Može li hitna reakcija Skoplja na zagađenje vazduha da se primeni na Beograd - mere dobre, ali ne pogađaju "srž"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

31/12/2022

10:05

Može li hitna reakcija Skoplja na zagađenje vazduha da se primeni na Beograd - mere dobre, ali ne pogađaju "srž" - Copyright Tanjug/Tara Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

U danima kada je veliko aerozagađenje sportskih aktivnosti na otvorenom neće biti, trudnice i stariji od 60 godina trebalo bi da dobiju slobodan dan, a radnici na građevini radiće samo šest sati - ovo su neke od mera i preporuka koje je usvojila Vlada Severne Makedonije i koje važe za Skoplje i još nekoliko gradova. Upravo je Skoplje među onim prestonicama koje su danima u samom svetskom vrhu kada je reč o zagađenosti vazduha, a pitanje koje se nametnulo posle donošenja ovih odluka jeste kako tačno one mogu da pomognu i treba li možda i Beograd da se ugleda na komšije?

Dva dana zaredom na nekoliko mernih mesta u Severnoj Makedoniji koncentracija štetnih čestica iznosila je više od 150 mikrograma po kubnom metru, pa su po protokolu donesenom 2017. u Severnoj Makedoniji uvedene vanredne mere u pet gradova, a saopšteno je i da su na snagu stupile preporuke za zaštitu stanovništva i da je pojačana kontrola emisija zagađujućih materija.

Mere su, kažu stručnjaci, nesumnjivo dobra stvar kada je reč o zaštiti javnog zdravlja, a zagađenje je, dodaju, očigledno dostiglo takve razmere da je reakcija neophodna. Ipak, one ne rešavaju srž problema.

"To nisu mere prevencije, to nisu mere koje dovode do poboljšanja kvaliteta vazduha, ali sa druge strane, to su mere kojima se stanovništvo informiše o tome kako da se zaštiti od opasnosti. U tom smislu, nema šta da se prigovori. Skoplje je preduzelo neke mere koje su hitne, te mere se često i nalaze u kratkoročnim akcionim planovima", rekao je za Euronews Srbija programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.

A u grupi najzagađenih, Skoplju u poslednje vreme društvo često pravi i Beograd. Prethodnih nedelja prestonica Srbije našla se, prema podacima IQAir, u samom vrhu zajedno sa glavnim gradovima Indije, Bangladeša i Pakistana. Međutim, posebnih mera, poput ovih u Skoplju nema, a neke preporuke mogu se naći na stranicama Zavoda za javno zdravlje pojedinih gradova.

Hitni koraci makedonske vlade

Uvođenje novih pravila u nekoliko makedonskih gradova poklopilo se sa izveštajem IQAira koji je krajem decembra svrstao Skoplje na treće mesto po zagađenosti, nakon Biškeka i Lahorea. Nivoi otrovnih čestica PM10 i PM2,5 u vazduhu bili su oko 28 puta veći od dozvoljenog praga koji je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija.

Tamošnje zdravstvene vlasti procenjuju da više od 3.000 ljudi u ovoj zemlji od nešto više od dva miliona umire svake godine od posledica zagađenja vazduha, što je uglavnom rezultat velike upotrebe peći na drva tokom zime, starog voznog parka i prakse u nekim područjima da se smeće spaljuje. Kako piše RSE, nedavni skok cena energenata dodatno je podstakao upotrebu peći na drva.

Javno upozorenje proglašeno je u Skoplju, Kičevu, Kavadarcima, Strumici i Gostivaru, a osim pomenutih mera, stanovnici prestonice od 26. decembra imaju besplatan javni prevoz. Agencija za javni saobraćaj objavila je da se u skladu sa saopštenjem Ministarstva zaštite okoline o prekoračenju alarmantnog praga za PM čestice aktivira mera besplatnog javnog prevoza.

Uvedene mere su dobre, kaže za Euronews Srbija Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda i mapominje da se neke nalaze i na sajtu tog zavoda.

"Preporuka da se ne sprovode fizičke aktivnosti na otvorenom, jer je tu forsirano udisanje i izdisanje i samim tim ćemo uneti, ukoliko je vazduh zagađen, veću količinu zagađujućih materija, to je potpuno smisleno", rekao je on.

A kako kaže Popović, hitne mere primenjuju se kada tekuće ne daju rezultate i tu se dolazi do problema - kako se i zašto došlo u situaciju da je zagađenje toliko?

