I najmanja tolerancija nasilja može dovesti do tragedije: Od početka godine 23 žene u Srbiji ubili partneri

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/09/2022

15:31

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji su od početka godine ubijene najmanje 23 žene u porodično - partnerskim odnosima, od kojih su čak dve u prethodnih nedelju dana. Prema oceni stručnjaka od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pre pet godina, broj ubijenih žena se smanjivao, ali istraživanja pokazuju da je i dalje nasilju u porodici izložena svaka treća žena. To je, kako kažu, znak za jednu ozbiljnu uzbunu i alarm da tome nekako treba da se stane na put.

U Zemunu je 18. septembra majku dvoje dece ubio muž, a dva dana kasnije u Subotici je na smrt izbodena žena takođe od strane partnera, ali bivšeg. Nov slučaj nasilja dogodio se sinoć u Nišu, kada je muškarac nožem izbo ženu, a potom pokušao samobistvo. Ovi slučajevi uznemirili su javnost i ponovo u centar pažnje vratile položaj žena u našem društvu.

Iako je, prema oceni stručnjaka, zakonska regulativa poslednjih godina poboljšana i dalje postoji problem primene tih zakona, pa je nasilje prema ženama u Srbiji još veoma rasprostranjeno. Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za Euronews Srbija kaže da decenijama unazad prate koliko je žena ubijeno u Srbiji.

“Ono što je pozitivno je da je od kada je pre pet godina donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici broj ubijenih žena se smanjivao. Prateći tu statistiku mogli smo da primetimo da se smanjivao i onaj broj žena koje su institucijama prijavljivale nasilje, ali one nisu dovoljno učinile. Nisu prepoznale rizik u kojem se te žene naleze, nisu ih zaštitile i te žene su bile ubijene. Taj broj je sve manji i manji. Od ovih 22 žene imamo 6 koje su ranije prijavljivele nasilje institucijama i nažalost, očigledno da je tu došlo do nekih propusta, možda i nije, ne mogu sva ubistva da se spreče. Ipak, trebalo bi preispitati šta su institucije radile pre nego što je došlo do ubistva”, navodi Macanović.

Kosan Beker iz udruženja građanki FemPlatz za Euronews Srbija ističe da je poslednjih godina zakonski okvir koji se odnosi na preveciju i zaštitu nasilja poboljšan, ali da i dalje ima problema kada je primena tih zakona u pitanju.

“Mi sada imamo prlično dobre zakone, imamo odlične strategije i sada je na delu ono što kod nas uvek nekako kaska za zakonima. U našem sistemu imam utisak da je najlakše usvojiti zakon, ali u principu primena tih zakona nije dobra i nekako kaska za zakonima. Razlog za to je i to ko primenjuje zakone. Kada živite u patrijarhalnom sistemu u kojem je percipcija žene i dalje kao vlasništvo muškarca vidite da su ljudi okolo znali za nasilje a to niko ne prijavljuje, a ti isti ljudi primenjuju zakone. To je nešto na čemu treba da se dodatno radi, da se nekako radi na jačanju kapaciteta i na podizanju svesti onih koji zakon primenjuju”, kaže ona.

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uvedene su tzv. grupe za koordinaciju i saradnju, međutim, stručnjaci kažu da to nije dovoljno. Beker ističe da je jedna od stvari koju država ne radi, iako organizacije žena konstantno o tome pričaju, uspostavljanje jednog tela koje će pratiti femicide.

“Uspostavljanje tela koje se naziva Femicid voč je ujedno i preporuka specijalnog izvestioca. Ono bi pratilo femicide i do detalja ispitivalo kako je do toga došlo. Da vidimo šta je prethodilo femicidu i da vidimo kako da poboljšamo odgovor države”, objašnjava ona.

Femicid u domaćem zakonodavstvu nije kvalifikovan kao posebno krivično delo.

