Izlazak višestrukog silovatelja iz zatvora uznemirio javnost, stručnjaci upozoravaju: Neophodan nadzor i novi propisi

Javnost u Srbiji postala je uznemirena nakon što je nedavno serijski silovatelj I. M. pušten iz zatvora nakon odsluženja petnaestogodišnje kazne za seriju silovanja i razbojništava. Na društvenim mrežama iz dana u dan upozorava se javnost, prati kretanje i objavljuju fotografije muškarca za koga se tvrdi da je upravo silovatelj koji je nedavno izašao iz zatvora. Situacija koja je nastala u javnosti za stručnjake je zapravo upozorenje koje baca svetlo na to da zakon ne propisuje nikakve mere nadzora kako bi se bivši osuđeni silovatelji nadzirali. Oni u razgovoru za Euronews Srbija pozivaju na hitnu izmenu postojećih propisa, a zaštitnik građana juče je najavio da će tu promenu inicirati.

I. M. je uhapšen 2007. godine, a iza rešetaka je bio punih 15 godina. Od kada je pušten na slobodu, to je posala jedna od glavnih tema u javnosti, medijima, ali i na društvenim mrežama. Građani danima dele njegove fotografije i objavljuju lokacije na kojima su ga uočili. 

U njegovom hapšenju je učestvovao Dragiša Remović, bivši šef odseka za seksualne delikte UKP Beograd. On je istakao da se radi o povratniku koji je sklon izvršenju teških krivičnih dela i da postoji veoma velika opasnost da se to ponovi.

"Prvi put je osuđen za seriju silovanja, 2001. godine je ponovo bio uhapšen za seriju silovanja i više razbojništava. Osuđen je, ali je izašao 2007. godine. Nije prošlo ni 20 dana već je počinio nekoliko silovanja i krivičnih dela razbojništava", rekao je Remović za Pink i dodao da je on veći deo života proveo u zatvoru.

Seksualni prestupnici su, upozoravaju stručnjaci, lica koje je najteže rehabilitovati, i postoji velika verovatnoća da će osuđenik nakon izdržane zatvorske kazne, bez obzira na njenu visinu, ponoviti isto krivično delo.

Instagram/Prinskrin/serbialive_beograd

Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije ističe da istraživanja i zvanični podaci pokazuju da su silovatelji najčešće "povratnici". Kada je reč o konkretnom slučaju, ona za Euronews Srbija kaže da je I.M. višestruki povratnik i da to izaziva strah. 

Predlozi za mere nadzora i strože kazne

Rešenje bi moglo da bude u promeni zakona, a Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su oni još pre desetak godina predlagali Ministarstvu pravde da se uvedu mere nadzora.

"Tada je Hrvatska u krivični zakonik uvodila tu vrstu nadzora. Predlagale smo da kada sudije donose tu vrstu presuda da se odmah u presudama odredi mera praćenja nakon izlaska iz zatvora određeni vremenski period, da imaju obavezu da se javljaj nekoj državnoj instituciji. Sve su to rešenja koja odavno postoje u svetu i koja su prolazila kroz naše radne grupe ali se na to nije obraćala pažnja. Nažalost, i ranije imali ovakve slučajeve. Sa Malčanskim berberinom nam se dešavalo isto što nam se i sada dešava i tada smo govorili o tome da ne postoji nadzor", objašnjava ona.

Drugi pravac mogao bi da bude u pooštravanju kazni, odnosno da se osuđeni silovatelji drže u zatvoru duže nego što je to sada slučaj. 

Zaštitnik građana će inicirati promene propisa

Reakcija je stigla i od Zaštitinika građana Zorana Pašalića koji je najavio da će inicirati izmene važećih zakonskih propisa.

Izmenama bi se, kako se navodi u saopštenju Zaštitnika građana, definisale posebne mere prema osuđenicima za krivična dela protiv polne slobode nakon isteka kazne i okončanja njihovog boravka u kazneno-popravnim zavodima u cilju sprečavanja da ponovo izvrše ova dela.

"Smatram da treba izmeniti postojeće propise kako bi se na izvršioce krivičnih dela protiv polne slobode i u slučajevima kada su u pitanju punoletne žrtve, primenile posebne mere kao što su obavezno javljanje policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, obavezna prijava promene prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta ili ustanova, kao i obavezna prijava namere da putuju u inostranstvo", naveo je Pašalić.

On je rekao da su izmene postojećih propisa neophodne jer se Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poznat kao tzv. Marijin zakon, usvojen 2013. godine primenjuje samo u slučaju kada su žrtve krivičnih dela protiv polnih sloboda maloletna lica.

Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbija objašnjava da, kada je reč o maloletnim licima, na osnovu Marijinog zakona postoje mere koje mogu da pomognu da se prevenira silovanje ili da se lakše otkriju počinici. Kako je rekla u emisiji Euronews Centar, jedna od stvari je da se silovatelji nakon izlaska iz zatvora stavljaju pod nadzor, i da imaju obavezu da se javljaju policijskoj stanici i upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Takođe, oni imaju zabranu posećivanja i bivstvovanja na mestima gde se okupljaju deca i nemogućnost zapošljavanja tamo gde se radi s decom. Međutim, kada su u pitanju zločini silovanja nad punoletnim osobama, tako nešto ne postoji.

Polemika o registrima izvršilaca dela

Jedno od pitanja o kojem se vodi polemika jeste registar izvršilaca. Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka Zorana Mihajlović još je u avgustu ove godine predložila da se napravi registar pedofila i nasilnika kako bi sve institucije imale jedinstveni sistem, ali i da bi građani znali pored koga žive.

Određeni stručnjaci se međutim zalažu da pristup ovakvim registrima imaju samo određene institucije, ali ne i građani. Vanja Macanović ističe da bi javnost registara samo dovela do linča prestupnika.

Sanja Ćopić smatra da je ideja pravljenja registara jako dobra i navodi da to trenutno važi samo za dela nad maloletnim licima. Ona kaže da registi sigurno mogu da pomognu, jer oni ne sadrže samo lične podatke, već i bazu DNK. 

Kakva su iskustva drugih zemalja?

Registri seksualnih prestupnika, pre svega pedofila, nisu retkost, međutim u većini zemalja oni nisu javno dostupni.

Javni registar svih seksualnih prestupnika postoji u SAD, u kojem organi vlasti prate kretanje seksualnih prestupnika – silovatelja i pedofila.

Federalni zakon traži od osuđenih seksualnih prestupnika u sličajevima napada na maloletne osobe da kontaktiraju lokalnu policiju ako promene adresu boravka ili zaposlenje nakon puštanja iz zatvora ili psihijatrijske ustanove.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, globalno istraživanje koje je 2016. godine sprovelo američko ministarstvo pravde otkrilo je da mnoge druge države imaju registar seksualnih prestupnika, ali u najvećem broju slučajeva oni nisu dostupni javnosti. 

Slični registri postoje i u drugim anglosaksonskim zemljama, poput Australije, Kanade, Novog Zelanda i Irske, ali su oni dostupni samo policiji.

U Evropi Belgija i Norveška imaju javno dostupne registre pedofila, kao i Severna Makedonija, a registar pedofila javan je i u Poljskoj.

Srbija je od 2013. godine među onim državama u kojima registar postoji ali samo pedofila. Prvi put je ova mogućnost predviđena takozvanim "Marijinim zakonom", usvojenim na inicijativu oca osmogodišnje djevojčice, žrtve silovanja.