Zašto se iz škola u Srbiji češće ispisuju žrtve nego nasilnici - sistemska nemoć prema vršnjačkom nasilju

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

30/10/2022

15:31

Zašto se iz škola u Srbiji češće ispisuju žrtve nego nasilnici - sistemska nemoć prema vršnjačkom nasilju - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

S.D. (14) učenik osmog razreda u Osnovnoj školi Drinka Pavlović u Beogradu trpeo je vršnjačko nasilje u školi. Sve je kulminiralo početkom ove školske godine, kada ga je nasilnik fizički napao na hodniku. Iz straha za njegovu bezbednost roditelji su ga krajem septembra premestili u drugu školu, dok je nasilnik ostao u Drinki. To nije usamljen slučaj. I predstavnici prosvetne vlasti navode da se dešava da postupci u školi traju dugo, da roditelji izgube poverenje da će problem biti rešen, te prebacuju svoje dete u drugu školu.

Iako je nepravedno prema žrtvi, za roditelje je to često jedino rešenje. Cela Srbija se seća dečaka Alekse Jankovića (14) iz Niša koji je više meseci trpeo vršnjačko nasilje i kada više nije mogao sa tim da se nosi izvršio je samoubistvo. Njegov slučaj opominje, koliko deca u tom uzrastu mogu biti surova.

Psiholozi kažu da je ispisivanje žrtve iz škole obično krajnje rešenje koje roditelji primenjuju kada potpuno izgube poverenje u školu da ona može da reši problem. U praksi je bilo primera čak i da uprava škole, kada nemaju saradnju sa roditeljima deteta koje je nasilnik, sugeriše da žrtva nasilja promeni okruženje. Tako se dešava da dete koje je trpelo nasilje, ponovo doživljava stres zbog promene okruženja, a problem se ne rešava. Zapravo, nasilnik nađe drugu žrtvu.

U prethodnoj školskoj godini Ministarstvu prosvete prijavljeno je 710 situacija nasilja trećeg nivoa, dok je od početka ove školske godine bilo 75 takvih prijava. A šta zapravo znači nasilje trećeg nivoa? Prosvetne vlasti pojašnjavaju da je to najviši stepen nasilja. Prvi i drugi nivo se rešavaju u okviru školu, dok je za treći nivo nasilja potrebno uključiti i druge institucije - Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove, policiju, obavestiti Ministarstvo prosvete. Koji nivo nasilja je u pitanju procenjuje Tim za zaštitu od nasilja koji ima svaka škola.

Ukoliko se analiziraju prijave tokom prošle godine vidi se da je najviše bilo prijava fizičkog nasilja (85 odsto) kome najčešće prethodi verbalno, psihološko ili digitalno nasilje.

Roditelji gube poverenje u školu

Protiv nasilnog dečaka OŠ Drinka Pavlović vođen je dva puta disciplinski postupak, a uprava škole kaže da su imali nebrojeno razgovora sa njim, ispoštovane sve procedure koje sistem predviđa u ovakvim slučajevima.

"Ali džaba sve što mi uradimo, kad se on vrati kući gde se njegovo ponašanje toleriše i naziva prihvatljivim. Nama su bukvalno vezane ruke. Ako se njegov otac ponosi takvim ponašanjem, a zakon je na strani roditelja, šta mi kao škola još tu možemo da učinimo", rekla je nedavno direktorka OŠ Drinka Pavlović za Telegraf.

A nasilje nad S.D najpre je počelo porukama uznemirujuće i neprimerne sadržine, a potom i ozbiljnim pretnjama. Kulminiralo je u školi kada je nasilnik na hodniku prišao dečaku i preprečio mu put i udario ga po licu. Od siline udarca dečak se zateturao. Sve su to snimile kamere u školi, a majka je nasilje prijavila i policiji.

Školski psiholog Branka Tišma kaže da su u nekim situacijama roditelji prinuđeni da ispišu decu žrtve nasilja iz škole, kako bi ih sačuvali.

