Igre 
Ko je nasilniku sa merom psihijatrijskog lečenja dao da viđa dete nasamo: Ubistvo u Vršcu upozorava na sistemski problem
Komentari06/10/2022
-19:29
Pokrajinski sekreatarijat za socijalnu politiku pokrenuo je nadzor nad radom Centra za socijalni rad u Vršcu nakon tragedije u kojoj je Marko B. ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim se obesio. U Osnovnom sudu u Vršcu za Euronews Srbija kažu da je Marko B. imao zabranu prilaska supruzi, da je protiv njega vođen krivični postupak zbog nasilja u porodici i da je pre nedelju dana prvostepeno osuđen na uslovnu kaznu zatvora i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja. Ostaje nejasno šta se desilo nakon toga, kako je nasilniku dozvoljeno da ostane nasamo sa detetom?
U Centru za socijlani rad u Vršcu nisu odgovorili na pitanja Euronews Srbija, a u Osnovnom sudu u tom gradu su rekli da u vezi sa ubicom iz Vršca nije vođen postupak za razvod braka, niti postupak za dodelu starateljstva, kao i da niko tokom krivičnog postupka vođenog za nasilje u porodici nije ukazao da postoji opasnost za dete. Na pitanje čiji je to posao bio, odgovaraju:
"Tokom postupka nijednog trenutka nije postavljeno pitanje detetove bezbednosti prilikom boravka sa ocem. Niko nam na to nije ukazao. Inicijativu za to nam podnose - policija, Centar za socijalni rad, tužilaštvo i stranke lično. Onda mi odlučujemo da li je osnovano ili ne. Mi takve zahteve nismo imali".
U Sudu su za Euronews Srbija govorili o detaljima postupka vođenog protiv ubice iz Vršca u okviru kog mu je izrečena i mera psihijatrijskog lečenja.
"Vođen je krivični postupak protiv Marka B. i izrečena mu je uslovna kazna zbog krivičnog dela nasilja u porodici u odnosu na suprugu. U presudi je izrečena i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja sa slobode. Imao je zabranu prilaska supruzi", kažu u Osnovnom sudu u Vršcu.
Pojašnjavaju da je optužni predlog podnet 29. avgusta 2022. godine, a prvostepena presuda doneta 27. septembra. 2022. godine. Da je sud za manje od mesec dana doneo prvostepenu presuda, koja još nije pravosnažna jer nije prošao rok za žalbu.
"Žena je pokrenula ceo postupak aprila meseca ove godine. Vođeno je nekoliko postupaka, ali sve u vezi istog događaja (nasilja u porodici). Najpre mu je izrečena mera zabrane prilaska supruzi i mera udaljenja iz stana, to je bulo 29. aprila. Onda mu je 27. maja izrečena mera zabrane prilaska, sastajanja i komuniciranja sa suprugom, a u prethodnom krivičnom postupku, ali opet u vezi istog događaja. Istovremeno supruga je podnela tužbu u parničkom postupku za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici i tu je sud doneo presudu 3. juna gde je zabranio Marku B. da prilazi supruzi. On je imao u tri navrata zabranu prilaska. Na kraju je i osuđen za krivično delo nasilja u porodici, ali se nikada nije postovilo pitanje njegovog mogućeg nasilja prema detetu. To nije figuriralo", kažu u sudu.
Povezane vesti
Kako je došlo do toga da Marko B. ostane sam sa detetom niko nema objašnjenje. Da li je moguće da Centar za socijalni rad nije obavešten da je nasilniku u prvostepenoj presudi naložena i obavezna mera psihijatrijskog lečenja? Zašto je dete izostavljeno i nije se pokrenulo pitanje njegove bezbednosti? Pitanja mnogo, a odgovor se ne nazire.
"Institucije zaboravljaju bezbednost dece"
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su poraženi činjenicom da se ovo desilo, nakon svih priča koliko mora da se vodi računa o bezbednosti dece kada se viđaju sa roditeljem koji je nasilnik.
"Ne možemo da verujemo da je došlo do ovakvog propusta, da je dete pušteno samo da bude sa ocem za koga imamo saznanja da je osuđen za nasilje u porodici i kome je određena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja. Ne znam kako se procenjuje da je ovo dete bilo bezbedno sa ocem kada imate sve te informacije", pita Macanović.
Nasilniku jeste izrečena mera zabrane prilaska supruzi, ali je celom postupku izostavljeno dete. Macanović upozorava da su to najčešći propusti u radu institucija, da se ne uzima u obzir činjenica da su deca žrtve nasilja samim tim što prisustvuju scenama porodičnog nasilja iako možda nisu direktno izložena nasilju.