“Osnov femicida je da je žena ubijena zato što je žena, zato što ima ovakav tretman u patrijahalnom društvu , zato što muškarci misle da je ona njihovo vlasništvo, zato što i dalje postoji takav narativ „ako nećeš biti moja, nećeš biti ničija“. Bilo bi bitno samo da se ne ostavi mogućnost kao sada da se može npr. ljubomora uzimati kao olakšavajuća okolnost, da se to tretira kao obično ubistvo i da država jasno kaže da prepoznaje problem. Motivi na kojima su femicidi zasnovani su posebno različiti i to nekako sistem treba da prepozna”, ističe Beker.

I dalje veliki broj žena ne prijavljuje nasilje

Macanović naglašava da zabrinjava veliki broj žena koje i dalje ne prijavljuju nasilje i koje i dalje nemaju poverenja u institucije.

Dodaje da je prema podacima kod svake druge žene koja je ubijena okruženje bilo upoznato sa njenim stanjem i odnosom partnera prema njoj pa je opet na kraju došlo do najtežih slučajeva.

“Na institucijama je da povrate poverenje i zabrinjavajuće je to što institucije uopšte nemaju problem sa time što žrtve nemaju poverenje u njih. Posle pokreta "nisam prijavila" ništa se nije promenilo u postupanju policijskih službenika Grada Beograda. Mi smo sada izneli te podatke da je nemouće da u Beogradu imate za nekih 50 prijava više nego što mesečno ima na teritoriji grada Novog Sada, a ima pet puta više stanovnika nego Novi Sad. Šta se dešava sa prijavama. Zašto se one ne beleže, neki odgovor od ministarstva MUP-a već dva dana nema”, rekla je ona.

Kosana Beker kaže da je kod nas prisutna jedna opšta relativizacija nasilja prema ženama I da je još uvek to odomaćeno i prihvatljivo. A svaka pa i najmanja tolerancija na nasilje, kako naglašava, može da dovede do prilično lošeg ishoda.

Beker navodi da, kada se pogleda opšta slika, nasilju u porodici je izložena svaka treća žena što je, kako kaže, znak za jednu ozbiljnu uzbunu i alarm da tome nekako treba da se stane na put.

“Istraživanja koja su rađena kažu da postoje žene koje su u većem riziku. Npr. žene sa invalisitetom su u četiri puta većem riziku od nasilja u porodici, Romkinje su takođe više izložene nasilju od žena iz opšte populacije, a poslednja istraživanja pokazuju da su i starije žene u većem riziku”, navodi ona.

Nebezbedne u kući ali i u javnom prostoru

Ključni problem predstavlja i normalizacija nasilja i u javnom prostoru, a istraživanja pokazuju da nasilje prema ženama i devojčicama na ovim mestima, ali i strah

od istog, ograničava njihovu slobodu kretanja.

Kosana Beker, koja je i jedna od autorki studije “Sigurnost žena i devojčica u javnom prostoru” ističe da je njihovo istraživanje samo protvrdilo ono što su već znale o tome koliko se žene u Srbiji ne osećaju bezbedno.

“Veliki je razlog za zabrinutost jer imate situacije u kojima žene prave strategije kada se kasno vraćaju kući, kako bi bezbedno stigle sa jednog na drugo mesto”, navodi ona.

Prema istraživanju koje je rađeno ove godine čak 30 odsto žena je bar jednom u životu doživelo nasilničko ponašanje u javnom prostoru, a dve od 10 žena neželjeno dodirivanje, grljenje, ljubljenje, hvatanje i štipanje delova tela na javnim mestima, ali i praćenje i uhođenje .

Posebno zabrinjava podatak da je čak 9,2 odsto žena u uzorku doživelo pokušaj silovanja ili silovanje.

Čak 71 odsto žena koje su doživele nasilje u javnom prostoru nije prijavilo nasilje policiji. U više od polovine slučajeva kada su žene doživele neki oblika nasilja na javnim mestima bile su prisutne i druge osobe, a u najvećem broju slučajeva (69,9%) njihova reakcija je izostala.

Uz zakonsku regulativu, rast svesti u društvu o neprihvatljivosti nasilja je ključna stvar, kažu stručnjaci, a situacija će se poboljšati kada prestanemo da okrećemo glavu od toga šta se dešava.