Otkud strah od popisa i popisivača? Stručnjaci za Euronews Srbija o ključnim dilemama i strpenjama i jesu li opravdane

Nekoliko dana uoči popisa, čiji je početak zakazan za 1. oktobar, na društvenim mrežama, ali i u delu javnosti razbuktali su se strah i nedoumice kada je ovaj proces u pitanju. Zamerke koje pojedini građani iznose kada je reč o popisu stanovništva uglavnom ukazuju na bezbednosni zazor od toga da nepoznata osoba uđe u njihov stan, ali i na strepnju da bi njihovi podaci, koje daju popisivačima, mogli biti zloupotrebljeni. Ima li zaista razloga za strah?

Stručnjaci nemaju dilemu - reč je o procesu koji sprovode licencirane osobe, koji se ne obavlja prvi put u Srbiji i koji podlaže sistemima kontrole.

Ipak, i oni ukazuju da strah kod pojedinaca, pogotovo nakon perioda obeleženog koronavirusom nije nerazumljiv, ali da se on mora rešravati ispravnim informisanjem javnosti o svim, pa i tom procesu.

Šta su ključne zamerke

U debati o ovom pitanju mnogi su zamerali na činjenici da će nepoznatoj osobi dati svoje podatke i to što starhuju od mogućeg širenja koronavirusa, dok neki od njih smatraju i da su neka pitanja koja se tiču domaćinstva, kako kažu, besmislena, na primer, ona koja se tiču boroja životinja ili kućnih ljubimaca u okviru popisa. Sa druge strane, neki od učesnika ove "tviter debate" iskazali su čuđenje o tome da postoje uopšte postoje podvojena mišljenja o vršenju popisa.

"Da vam je neko pričao pre 20 godina da će ljudi u 21. veku masovno da imaju fobiju od običnog popisa stanovništa koji se rutinski sprovodio i pomoću turskih teftera, da li biste mislili da je blesav, ako ne i sasvim lud", pita se jedan od njih.

Da strah građana od predstojećeg popisa postoji, za Euronews Srbja potvrđuje i Ana Toskić – Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija koja smatra da informacije koje se vezuju za njega nisu građanima dovoljno dobro objašnjene.

"Već su se pojavile neke teorije zavere o tome kako će on da izgleda i šta će se sve od građana u pogledu informacija tražiti. Jedan od razloga zbog čega ovakve teorije zavere nastaju je taj što nije dovoljno jasno iskomunicirano i na adekvatan način objašnjeno zašto se vrši popis i koja je njegova svrha. To se sve dešava na različitim koracima", smatra ona. 

Kako objašnjava, to što su informacije važnije za život građana tu oni detaljnije ispituju i preispitju sve što je vezano za tu temu, naročito sada, kaže, posle pandemije koronavirusa.

"Mi smo svedoci, posebno od početka pandemije koronavirsa, da je to poverenje naglo opalo i da ono sada izaziva velike probleme na nekim mestima i u pogledu nekih odluka koje se ranije nisu preispitivale", objašnjava ona.

Ovo za Euronews Srbija potvrđuje i profesor političke sociologije savremenog društva Zoran Stojiljković koji navodi da je nesporno da uvek postoji bojazan od davanja podatka nepoznatim licima, kao i da ona budu zloupotrebljana, ali naglašava da je reč o licenciranim ljudima koji samo obavljaju svoj posao i da je to u duhu savremenog društva i države.

"Pre svega je važno je da ljudi znaju koji je to tip podataka koje oni daju popisivačima koji je treba da imaju određen dokaz da su to oni kada vam uđu u kuću. Treba im objasniti da se ti podaci neće koristiti u druge svrhe. Popis je nešto što postoji dugo i nije prvi put da se kod nas vrši. Razumno je da sada zbog društvenih mreža svako javno može da iznese svoje viđenje ili doživljaj nečega i da neko na to reaguje. U tome je i ovde slučaj", kaže Stojiljković.

Šta treba znati o popisu

Naime, popis će biti sproveden od 1. do 31. oktobra, a po prvi put koristiće se elektronski upitnici. Popisivači će sa laptopovima ići od vrata do vrata, unositi podatke o građanima, a za te namene urađena je i posebnu aplikacija. Sve to će trajati 40. minuta. U skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, građani su dužni da učestvuju na popisu. Za one koji su isključivi i ne žele da učestvuju u popisu zakonom je predviđena i novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara.

Pitanja na koja građani po Ustavu Republike Srbije ne moraju da se izjasne vezana su za pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, kao i pitanje vezano za invaliditet koje glasi "da li imate problema u svakodnevnom funkcionisanju zbog lošijeg vida, sluha, hoda, pamćenja".

Pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statiskiku Snežana Lakčević rekla je gostujući u "Euronews centru" da nema razloga da građani osećaju strah, jer popisivače ne interesuju njihovi lični podaci.

"Mi ne pitamo o prihodima, nas to ne interesuje to. Mi kažemo "u kom svojstvu domaćinstvo koristi stan u kojem stanje". Oni, na primer, kažu da ga koriste u svojstvu vlasnika. Međutim, ko je vlasnik tog stana nas ne zanima. Popis je statistička slika našeg društva, našeg fonda i naših domaćinstava i ništa više od toga", kaže Lakčević.

Kako objašnjava cilj popisa je da se vidi koliko domaćinstava u Srbiji ima i kako oni žive, ali i naglašava da podatke do kojih RZZS tokom popisa dođe insitucije ne mogu da taže, ali one ne takođe ne nameću ni građanima bilo kakve obaveze, niti gađani mogu da ostvare određena prava.

"Mi želimo da vidimo koliko imamo domaćinstava u Srbiji, koliko imamo bračnih ili vanbračnih parova sa decom ili bez dece, koliko imamo samačkih domaćinstava i slično. Znači, podaci koji su prikupljeni u okviru popisa, samo za statističke svrhe i mi ih nikome ne smemo dati. Tu mislim na fizička i pravna lica. Na primer, ne dajemo ih ni Ministarstvu finasija, poreskoj upravi ili slično.

Podaci popisa ne mogu da služe da se građanima nameće obaveza, niti ti građani ne mogu da ostvare neka prava na osnovu popisa", kaže Lakčević.

Poverenik: Nije potrebno da se građani plaše, sve je u skladu sa zakonom

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je za Euronews Srbija da je nakon Nacrta zakona o popisu 2019. godine urađena i procena njegovog uticaja na obradu podataka i da je nakon toga utvrđeno da je sve urađeno kvalitetno kao i da nema potrebe za intervencijom poverenika.

"Zaključili smo da nema potrebe da intervenišemo. Rizik po narušavanje privatnosti prihvatljiv, on se nalazi između niskog i srednjeg. To je zakonska kategorija koja ne zahteva intervenciju poverenika. Da smo procenili da je visok, onda bi morali da reagujemo. Što se tiče samog zakona, on je decidan i jasan da je rukovodilac podacima RZZS i da on ne sme nikome da prenosi te podatke i ni u koju svrhu i da se popis vrši isključivo u statističke svrhe. Takođe, podaci se pre obrade moraju anuminizovati i pseudominizovati a to znači da se ne može otkriti na koja lica se oni odnose i da se ne mogu koristiti za sticanje nekog prava ili vršenja neke obaveze", objašnjava Marinović.

On kaže da ove zakonske kategorije upućuju na to da će građani tokom popisa biti bezbedni. Kako je dodao, popsivači takođe treba da prođu poseban kurs i da će oni biti upoznati sa obavezom da kao poverilac čuvaju te podatke koje su saznali.

"Praktično uvek može doći do narušavanja podataka ili do sumnje građana da dolazi do narušavanja podataka. Ukoliko oni sumnjaju da se njihovi ili nečiji podaci obrađuju na način koji je protivan zakonu, onda treba da se obrate nama i da nam predaju pritužbu kako bi mi mogli da procenimo da li i kako da reagujemo", dodao je Marinović.

Psiholog: Nakon pandemije strah očekivan, ali ne i opravdan

Psiholog i psihoterapeut mr. Ana Vlajković objašnjava za Euronews Sbrija da nakon pandemije koronavirusa i celokupne situacije u svetu je očekivano da građani sve primaju sa rezervom, ali kaže da to ne treba da bude opravdanje za dizanjem bilo kakve tenzije.

"Na neki način podrazumeva se da je jedan deo našeg društva sklon prihvatanju raznih teorija zavere pre svega zato što živimo u opštem strahu naročito u onom u kojem se nalazimo od početka pandemije. Tada čovek počinje svega da se plaši pa i popisa i popisivača. Dugo smo bili zatovreni zbog korone, nakon toga usledio je rat u Ukrajni i sva ta dešavanja u svetu i našoj zemlji. Ljudi su sada skloni da svemu veruju, pa i tome da treba da se plaše popisa", kaže Vlajković.

Kako kaže, dosta je starijih građana među licima koja treba popisati, a oni navodi često su nepoveriljivi prema nepoznatima. 

"Neko će se pribojavati od zaraze, neko ima strah od lopova. Svakodnevno slušamo o pljačkanju, obijanjina. Kada tako sagledamo, možemo da razumemo strah, ali ne terba da zaboravimo da nam u kuću ulaze licnencirani ljudi koji su ograničeni da barataju našim podacima. Potrebno je dosta vremena da se generalno međusobno poverenje vrati, a za to je ovaj popis očigledan primer", rekla je Vlajković.