"Došli smo u situaciju zato što se nisu na vreme primenjivale mere zaštite vazduha i tu možemo da kažemo da su gradovi u regionu u sličnoj situaciji. Kao i u Srbiji, u Beogradu, javnost je poslednjih nekoliko godina veoma zainteresovana za problem zagađenja. Neka istraživanja u Srbiji pokazuju da je 80 odsto građana zabrinuto zbog zagađenja vazduha. Ja ne bih rekao da je u Severnoj Makedoniji svest jača i ekološki pokreti organizovaniji, ali imamo situaciju da u Skoplju politička većina nije neprikosnovena kao u Srbiji. Situacija u parlamentu, u vlasti, jeste takva da mora da bude mnogo pažljivija", rekao je on.

Situacija u Srbiji sve češće alarmantna

Šoštarić je ranije za Euronews Srbija rekao da je ovakav stepen zagađenja uobičajen za ovo doba godine, jer su temperature niske, što dovodi do aktivacije individualnih ložišta.

"Sam početak grejne sezone ima udarnu moć, pale se po prvi put ložišta u sezoni i samim tim se izbacuje sva nečistoća koja se taložila tokom čitavog leta", rekao je on i dodao da je među glavnim izvorima zagađenja i saobraćaj, te da je vozni park u Srbiji relativno star, a i magla doprinosi tome da se zagađujuće materije ne razilaze već ostaju u niskim slojevima atmosfere.

Kako neke od mera koje su ranije predlagane bilo je i češće pranje ulica, obnavljanje voznog parka GSP "Beograd" vozilima sa manjom emisijom zagađujućih gasova, izgradnja metroa, pooštravanje kriterijuma za prvu registraciju automobila, favorizovanje pešačkih i biciklističkih kretanja... Ipak, one zasad ostaju samo želje ekoloških aktivista, a zaštita javnog zdravlja, barem do sad, svodila se na preporuke kako postupati u slučaju velikog zagađenja.

Neke od tih preporuka stoje na sajtu Zavoda za javno zdravlje Užice. To je još jedan od gradova u Srbiji gde je situacija zabrinjavajuća, a na primer navodi se da osobe sa srčanim i plućnim oboljenjima, starije osobe i deca treba da skrate boravak napolju i ako je moguće ostanu u kući i smanje aktivnosti. Hronični bolesnici moraju uzimati redovnu terapiju, a u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja da se obavezno obrate lekaru. Ostali treba da izbegavaju aktivnosti napolju. Takođe, ne preporučuje se provetravanje stanova u jutarnjim i večernjim satima.

"U Srbiji se problem zagađenja vazduha zanemaruje godinama i decenijama. Mi smo od 2011. kada je uspostavljen sistem automatskog monitoringa imali jedan konstantan pad kvaliteta tog monitoringa. To je odmah pokazalo da zaštita životne sredine, zaštita vazduha, nije priorotet i to nije prioritet i dalje. Kad pogledate podatke iz Programa za zaštitu vazduha koji je nedavno usvojen, a važno bi bilo skrenuti da je usvojen sa zakašnjenjem, vidite da su podaci o stanju kvaliteta vazduha alarmantni. Sada ih imamo predstavljene u jednom vladinom dokumentu, to više nisu podaci koji dolaze iz nekih izveštaja međunarodnih institucija", rekao je Popović.

Program zaštite vazduha do 2030.

Vlada Srbije je, inače, početkom decembra usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine sa akcionim planom, koji predviđa da se uloži 2,6 milijardi evra kako bi se smanjilo zagađenje vazduha i prepolovila koncentracija štetnih PM2,5 čestica u vazduhu.

Neke od predviđenih mera omogućiće bržu zamenu starih uređaja za grejanje u domaćinstvima i obnovu voznog parka deregistracijom, odnosno otpremanjem najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i lakih teretnih vozila, kao i EURO I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.

Program predviđa i realizaciju aktivnosti koje se odnose na edukaciju, obuku za primenu najboljih praksi i podizanje svesti, u cilju uspostavljanja konsenzusa o važnosti menjanja navika i davanja doprinosa u ovoj oblasti od strane svih članova društvene zajednice.

Ministarstvo zaštite životne sredine ističe da je unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji jedan je od ključnih prioriteta tog Ministarstva i veruje da će usvojeni program trasirati put sprovođenje mera i aktivnosti u narednim godinama.