"Tužilaštvo kada procesuira slučaj i podiže optužne predloge treba to da stavi kao otežavajuću okolnost da je dete prisustvovalo nasilju. Takođe, sudije kada izriču presudu. Koliko god da pričamo o zaštiti dece, nama deca ostaju nezaštićena. Kada pogledate broj hitnih mera koje se izriču na godišnjem nivou, samo 5 do 6 odsto je izrečeno radi zaštite maloletne dece i to samo u onim slučajevima kada su deca bila direktne žrtve nasilja", pojašnjava Macanović.
Rešenje vidi u drugačijoj organizaciji rada institucija, da se ostvari bolja međuresorna saradnja, da se formira posebno telo u kome će biti predstavnici svih ministarstvaa i institucija na lokalu.
Povezane vesti
"Da li je moguće da Centar za socijalni rad nije imao informacije od tužilaštva da je nasilnik bio veštačen u krivičnom postupku i da mu je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja. Neverovatno da tu informaciju nisu imali, a ako su imali kako su postupali sa njom. To su propusti koji se dešavaju", navodi Macanović za Euronews Srbija.
S obzirom na to da je Marko B. radio u opštini, a da se zna da lokalne samouprave postavljaju direktore Centara za socijalni rad, Macanović ne isključuje mogućnost i političkog uticaja da otac nasamo viđa dete.
U toku nadzor nad Centrom za socijalni rad
U Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova za Euronews Srbija kažu da su odmah po saznanju da je otac ubio svoju maloletnu devojčicu, a zatim izvršio samoubistvo započeli nadzor u Centru za socijalni rad Vršac.
Povezane vesti
"Nakon izvršenog nadzora i analize stručne i druge dokumentacije, kao i realizovanih intervjua sa stručnim radnicima Centra za socijalni rad u Vršcu, Pokrajinski sekretarijat će utvrditi da li su preduzete sve aktivnosti u vršenju javnih ovlašćenja u konkretnom slučaju". kažu u Pokrajinskom sekretarijatu.
Ukoliko se utvrde nepravilnosti ili nezakonitosti, naglašavaju da će Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova preduzeti radnje iz svoje nadležnosti.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je ubistvo u Vršcu jedan je od najpotresnijih slučajeva u istoriji porodičnog nasilja i istakla da ta tragdeija na najsuroviji način ukazuje na razmere problema sa kojim se suočavaju građani Srbije.
Ona je naglasila da smo došli do tačke gde "crveni alarm" upozorava da je krajnje vreme da svi nadležni u sistemu hitno reaguju, navedeno je u saopštenju Poverenice.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Janković je poručila da je neophodno da se slučaj detaljno analizira i pokrene pitanje konkretne odgovornosti, imajući u vidu da je majka devojčice pokrenula zakonske mehanizme za zaštitu, kako se navodi u medijima, ali da je suprug nasilinik ubio dete.
"Ovo nije prvi slučaj sa fatalnim ishodom, zbog čega se svi moramo zapitati šta ne funkcioniše i šta kao društvo moramo da uradimo da bi se stanje popravilo, a žene ohrabrile da nasilje i nasilnika prijave i budu sigurne da će biti zaštićene", kazala je Jankovićeva.
Podsetila je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svojim godišnjim izveštajima redovno ukazuje na potrebu jačanja kapaciteta svih nadležnih službi, naročito u oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite, kako bi mogle adekvatno da pruže podršku i pomoć, posebno onima koji su u riziku od nasilja ili su pretrpeli neki vid nasilja.
Kontrola Zaštnika građana
U ceo slučaj uključio se i Zaštitnik građana Zoran Pašalić koji je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i MUP-a Srbije zbog ubistva deteta.
Kako je saopštio Zaštitnik građana kontrolu je pokrenuo po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija da je u Vršcu otac ubio svoje maloletno dete a potom izvršio samoubistvo.
Od Pokrajinskog sekretarijata zatražio je da u roku od 15 dana izvrši nadzor nad stručnim radom Centra za socijalni rad Vršac u ovom slučaju i da mu dostavi izveštaj o izvršenom nadzoru i dokumentaciju o postupanju u ovom slučaju.
"Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta za porodično nasilje, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga u istom roku obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u konkretnom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika u ovom slučaju", navodi se u saopštenju.
Zaštitnik građana od MUP-a traži i izjašnjenje da li su policijski službenici postupali u skladu sa obavezama propisanim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i Opštim i posebnim protokolom za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Komentari (0)