. Učenici, ako treba da dođu samo na jedan čas u toku dana, ili imaju prvi pa peti, oni će pre izabrati opciju da ne dođu u školu. Dakle, imate jednu haotičnu situaciju”, kaže on. 

Vladimir Isaković iz Nezavisnog sindikata kaže da deo učenika nije u školskim klupama, ali da kroz ovu situaciju deca uče kako društvo treba da funkcioniše. 

“Oni sada uče kakav treba da bude sistem vrednosti za kojim mi svi vapimo”, kaže. 

Šta će biti sa školskom godinom? 

Sagovornici Euronews Srbija kažu da je štrajk izvestan dok se ne ispune zahtevi studenata. Saglasni su i još jednom – situacija u školama se menja iz dana u dan, iz sata u sat, pa je jako teško predvideti kako će se ova školska godina završiti. To je, u ovom trenutku, navode daleka i nepredvidiva budućnost. 

Markov kaže da su se gimnazijalci organizovali zajedno sa profesorima oko svih aktivnosti i da podržavaju jedni druge. 

“Pogotovo nastavnici koji predaju, da kažemo, ove teže predmete, kao što je matematika ili  strani jezici, organizuju se i drže sekcije po školama. Mi svi prisustvujemo, iako ne držimo klasičnu nastavu,  boravimo u školi svakodnevno, onda smo organizovali radionice. Naravno, časovi se ne upisuju, ali im pomažemo u pripremi za prijemne ispita, to smatramo ključnim”, kaže on. 

Objašnjava da su školski dani zapravo sada organizovani na drugačiji način. 

“Organizovali smo školu, gde učenici mogu po sekcijama da se opredeljuju za ono što smatraju da im je važno, za prijemne ispite”, kaže Markov i dodaje da nije prvi put da je nastava prekinuta, bili su brojni razlozi za to – od bombardovanja do korone. 

Isaković kaže da u ovom trenutku jedino rešenje vidi u ispunjenju studentskih zahteva. 

“Dok se studenti ne vrate na svoje fakultete, neće se ni nastavnici vratiti u svoje zbornice i učionice”, kaže. 

Euronews

Sa druge stane, Markov kaže da zahtevi studenata jesu na mestu, ali da njihovo ispunjenje ne može da se ostvari preko noći. To je, objašnjava, jedan dug i zahtevan proces, koji iziskuje i vreme.  

"Ne znam da li su gimnazije, da li su škole spremne da sad, ne nedeljama nego mesecima ili do juna, ako potraje studentski proces, da ostanu baš zatvorene. To zaista ne mogu da procenim, ali je bitna odgovornost. Svi pozivamo na odgovornost. Naravno, oni koji donose odluke su odgovorni, ali moramo svi biti odgovorni u postupcima kako prema bivšim đacima, sadašnjim studentima, moramo biti odgovorni i prema sadašnjim đacima”, rekao je. 

Srđan Slović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” kaže  da se o tome kako će se u narednom periodu realizovati školska godina, nije diskutovalo na jučerašnjem sastanku sa ministarkom prosvete kada se potpisivao Kolektivni ugovor na kojem su oni kao sindikat insistirali. 

“O tome nije bilo posebno govora, ali trend je da se nadoknadi izgubljeno. Mi smo, čini mi se, u nekom trenutku gde nam je i sutrašnji dan neizvestan, a ne završetak školske godine, tako da treba raditi na uzrocima koji će manje uticati na ovaj trend koji je trenutno u školama”, rekao je Slović. 

O kolektivnom ugovoru – da li on spaja ili deli prosvetare? 

Podsetimo, prvo polugodište ove školske godine počelo je burno i obeležio ga je štrajk prosvetara koji je podrazumevao jednodnevnu obustavu rada, i skraćenje časova na po 30 minuta. Zbog nepostignutih dogovora, polugodište je iznenada skraćeno, a početak drugog je takođe bio upitan. Međutim, on je počeo, prema planu i programu 20. januara, ali haotično.  

Tokom raspusta su četiri reprezentativna sindikata dala saglasnost za nastavak pregovora ali uz odluku o moratorijumu na štrajk. Drugi sindikati su se nisu složili sa njima, naveli su da nastavljaju sa štrajkom ali i da podržavaju studente koji su uveliko u blokadi - pa se haotična situacija prolongira i dalje. 

Jedan od zahteva četiri reprezentativna sindikata bio je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti, koji su tri sindikata i juče potpisala sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović. 

Euronews/Ana Šuvalija Pešić

Slović je u razgovoru za Euronews Srbija rekao da su oni insistirali na njemu i da ovaj ugovor sadrži odredbe da početna plata i prosveti bude jednaka prosečnoj republičkoj plati, što je bio glavni zahtev sindikalaca. 

“To je ono što je bio i naš štrajkački zahtev. I sada ovaj član obavezuje vladu u narednim godinama  usklađuje platu, osnovnu platu nastavnika sa prosečnom platom u Republici Srbiji”, kaže on. 

Kaže da ovaj postupak ne diskriminiše nikoga, svako ima pravo i slobodu da se bude deo njihovog sindikata. 

"Nikome nije zabranjeno da se učlani, tako da ta razlika između člana i ne člana može biti samo na papiru. Svi mogu da budu članovi”, rekao je Slović. 

Međutim, Markov i Isaković smatraju da ovaj kolektivni ugovor razjedinjuje prosvetare. Kako kažu, prva stvar koja se uči u školi je da treba da postoji zajedništvo, a ne podela. Ovaj kolektivni ugovor, smatraju, čini upravo suprotno. Isaković ga opisuje kao nešto što diskriminiše kolege. 

Euronews

“Smatramo da favorizuje kolege. Naš stav je takav da apsolutno ne podržavamo potpisivanje . Konkretno, govorim o tačkama koje govore o isplati jubilarnih nagrada za zaposlene u prosveti, gde su oni potpisivanjem kolektivnog ugovora favorizovali svoje članstvo time što će dobiti pun iznos, a svi ostali zaposleni koji nisu članovi tog sindikata ili koji nisu uopšte članovi bilo kog sindikata, dobijaju 50 odsto umanjenje”, rekao je i najavio da imaju u planu i se obrate Ustavnom sudu. 

Marković kaže da što se Foruma beogradskih gimnazija tiče, imaju sličan stav. 

“Što se tiče posebnog kolektivnog ugovora, kolege su se razočarale. Forum nije baš jednoglasno, ali velikom većinom glasova je odbacio poseban kolektivni ugovor. Slažem se apsolutno da je diskriminatoran”, rekao je.