Igre 
Trajni pritvor za opasne silovatelje: Slučaj Igora Miloševića nameće izmenu sistema, stručnjaci ukazuju na nemački model
Komentari04/10/2022
-20:03
Više je pitanja nego dobijenih odgovora nakon što je slučaj Igora Miloševića (44), serijskog silvatelja i višestrukog povratnika, dospeo u javnost. Utisak je da ne postoji adekvatan sistem koji bi obezbedio da, s jedne strane, građani budu zaštićeni, a s druge da se osuđenik na adekvatan način reintegriše u društvo. Ipak, ključno pitanje koje je ovaj specifičan slučaj nametnuo je kompleksnije i tiče se toga šta država i sistem mogu da urade kada se iscrpe sve druge mogućnosti i pokaže da resocijalizacija nije moguća i da je stepen opasnosti od ponavljanja zločina alarmantan?
Slučaj Igora Miloševića, višestrukog silovatelja i povratnika, ali i intervju koji je on dao i u kome je opisivao svoje zločine uznemirili su javnost u Srbiji do tačke da je praćen svaki njegov korak, a njegove fotografije i lokacije objavljivane na drušvenim mrežama svakodnevno sve dok nije ponovo priveden upravo nakon pomenutog intervjua. Mada se stručnjaci slažu da je resocizacija u uključivanje bivših pritvorenika u društvo veliki, važan i komplekasan posao koji treba da bude polazna osnova, oni upozoravaju da kada se te mogućnosti iscrpe i pokaže da one nisu dale adekavatan rezultat mora da postoji jasan sistem.
Razmatranje tog sistema u Srbiji je u povoju, a sagovornici su za Euronews Srbija govorili o mogućnostima koje su u tom smislu na raspolaganju ističući pritom nemački model koji predviđa takozvani produženi pritvor i odnosi se na ekstremne slučajeve.
Kakav je aktuleni zakonski okvir u Srbiji?
Informer
Da osuđenik u Srbiji nakon što izađe na slobodu prlazi kroz određeni proces piotvrđuju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija gde za Euronews Srbija navode da priprema za otpust osuđenika počinje već prvog dana kad on stupi na izdržavanje kazne. Kako objašnjavaju, za svako osuđeno lice tada se izrađuje individualizovani plan tretmana jer je cilj, kako kažu, da se "poboljšaju delovi ličnosti koji su ga doveli do krivičnih dela".
"Osuđenicima se pomaže da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, smeštaj i posao. Iz tog razloga ih upućujemo na pomoć i podršku koju mogu da dobiju u nadležnim institucijama - policijskim upravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nadležnim centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prihvatilištima za odrasle, Crvenom krstu", objašnjavaju iz Uprave i dodaju da oni koji su "ispekli zanat" u zatvoru dobijaju sertifikat o tome bez naznaka gde su ga stekli.
Što se tiče počinioca krivičnih dela protiv polnih sloboda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je uz podršku Saveta Evrope izradila sepcijalizovan program za rad sa ovim prestupnicima i kako kažu, taj program je sada u fazi uvođenja i standarizovanja u svim zavodima. Navode da na poboljšanju tretmana ovih osuđenika takođe sarađuju i sa nevladinim sektorom i državnim instiucijama.
"Pre početka tretmana seksualni prestupnici se dobrovoljno uključuju u realizaciju tretmana, znači samo ako oni to žele. Sva skorija istraživanja, u većoj meri rađena u SAD i Kanadi, pokazala su da tretmanski pristup ima veliki značaj. Stopa povrata kod seksualnih prestupnika koji su bili uključeni u specijalizovani tretman se razlikuje od istraživanja do istraživanja i kreće se u rasponu od 10 do 19 procenata osuđenih koji su bili učesnici specijalizovanih programa, a kod osuđenih koji nisu bili uključeni u tretman povrat se kreće od 27 do 40 procenata", kažu iz Uprave i navode da se ova istraživanja vezuju za različita krivična dela.
