Igre 
Brojne prepreke do institucionalne zaštite: Žene žrtve nasilja naročito ugrožene u malim mestima
Komentari07/05/2022
-19:23
Zahvaljujući SOS telefonu, 16-godišnja devojčica izvučena je iz situacije seksualnog nasilja, a nasilnik je poslat iza rešetaka. Telefon namenjen ženama iz Vojvodine jedini je na kojem, osim srpskom, pomoć mogu da zatraže na jezicima nacionalnih manjina. Linija je otvorena 2007. godine i do sada su taj broj pozvale na hiljade žena, a 398 poziva bilo je tokom prošle godine.
Konsultantkinja na SOS telefonu Vesna Ćerimanović istakla je da je glavni problem neprepoznavanje seksualnog nasilja, posebno u braku.
"Mi smo SOS telefon namenjen području Vojvodine, ali imale smo situaciju da su nam se javljale žene iz cele Srbije, iz Ćuprije, Jagodine... Istaknuti problem je neprepoznavanje seksualnog nasilja kod žena, posebno neprepoznavanje seksualnog nasilja u braku. To je nekako najčešći problem, ali generalno fizičko nasilje je najčešći oblik koji se prijavljuje, fizičko i psihičko nasilje. Ono što mi od usluga pružamo je psihološka i emotivna podrška, pravno savetovanje i zastupanje na sudu. Naravno, to sve besplatno", kaže Ćerimanović za Euronews Srbija.
Međutim, to su usluge koje su ženama i iz manjih, ruralnih sredina lako dostupne, 24 sata, sedam dana u nedelji, ali je slika potpuno drugačija po pitanju dostupnosti usluga socijalne zaštite, kažu u Udruženju Roma Novog Bečeja.
Danica Jovanović kaže za Euronews Srbija da su žene koje su povređene posebno ugrožene zbog nemogućnosti dolaska do zdravstvene ustanove.
"Policija, da prijavi slučaj, centar za socijalni rad, zatim ako je povređena, a jeste, jer u 88 odsto slučajeva se po našem istraživanju radi o fizičkom nasilju. Pomenuću Bočar koji je udaljen odavde trideset kilometara, a da bi dobila specijalističku lekarsku pomoć, jer ima teške telesne povrede, ona mora da dođe do Zrenjanina, a Zrenjanin je udaljen od Novog Bečeja još 50. Znači, ukupno 90 kilometara jedna žena koja je povređena, sa teškim telesnim povredama, ne daj bože da je sa invaliditetom ili da je Romkinja, da je maloletna, a imamo to iskustvo... To nam govori da nam te socijalne usluge zapravo nisu dostupne", kazala je Jovanović.
Manje istraživanje, ali za sada jedino takvo, sprovele su u deset vojvođanskih opština, gde su razgovarale sa 50 žena žrtava porodičnog nasilja. Svega njih 18 odsto bilo je zadovoljno postupanjem nadležnih institucija, dok je 48 odsto imalo negativno iskustvo.
Povezane vesti
U Udruženju Roma kažu da je za žene iz manjinskih i marginalizovanih zajednica situacija još teža, jer često ne znaju jezik sredine, nemaju nikakve ili vrlo male prihode, a zbog sve ređih polazaka autobusa, teško pronalaze i način da dođu do ustanova.
"Mi ne tražimo puno. Mi zapravo tražimo da sistem zaista bude sistem i da relevantne institucije rade svoj posao i za žene iz malih mesta, ruralnih sredina", kaže Danica Jovanović iz Udruženja Roma Novog Bečeja.
A institucije nisu pokazale veliki interes ni kada su ih pitali za statistiku. Od deset centara za socijalni rad kojima su tražili podatke o prijavljenim slučajevima porodičnog nasilja, odgovorila su tri. Tako su saznali da je u Zrenjaninu, Novom Bečeju i Alibunaru u 2021. prijavljeno 177 slučajeva, a da je tek devet odsto prosleđeno policiji.
I dok na institucije mogu jedino da apeluju, konkretne korake preduzimaju udružujući se u organizacije, inicijative i aktive žena u manjim sredinama. Tako je nastala prva multietnička feministička mreža.
"Ono što ne može da uradi jedno udruženje samo, ili inicijativa ili aktiv koji nije ni formalno osnovan, mreža kao mreža može da postigne", ističe Dragana Barbul iz Multietničke feminističke mreže.
Za sada, mreža je povezala žene koje su ispričale svoja iskustva i tako ukazale na problem, ili kako kažu u udruženju, dale državi instrument da se tim problemom pozabavi.
Preporuka za vas
Komentari (0)