"Žrtva se ispisuje ukoliko nasilje dugo traje, a da ništa nije preduzeto ili sve što je preduzimano nije dovelo do promena. Dete ima pravo na novu socijalnu sredinu, da ono samo prema drugima gradi drugačije odnose, ima drugu šansu. Razumem roditelje koji to urade. Prosto traže drugu šansu za svoje dete da samostalnije odrasta, samosvesnije odrasta. Ako nasilje dugo traje onda se ono širi. Postoje i te pasivne varijante nasilja, kao što su podsmeh. Nekada mora i tako nešto da se uradi da bi se svi sačuvali", kaže Tišma za Euronews Srbija.

Da se takve situacije dešaju u praksi potvrdio je i Dragan Filipović, rukovodilac Beogradske školske uprave. On je za RTS naveo da se to dešava zato što vaspitno-disciplinski postupak za dete koje je nasilnik, traje u početku bar mesec dana.

"To dešava kada nema dobre komunikacije sa roditeljima, koji ne žele da dođu u školu na razgovor, pa taj deo procesa traje više dana", naveo je on.

Roditelji najvažnija karika

Osim fizičkog vršnjačkog nasilja, škole u poslednje dve godine sve učestalije prijavljuju digitalno nasilje i porodično nasilje.

Milja Krivukuća iz Ministarstva prosvete kaže da nema značajnog porasta vršnjačkog nasilja, ali da se može reći da su škole sada "ažurnije i senzitivnije". Navodi da su roditelji najvažnija karika u rešavanju nasilja u školama i da praksa pokazuje da svi problemi mogu da se reši kada postoji saradnja škole i porodice.

"Neki problemi se rešavaju sporije jer je promena ponašanja proces, ali kada su roditelji saradnici onda tu ima rešenja. U svim situacijama koje su nerešene ili teške, došlo je do nekompatibilnosti škole i porodice. Kada kažemo porodice to mogu biti i roditelji dece koja vrše nasilje, ali nekada i roditelji dece koja trpe nasilje. Uz svo naše razumevanje njihovih strahova i brige neophodno je da oni budu saradnjici škole", navela je Krivokuća za Euronews Srbija.

Nisu retki slučajevi da se žrtve nasilja ispisuju iz škole, jer roditelji nemaju drugo rešenje. Krivokuća navodi da se to dešava kada ne postoji saradnja i poverenje u školu.

"Roditelji iz različitih razloga mogu da ispišu decu. Ne kažem da ne postoji nezadovoljstvo koje može da kulminira usled neke situacijom. Svaka situacija je priča za sebe. Škole imaju autonomiju i nije naš cilj da imamo kontrolora na svakog prosvetnog radnika, jer su oni edukovani i profesionalci su", navela je ona.

Pojašnjava da je krajnja mera da se učenik koji vrši nasilje prebaci iz jedne škole u drugu,a moguće je prebacivanje iz jednog odeljenja u drugo. Reč je o delikatnoj meri koja se pažljivo koristi.

"Nama nije cilj da decu rotiramo između škola jer ne rešavamo tako problem. Nekada promena sredine, drugi kontekst, da neki pozitivan napredak, ali saradnja i stav roditelja je bitan. Ako roditelj ima strav da to što škola radi nije dovoljno i ne sarađuje dovoljno, onda teško ide pomirenje između dece", navela je ona.

Dodaje i da je važno da ukoliko dete koje vrši nasilje prelazi u drugu školu da ne nose "etiketu nasilnika" sa sobom, jer se tako otežava promena u njihovom ponašanju.

Podseća da se prvi i drugi nivo nasilja rešavaju u okviru škole, a da treći nivo (fizičko, pdsihičko, seksualno, digitalno, verbalno, koja se ponavljaju, dugo traju i mogu imati ozbiljne posledice i slično) podrazumeva uključivanje spaljnih saradnika - MUP, zdravstvo, centar za socijalni rad.

Iz Ministarstva apeluju na roditelje da saradđuju sa školama u rešavanju ovih situacija zato što je njihova uloga ključna, a u slučaju da su nezadovoljni postupanjem škole da se obrate najpre, gradskoj prosvetnoj inspekciji, školskoj upravi, a potom i republičkoj inspekciji i Ministarstvu.