Povezane vesti
Iz Uprave takođe napominju da seksualni prestupnici nisu specijalni povratnici (prestupnici koji vrše jedno isto krivično delo), već po pravilu vrše raznovrsna krivična dela.
"U najvećem broju slučajeva seksualni prestupnici su ranije osuđivani za imovinska krivična dela. Rizik je veći ukoliko je učinilac prethodno bio osuđen za neko delo protiv polne slobode, ali seksualni povratnici imaju veći broj ranijih osuda za određena imovinska dela u poređenju sa onima koji su učinili samo jedno krivično delo protiv polne slobode", navode.
Ipak, postavlja se pitanje da li je to dovoljno i da li možda rešenja treba potražiti u nekim drugim zemljama i njhovim praksama. Ponuđena rešenja su raznolika i kreću se u rasponu od uvođenja registra silovatelja, izmene zakonskih regulativa, do toga se pominje i nemačka praksa koja ovakvim ljudima namenjuje "preventivni pritvor" koji, prema oceni stručnjaka, može da bude i doživotan.
Razna rešenja u različitim zemljama
Produženi privor nakon zatvorske kazne: Nemačka praksa je takva da svakom osuđeniku pomogne da jednom izađe – osim ako nije procenjen kao opasni psihopata. Ono što osuđene silovatelje "drži pod kontrolom" u Nemačkoj je "produženi pritvor" ili "preventivni pritvor" koji dolazi nakon zatvorske kazne. Prema pisanju DW-a, ovakav pritvor se može izreći za zločine protiv života, telesne nepovredivosti, lične slobode i seksualnog samoodređenja gde je zaprećena maksimalna kazna od barem deset godina zatvora, a izrečeno barem dve godine zatvora.
Po pravilu, takvi slučajevi završavaju u medijima, jer su posebno brutalni. Prema pisanju DW-a ovakav pritvor donosi i tešku moralnu dilemu – da li ljude treba stavljati pod ključ ne samo zbog nečega što su uradili, nego i zbog nečega što bi tek mogli da urade? Nemački zakon zbog toga podrazumeva da se jednom godišnje proverava da li je pritvorenik opasan po okolinu, da se pritvor jasno razlikuje od zatvora, kao i da se poboljšaju terapije.
Takođe, prema presudi Ustavnog suda, ovaj pritvor mora značajno da se razlikuje od zatvora. To znači da se izdržava u potpuno odvojenim blokovima ili ustanovama. Pritvorenici se nalaze u sobama poput malih apartmana, nose civilnu odeću i dan im nije strogo regulisan kao onaj koji je bio u zatvoru. Takođe, neophodan je odlazak na terapiju to jest, bez toga nema izlaska. Ukoliko pritvorenik sve to poštuje, velike su šanse da sud i veštaci procene da on više nije opasan za društvo.
Ali, ni izlazak nije kraj. Po pravilu sledi petogodišnji nadzor gde bivši pritvorenik mora da živi na određenoj adresi, da prijavljuje ako noći negde drugde, da traži posao. Može mu se zabraniti da se približava određenim objektima, poput vrtića ili bazena. Ako prekrši pravila, vraća se nazad u pritvor.
Povezane vesti
Registar silovatelja: Prema pisanju "Politike" Mnistarstvo pravde uveliko razmatra uvođenje registra silovatelja koji bi sadržao određene podatke o njemu ali dalje od toga, bar kada je u pitanju državana reakcija u rešavanju ovog problema, se ne ide. Predlog je da registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov jedinstveni matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, informacije o značaju za fizičko prepoznavanje osuđenog i njegove fotografije, DNK profil ali i sve ono što se odnosi na krivično delo zbog kojeg je bio osuđen.
Poverenik: Može se razmišljati o nemačkom modelu, i registar je dobra stvar
Sa druge strane, što se Srbije tiče sve podatke o osobama koje su osuđene u krivičnom postupku ima Ministarstvo unutrašnjih poslova i to je jedini uvid o tome ko je sve osuđivan zbog krivičnog dela silovanja a nakon odsluženja kazne se nalazi na slobodi. Milan Marinović poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu pidataka ličnosti kaže za Euronews Srbija da se po ovom pitanju, pored registra, može razmišljati o nemačkoj praksi.
