Od januara povećana starosna granica za penzionisanje žena, da li je sledeći korak rad do 70. rođendana

Nova godina ponovo je donela promene za žene kojima će za odlazak u penziju sada trebati dva meseca života više nego što je to bilo do 31. decembra 2022. godine. Plan je da se do 2032. uslovi za odlazak u penziju izjednače za muškarce i žene. I dok će žene tek za jednu deceniju u penziju odlaziti sa 65 godina, kao i muškarci, govori se i o mogućnosti rada do 70. rođendana.

Od 1. januara važe novi uslovi za penzionisanje, prema kome će za ostvarivanje ovog prava ženama biti potrebno 63 godine i šest meseci života, i najmanje 15 godina staža. Za muškarace će i dalje važiti isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža.

Stručnjaci kažu da postoje jasni argumenti zašto se izjednačavaju starosne granice za penzionisanje i da je to slučaj i u drugim državama.

Ovo je predviđeno odredbama Zakona o PIO, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, a propisano je da se starosna granica kao jedan od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene postepeno povećava svake godine za po dva meseca, kako bi se postigao cilj - da se do 2032. godine izjednači uslov za muškarce i žene, kada bi zaposleni bez obzira na pol odlazili u penziju sa 65 godina.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i redovna profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Gordana Matković za Euronews Srbija kaže da se ovim izjednačavanjem uslova za ostvarivanje prava na penziju išlo na smanjenje, redistribuciju u okviru sistema penzijskog osiguranja.

Da li je ovo korak ka ravnopravnosti polova za neke je dilema. Već neko vreme aktuelna je tema da su žene u našem društvu opterećenije neplaćenim kućnim radom, uz to, po običaju, na istim poslovima manje su plaćene od svojih muških kolega. I dok se malo šta radi da se i u navedenom ravnopravno tretiraju žene i muškarci, kada su uslovi za odlazak u penziju u pitanju ide se ka izjenačavanju.

Matković objašnjava da izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju ne znači da ne postoji potreba za intervencijom države iz budžeta, ali ne u okviru penzijskog osiguranja.

"Ako postoje razlozi koji upućuju na to da žene dodatno treba da se podrže ili da njihove plate treba da se izjednače sa platama muških kolega na istim poslovima, onda nije penzijsko osiguranje gde treba da se interveniše. Isto tako ako su žene više opterećene poslovima van kuće, takođe ne treba intervencija da bude u okviru penzijskog osiguranja. Takođe ono što moramo da vodimo računa opet ako se držimo koncepta osiguranja, to je činjenica da žene žive duže od muškaraca, jer čak i kada se izjednači penzijska granica, žene će u proseku duše primati penziju", precizira ona.

Dobra vest je, kako kaže, da ljudi žive sve duže i da su sve zdraviji.

"Onda duži rad sam po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem, ali moraju da postoje i u okviru penzijskog sistema i van njega podrške koje će to da omoguće, kao što treba da postoji prostor da se eventualno ode ranije u penziju, kao što su invaliska penzija, mnoge zemlje imaju i lične invalidnine", kaže profesorka. 

Na radnom mestu do 70. rođendana?

Matković podseća i da je kada se uvodio penzijski sistem, starosna granica za odlazak u penziju bila 70 godina. 

"Ako hoćemo istorijski da gledamo, za to vreme to je bila duboka starost jer se živelo mnogo kraće nego danas", objašnjava ona.

Ponovno razmatranje vraćanje na ovakve uslove za ostvarenje penzije sve su učestalije u razvijenim zemljama Evrope.

profimedia

Građani Crne Gore, Hrvatske i Poljske u penziju idu sa navršenih 67 godina života. Isti je slučaj i sa Nemačkom u kojoj se najavljuju i dalja pomeranja starosne granice na 69 godina. Velika Britanija i Finska su povećali granicu na 68 godina.

O radu do 70. rođendana ranijih godina bilo je reči i u Srbiji. Inicijativa za ovakvu izmenu Zakona o radu postojala je još 2019. godine, a kako je bilo predloženo, zaposleni bi mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju, ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom.

Matković smatra da takvu odluku treba donosti samo uz dobre prethodne analize i promišljanje svih indikatora.  

"Treba da se gleda koliko se produžava očekivano trajanje života, samim tim koliko se produžava broj godina tokom kojih se prima penzija. Treba imati u vidu i to da se produžava očekivano trajanje života, ali jedan dobar deo tog produženja podrazuimeva da su to to zapravo godine sa nekom vrstom problema. Onda mora da se gleda i kakava je struktura privrede, da li su kod nas to poslovi koje fizički ljudi mogu da izdrže u tim godinama", objašnjava ona.

U suprotnom, navodi, suočićemo se samo sa tom mogućnošču da jednog dana preko noći, da bismo ispratili ono što se radi u drugim državama, pomeramo starosnu granicu i ako to za nas neće biti primereno.