Kako mediji izveštavaju o nasilju prema ženama: Prošla godina bila izazovna - pojedinačni slučajevi u fokusu
Komentari13/04/2022
-15:45
Kada je u pitanju izveštavanje o nasilju prema ženama, mediji mnogo češće pišu o pojedinačnim slučajevima, nego o nasilju kao fenomenu, odnosno njegovim uzrocima i posledicama. Postoji prostor za napredovanje po pitanju jačanja edukativnog faktora u medijima, kao na primer češće naznačavanje SOS broja telefona za pomoć, otkrivaju podaci Analize medijskog izveštaja o problemu nasilja prema ženama za period od 2019. do 2021. godine koju je sprovela grupa "Novinarke protiv nasilja", uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
"Ova analiza predstavlja prozor ka medijskoj slici po pitanju izveštavanja o nasilju prema ženama. Mi nemamo javno dostupne informacije o tome kako institucije rade kada je u pitanju nasilje nad ženama. Zbog toga su medijski sadržaji na tu temu jedan od načina kako javnost ima uvid u sve to. Ova analiza je zapravo pokupila sve te informacije na jedno mesto koje sada mogu da budu dostupne svima", ističe novinarka Euronews Srbija Jovana Stanković, koja je učestvovala u istraživanju.
Ona ističe da, kada je reč o radu portala, često su vesti o nasilju samo prepisane sa drugih medija, te, ako izvorni tekst nije bio tačan, lako može da dođe do širenja netačnih informacija.
"Vrlo je važno proveriti svaku informaciju. Često se od novinara očekuje brzina, ali mora biti važnije proveriti vest, umesto kopiranja i pozivanja na druge portale kao izvor. U 2021. godini relativno dosta tekstova ima na kraju SOS telefon za pomoć. A deluje da taj broj telefona služi kao alibi za loše odrađen tekst", kaže Stanković.
Posle 2020. godine, znatno je manji bio broj vesti o nasilju prema ženama, dok je, kako Jovana Stanković ističe, 2021. godina bila veoma izazovna za sve sa više od 15.000 objava na tu temu.
"Time što su pojedine žene istupile u javnost sa svojim ličnim pričama i bile hrabre, poslale su poruku da se o nasilju prema ženama treba govoriti i podigle izveštavanje o ovoj temi na jedan bolji nivo. Time što pružamo kvalitetniji sadržaj, našim čitaocima pokazujemo primer. Zato moramo da radimo na sebi i da proverimo svaku informaciju pre nego što je pustimo u javnost", kaže novinarka Euronews Srbija.
Podseća da se žrtve često javljaju i novinarima, ili novinarkama, pa kvalitetnim izveštavanjem, ističe ona, možemo da pošaljemo poruku žrtvi da potraži pomoć.
"Upravo je zato važno objavljivati i tekstove koji se bave nasiljem kao fenomenom. Jer često i žrtve same čitaju taj tekst. Ne bi trebalo o ovom problemu da se govori samo u crnoj hronici", ističe Stanković i dodaje da se u 2021. godini dosta pisalo o seksualnom i fizičkom nasilju, ali ne i o ekonomskom nasilju koji je takođe jedan ozbiljan problem, koji često ni sama žrtva ne prepoznaje.
Najveći pomak je, kaže Jovana Stanković, što je procenat objava u kojima se čin nasilja ili nasilnik opravdava tokom prethodne tri godine gotovo je prepolovljen.
"To su često mogli da budu komentari da je brak već bio loš pa je nasilje 'prirodni sled'", objašnjava ona.
S druge strane, objašnjava da je otkrivanje identiteta žrtve izuzetno veliki problem i dok su mediji u 2019 godini otkrili identitet gotovo svake druge žrtve, prošle godine se taj procenat smanjio na 40 odsto.
"Ne dešava se nasilje samo u velikim gradovima. Ponekad je dovoljno prikazati samo sliku kuće da bi se znalo o kome se radi", dodaje je članica grupe "Novinarke protiv nasilja".
Češće izveštavanje o pojedinačnim slučajevima nego o fenomenima
Analiza više od 36.000 objava iz elektronskih i štampanih medija pokazala je da je ovaj problem najviše okupirao medijsku pažnju tokom 2021. godine, što je posledica ispovesti žena koje su javno progovorile o svojim iskustvima, pre svega o seksualnom nasilju.
Mediji i dalje mnogo češće izveštaju o pojedinačnim slučajevima nasilja (78 odsto objava u 2019, 69 odsto objava u 2021. godini), dok se nasiljem prema ženama kao fenomenom, odnosno njegovim uzrocima i posledicama, bave znatno ređe (22 odsto objava u 2019, i 23 odsto objava u 2021.godini). Temom nasilja prema ženama najviše su se bavili onlajn mediji, zatim štampani, a najmanje TV i radio-stanice.
"Mi kao novinarke razumemo da je za izveštavanje medija o nekoj temi uvek potreban konkretan povod. Ono što preporučujemo novinarima i novinarkama je da iskoriste izveštavanje o pojedinačnim slučajevima nasilja da rasvetle fenomen nasilja. Na taj način mogu da pomognu i onim ženama koje se nalaze u situaciji nasilja da ga prepoznaju i prijave", rekla je Jovana Gligorijević, članica Grupe i novinarka nedeljnika "Vreme".
"Tokom 2021. godine počele smo kroz analizu da pratimo i o kojoj vrsti nasilja mediji najčešće izveštavaju. Nešto više od polovine medijskih objava bilo je o fizičkom nasilju prema ženama, a 44 odsto se odnosilo na različite vidove seksualnog nasilja. Ekonomsko nasilje prema ženama je i dalje potpuno van fokusa medijskog izveštavanja i pomenuto je tek u 8 odsto objava“ , istakla je Sanja Pavlović, članica Grupe i aktivistkinja Autonomnog ženskog centra.
Ona je dodala da su mediji prilikom izveštavanja o nasilju prema ženama vatreno oružje pomenuli u tek šest odsto objava, a da informacija o posledicama zloupotrebe vatrenog oružja gotovo da nema.
"Mediji su i dalje glavni izvor informacija o femicidu, odnosno rodno zasnovanom ubistvu žena, kao i o drugim oblicima nasilja nad ženama. To nam pokazuje koliki uticaj mediji imaju kada je reč o ovoj temi. Od toga kako mediji izveštavaju može da zavisi i kako će reagovati šira javnost i da li će pružiti podršku žrtvama. UNDP podržava rad grupe Novinarke protiv nasilja od 2017. godine, i veoma smo ponosni što vidimo promene nabolje u medijskom izveštavanju", izjavila je Maja Branković Đundić, rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji.
Kako bi medije podstakla da izveštavaju edukativno, a ne senzacionalistički, grupa "Novinarke protiv nasilja" napravila je Smernice za izveštavanje o nasilju prema ženama i kreirala obuke za novinarke i novinare. Više informacija je dostupno na sajtu www.novinarkeprotivnasilja.org.
Komentari (0)