"Može se razmišljati o tome. Tu treba voditi računa o svakom pojedinačnom slučaju i kada se tiče lica koja su osuđena i kada se tiče mera koja treba da se sprovedu", kaže on.
Povezane vesti
Milanović navodi da bi o tome pre svega trebalo da razmišljaju nadležne insitucije, ali da bi i za početak neke opšte, već korišćenje prakse u drugim slučajevima, i u ovom mogle da daju određene benefite.
"Razne su mere koje bi mogle da se koriste u smislu sitema praćenja, kao što je nanogica ili obaveze javljanja policijskim stanicama. One ne bi bile prvi put uvedene kod nas, korišćenje su za drugačije osuđenika, i svakako postoji mogućnost da pozitivno utiču", kaže on.
Što se potencijalnog registra tiče, Milanović kaže da bi i on imao određene pognosti ukoliko bi se primenjivao u skladu sa Zakonom o zašitit podataka ličnosti.
"Možda bi mogao da se proširi krug organa koji bi imali prisutup ovom registru. Na primer, kada bi neka osoba želela da se zaposli kod nekog preduzetnika, a uslov za zaposlenje je da nije kažnjavan za ovakvo krivično delo, da on može to i da proveri. Postoji mogućnost da se registar dozvoli širem krugu subjekata, ali da on ne bude javan kako ne bi došlo do zloupotrebe. Ne postoji pravna mogućnost da lični podaci bilo koga budu dostupni", objasnio je Milanović.
Jurić: Srbija treba da se ugleda na Nemačku ili Španiju
Sa ovim se slaže i Igor Jurić predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu koji u razgovoru za Euronews Srbija kaže da smatra da Srbija po ovom pitanju treba da seda se ugleda na evropske zemlje poput Nemačke ili Španije.
"U Nemačkoj postoji taj produženi pritvor gde ljudi prolaze kroz određene kontrole. On je na pet, deset i 20 godina ili doživotno. U Španij takođe imate posebno odeljenje koje se bavi seksualnim presutpnicima i žrtvama. Mislim da bi nama dobro došlo jedno takvo odeljnje i da aktuelizovanje priče sa Miloševićem treba da iskoristimo da dobijemo tako nešto", kaže.
Jurić objašnjava da Srbija sa aktuelnim zakonskim okvirom može da prati ljude koji su odležali kaznu zatvora zbog silovanja, ali navodi da to može da se desi jedino ako se kod osuđenika proceni da ima određenu, kaže, psihičku anomaliju.
"Mi danas imamo mogućnost da pratimo ljude kao što je Igor Milošević. Ako znate da je on bio osuđen na 15 godina možemo da se zapitamo da li je on uopšte uračunljiv. Naravno da jeste, kada mu se sudilo i kada je osuđen, ali kada bi se njemu smanjila uračunljavost on bi mogao da bude pod prismotrom stručnjaka. Kada bi sud procenio da ima određenu psihičku anomaliju, onda bi morao da prođe kroz neke institucije i bude praćen", kaže Jurić i dodaje da on kroz svoju dosadašnju praksu nije nailazio na ovakve slučajeve.
Što se registra silovatelja tiče, Jurić za razliku od Milanovića, smatra da bi on, ukoliko bude nastao, trebao da bude dostupan javnosti.
"Registar bi smanjio paniku u narodu. Znali bi gde mu je mesto prebivališta, ne bi ga fotogafsisali. Važno je obučiti građane da registar ne treba da bude žig, već da nam služi kao sredstvo da zaštitimo svoje najmilije", rekao je on.
Psiholog i novinar Dragan Ilić rekao je gostujući u emisiji Euronews centar da je slučaj Igora Miloševića otvorio više pitanja - od toga na koji način reaguju institucije kada osuđenik izađe na slobodu nakon odslužene kazne, do toga kako ga društvo tretira i koliku opasnost on nakon svega predstavlja po okolinu. Opširnije u video prilogu.
Komentari (0)