Igre 
Đurović: Najbolji status izbeglica iz Ukrajine, najgori iz Azije i Afrike
Komentari24/10/2022
-15:50
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović navodi da u Srbiji postoje tri kategorije izbeglica sa različitim statusima i da je najbolje regulisan onaj koji se odnosi na izbeglice iz Ukrajine.
U izjavi za Tanjug, Ðurović je rekao da su i dalje u najgorem položalju izbeglice iz Azije i Afrike i da je, u njihovom slučaju, sistem azila potpuno zakazao, jer je od njih 3. 000 koji su od početka godine podneli zahtev, azil dobilo samo njih 16.
Ðurović objašnjava da Ukrajince koji imaju privremenu zaštitu i mogu da je ostvare, da Rusi koji još uvek ne traže azil nego se sami snalaze, a da ljude iz Azije i Afrike koji su iregularno u zemlji i koji imaju probleme da pristupe procesu azila.
Ističe da je od početka godine u našoj zemlji boravak prijavilo više od 18.000 Ukrajinaca i 104.000 Rusa, ali da je taj broj nerealan, jer je većina i otišla, tako da pravi broj zna samo granična policija.
Kako je rekao, situacija sa izbeglicama iz Ukrajine je drugačija, jer su oni titulari privremene zaštite, koja im omoguća da rade u našoj zemlji, tako da mnogi ljudi, pored inicijalnog snošenja troškova od svojih ušteđevina i pomoći prijatelja, sada mogu da se zaposle i tako pokriju troškove.
Tanjug/Sava Radovanović
"Ljudi koji govore sličan jezik i koji se ni na koji način ne razlikuju na ulici, imaju veliku šansu u lokalnim samoupravama i mogućnosti da se integrišu. I pored toga što je veliki broj njih prijavilo boravak ovde, za sada, sistem se ne angažuje i ne troši. To je dobar primer kako izbeglice mogu da budu integrisane, a da ne padnu na teret društva", naglašava Ðurović.
"Teško proceniti broj ljudi iz Rusije"
Kada je reč o izbeglicama iz Rusije, Ðurović kaže da oni u ogromnom broju ulaze, ali i izlaze iz naše zemlje, pa je teško proceniti o kojom broju ljudi se radi.
Povezane vesti
Pretpostavka je, kaže, da je reč o više desetina hiljada ljudi.
"Ljudi koji dolaze iz Rusije ne traže azil u većem broju. Oni koriste mogućnost bezviznog boravka u periodu od tri meseca da se snađu. Mnogi se zapošljavaju, neki otvaraju svoje firme, tako da se još uvek snalaze o sopstvenom trošku, ali i to je pitanje do kada je moguće tako i potrebno je razmišljati o zaštiti i za njih", upozorava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
On kaže da ljudi iz Ukrajine i Rusije delom žele da ostanu, pogotovo dok traju ratna dejstva i ako se radi o mladima ili porodicama kojeg čekaju nekog sa fronta.
"Da li će ostati, zavisi od našeg prihvata i da li će imati normalne uslove za život. Mislim da bi naš odgovor trebalo biti bolji, srdačniji i usmereniji. Treba da se formira poseban odbor za izbeglice kojima je potrebna privremena zaštita da bi on mogao strateški da razmišlja kako da zaštiti te ljude", poručuje Ðurović.
On dodaje da je sigurno da ćemo imati još izbeglica sa tog područja, jer rat eskalira.
Sa druge strane, opominje Ðurović, treba da se posveti pažnja kopnenoj migraciji ljudi iz Azije i Afrike jer su oni u mnogo težem položaju i nemaju mogućnost da rade.
"Oni nemaju dovoljno smeštaja u kampovima, niti rešen status. Ta grupa ljudi je u nejednakom tretmanu u odnosu na Ukrajince i Ruse i to bi trebalo usaglasiti", opominje Ðurović.
Povezane vesti
Takođe, ističe da je procedura azila nefunkcionalna, da ljudi nemaju relevantnu informaciju u kampovima, da besplatnu pravnu pomoć često nije moguće ostvariti niti imaju pristup bilo kakvoj pravnoj pomoći, a statistike su, naglašava, poražavajuće.
"Do septembra je 3.000 ljudi izrazilo nameru da traže azil, a svega 16 azila je dodeljeno. Te statistike nisu za pohvalu i mogu da se tumače samo tako da sistem ne funkcioniše", opominje direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Komentari (0)