Treće veče kako je vazduh u prestonici zagađen: Oznaku "jako zagađen" ponele četiri beogradske opštine

Vazduh u Beogradu je i večeras je zagađen, pokazuju podaci sajta Beoeko od 21 sat, a prema današnjm podacima najzagađeniji su Zemun, Borča, Sopot i deo kod Franša Deperea. S druge strane, prema podacima IQAir, Beograd je na 32. mestu najzagađenijih gradova u svetu.

Ranije, tokom dana IQAir vazduh je bio zagađen u Čačku gde je indeks zagađenosti 293, u Užicu 245, Novom Pazaru 224, a u Gornjem Milanovcu 202. Preporuka je i da se uključi prečišćivač vazduha i da se prozori drže zatvorenim.

beoeko.com

Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekao je ranije za Euronews Srbija da je ovo uobičajeno za ovo doba godine, jer su temperature niske, što dovodi do aktivacije individualnih ložišta.

"Sam početak grejne sezone ima udarnu moć, pale se po prvi put ložišta u sezoni i samim tim se izbacuje sva nečistoća koja se taložila tokom čitavog leta", rekao je on.

Napominje da je među glavnim izvorima zagađenja i saobraćaj, te da je vozni park u Srbiji relativno star, a i magla doprinosi tome da se zagađujuće materije ne razilaze već ostaju u niskim slojevima atmosfere.

"Samim tim vazduh biva zagađen. Važno je napomenuti i to da se građani Beograda na internet stranici Beoeko mogu informisati u svakom trenutku o kvalitetu vazduha", rekao je on.

Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice?

Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi zbog svoje veličine kojom lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagovrevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.

"PM 10 čestice su suspendovane čestice u koje spadaju sve one velične do 10 mikrona. Druge, PM 2.5 čestice su one koje je je kao posebno opasne označila i Svetska zdravstvena organizacija. Njihova veličina im omogućava da direktno uđu u alveole pluća i da negativno utiču na zdravlje i to ne samo respiratornih organa", objasnio je u prethodnom razgovoru za Euronews Srbija stručnjak za kvalitet vazduha Milenko Jovanović.

Kako je rekao, te čestice su često nosioci teških metala, toksičnih jedinjenja, olova, arsena, koja su vrlo opasna po zdravlje. Takođe, dodaje da je i SZO dodatno snizila kriterijume za te polutante, ali da se ni to ne poštuje i da često imamo prekoračenje i do 50 odsto od dozvoljenog stepena zagađenja.

Kako se meri kvalitet vazduha?

Inače, kada je reč o načinu merenja kvaliteta vazduha u Beogradu, Andrej Šoštarić objasnio je za Euronews Srbija da su zagađujuće materije koje se mere utvrđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

"Mere se suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, to je čestično zagađenje, a mere se i gasovite zagađujuće materije, azot dioksid, sumpor dioksid, ugljen monoksid, prizemni ozon", naveo je Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha GZJZ.

On je rekao da se kvalitet vazduha meri u realnom vremenu u 10 mernih stanica i da se podaci obrađuju na svakih sat vremena, te se na osnovu tih podataka dobije indeks kvaliteta vazduha.

"To je gruba ocena kvaliteta vazduha kako bi opštoj populaciji bilo jasno kakav je kvalitet vazduha, da li je odličan, dobar, prihvatljiv ili zagađen", zaključio je Šoštarić.