Besplatnu pravnu pomoć tražilo 0,2 odsto žena koje su žrtve porodičnog nasilja: Pravnica o procesu slanja zahteva

Udruženje "Fenomenas" provodi kampanju za povećanje podroške ženama žrtvama rodno-zasnovanog nasilja  kroz sistem besplatne pravne pomoći. U kampanji je istaknut podatak da je u 2023. godine 486 osoba dobilo besplatnu pravnu pomoć a to je svega 0,2 odsto od ukupnog broja žrtava.

"Tih 486 osoba nisu razvrstane po polu. Mi znamo dva podatka, da je skoro 24.000 žena u 2023. godini prijavilo nasilje u porodici, odnosno da je bilo toliko događaja. Opet ne mora znači da je baš toliki broj žena, ali toliko događaja na koje je policija reagovala je bilo. I imamo ovih 486 osoba, pošto je sve porodičnog nasilja mogu da budu osobe oba pola, čak i ako pođemo od pretpustaka da su to sve bila žene, to je opet samo 0,2 odsto, a pošto verovatno nisu bile samo žene,  onda je taj procenat realno još manji", rekla je za Euronews Srbija Jovana Gligorijević, saradnica kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama".

Ona je dodal da su istraživanja ukazala na to da mnogim slučajevima ne dođe do prijave zato što nisu informisane o tome da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Kako se podnosi zahtev za pravnu pomoć?

Pravnica Valentina Krković potvrđuje da mnogi nisu informisani o mogućnosti da ostvare svoju besplatnu pravnu pomoć, na koje zapravo ima pravo svaki državljanin.

"Treba da se obrati jedinici lokalne samoprave,  jednostavno je rečeno opštini, na kojoj osoba ima prebivalište ili boravište, i podnosi zahtev za dobijanje besplatne pravne pomoći s tim što su žrtve nasilja u porodici  u povlašćenoj kategoriji podnosilaca,  jer da ne dostavljaju nikakvu propratnu dokumentaciju uz svoj zahtev za razliku od ostalih kategorija", objašnjava Krković.

Potom, kako dodaje, jedinica lokalne samoprave je dužna  da u roku od osam dana reši o podnetom zahtevu. 

"Ukoliko ne reši u roku od osam dana, smatra se da je zahtev odbijen. Ukoliko stranka dobije rešenje o odbijanju zahteva, ona ima pravo da u roku od osam dana podnese žalbu. Ukoliko se zahtev usvoji, na zadatak se postavlja advokat, koji je  registrovan u registru pri Ministarstvu pravde, pružaoca bezplatne pravne pomoći iz reda advokata, koji je angažovan putem Centra advokatske komore Srbije", podvlači pravnica.

Tražilac pomoći ne zna koji će mu advokat pripasti, to ide preko call centra Advokatske komore.

"Smatram da je pravna pomoć stvarno adekvatna  i pružena od kvalifikovanih lica  i apelujem na žene žrtve nasilja,  koje, nažalost, postoje, da slobodno prijave izvršioce nasilja, izvršioce zločina i da se obrate za besplatnu pravnu pomoć, koju će dobiti svakako", podvukla je  Valentina Krković.

Pravna pomoć u specijalizovanim ženskim udruženjima

Kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" traže da specializovana ženska udruženja  imaju takođe pravo da pružaju besplatnu pravnu pomoć.  

Govoreći o tome zašto to do sada nije bio slučaj Gligorijević ističe:

"Kad je zakon donet 2019. godine, specializovane udruženja su dobile mogućnost u dva slučaja da pružaju baš pravnu pomoć. To je kada je reč o pitanjima azila i pitanjima diskriminacije. Sada mi možemo da kažemo da je nasilje možda najradikalniji oblik diskriminacije, ali zakon to tako ne vidi. I sad ne možemo na advokatsku struku da prebacimo teric borbe za to. Ovo je nešto što baš udruženje 'Fenomena' koje sprovodi ovu kampanju traži", podvlači ona.

Za više detalja pogledajte gostovanje u jutarnjem programu Euronews Srbija.