Pojedini migranti i po 20 puta pokušali da iz Srbije neregularno pređu granicu i uđu u EU

U prvih pet meseci ove godine procenat neregularnih prelazaka spoljnih granica Evropske unije bio je za gotovo 50 odsto viši u odnosu na isti period prošle godine, tačnije zabeleženo je 47.100 pokušaja, podatak je do kojeg je došao zagrebački "Večernji list".

Upravo i zbog toga je sve više takozvanih pušbekova, odnosno ilegalnog vraćanja migranata na granici Hrvatske prema Bosni i Hercegovini, što su juče i objavili nemački mediji. Nekoliko uticajnih medija su, kako su naveli, utvrdili da hrvatska policija sistematski proteruje tražioce azila kojima je potrebna zaštita u Bosni i Hercegovini, a da im ne pruža priliku da podnesu zahtev za azil.

AP/Marko Drobnjakovic

Pre samo nekoliko dana predsednik Srbije objavio je da je na teritoriji Srbije sprečeno 38.226 nezakonitih prelazaka državne granice, od čega 17.205 na ulazu, 21.021 na izlazu, što je rast od 89 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Najviše neregularnih ulazaka je sprečeno sa teritorije Severne Makedonije, a veliki pritisak ove godine bio je i sa teritorije Bugarske. Na nedavnom sastanku sa evropskom komesarkom Ilvom Džonson, kako je rekao Vučić, bilo je reči i o saradnji Srbije sa Fronteksom i o daljem sprečavanju neregularnih ulazaka Srbiju, ali i tome kako da se tim ljudima pomogne i kako da se pokaže dodatni stepen solidarnosti.

Mnogi i više od 20 puta pokušali da pređu granicu neregularno

Da je zaista ove godine više pokušaja iregularnih prelaza granice potvrđuju i sagovornici Euronews Srbija iz nevladinog sektora koji se bave migrantima i izbeglicama, a koji dodaju da je teško voditi preciznu statistiku o broju uspešnih neregularnih prelazaka granice kako na ulazu sa Srbijom, tako i na izlasku naše zemlje.

"Naše dugogodišnje iskustvo kaže da je najveći broj migranata pokušao makar dva neregularna prelaska granice dok su i Srbiji, a neretko i više od 10, pa i preko 20 puta. Mnogi ljudi su preživeli nasilje kada su prvi put prešli granicu Srbije, nasilno su vraćeni, pa su opet, pod istim uslovima, pokušali da pređu granicu. Takvi pokušaju ostavljaju duboke traume i govore o tome koliko kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem imaju uticaja na svoje žrtve", rekao je za Euronews Srbija Vadimir Sjekloća (CRPC), direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje.

Tokom godine, na lokacijama koje oni pokrivaju, kako je dodao, CRPC beleži pad u broju novopridošlih korisnika koji im se obraćaju za pomoć. Kako je objasnio, više od polovine je iz Avganistana, zatim iz Sirije, Iraka, Somalije, Pakistana, Irana...

Tanjug/Rade Prelić

"Takođe, među novopridošlima se nalaze i veoma ranjive osobe, kao što su žene koje putuju same ili sa decom i nepraćena deca. Što se tiče nepraćene dece, rekli bismo da manji broj njih ulazi u Srbiju u odnosu na proteklu godinu. Prema podacima CRPC-a, i dalje u ovoj populaciji preovladavaju deca iz Avganistana", objasnio je Sjekloća.

Na pitanje da li može da se u narednom periodu očekuje da će pritisak i na granice Srbije biti sve veći, kako se popuštaju i u ostalim zemljama ograničenja ulazaka, otkako je prošle godine proglašena pandemija koronavirusa i države postepeno zatvarale svoje granice, Sjekloća je odgovorio:

"Celu prošlu godinu obeležila je pandemija. Zatvaranje granica u Srbiji, kao i u drugim zemljama, krenulo je sa prolećnim mesecima kada se gotovo uvek beleži veći broj novopridošlih ljudi u odnosu na zimske mesece. Tako da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je pandemija, kao i da su mere, koje su države, od zemalja porekla, tranzita i onih koje se percipiraju kao destinacije, uticale na mešoviti migratorni tok".

Kako je dodao, to je onemogućilo i velikom broju ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom da izađu iz zemalja gde preživljavaju progon.

Dolaze ustaljenim rutama

"Iako ova brojka koju Večernji list navodi, u teoriji predstavlja znatno povećanje broja u odnosu na prošlu godinu, treba da se setimo da su brojke znale da budu mnogo veće i da Evropa ima kapaciteta da zbrine ljude na jedan dostojanstven i human način što podrazumeva i poštovanje prava i pristup pravima", ocenio je Sjekloća.

Na pitanje odakle je trenutno najveći pritisak na granice Srbije, Sjekloća je rekao da je prema podacima CRPC-a, od početka godine izbeglice i migranti u Srbiju najviše dolaze već ustanovljenim rutama.

"Kopnenim putem, preko Grčke i Severne Makedonije (oko polovine novopridošlih osoba koje su nam se obratile za pomoć), kao i Turske i Bugarske (oko četvrtine novopridošlih osoba koje su nam se obratile za pomoć), dok mali broj dolazi avionom (npr. više od polovine ljudi koji dolaze ovim putem su iz Burundija, a ima dolazaka i iz Tunisa i drugih zemalja). Za razliku od prethodnih godina, CRPC beleži znatno manji broj novopridošlih osoba koji ulaze iz pravca Albanije u Srbiju", objasnio je sagovornik Euronews Srbija.

Đurović: Dramatično je bilo 2015, od tada konstantan priliv

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović govoreći o pušbekovima, rekao je da se trenutno "upravljanje migracijom računa ono što je kratkoročno, jer se nema vremena za dugoročne strategije".

"Paralelno idu dugoročne strategije, tako da bi možda neko usporavanje migracije, kao što već imamo pušbekove na granicama da to sada mnogo znači zemljama finalne destinacije, ljudi se vrte, sporije prolaze, a neki sistemi mogu bolje da fukcionišu, da svare taj priliv ljudi", rekao je on i dodao:

"Porast broja ljudi koji prolaze kroz zemlju je evidentan još 2015. Te godine, taj broj je bio dramatičan, ali ponovo posle pada postoji taj trend konstantnog priliva ljudi. Po našim evidencijama je pretprošle godine bilo oko 40.000 ljudi najmanje... Srbija je glavna ruta ulaska u Evropu, definitivno u ovom trenutku", rekao je Đurović koji je dodao da je moguće da postoji "lančana readmisija", kao i da "sporazumi o readmisiji podrazumevaju vraćanje ljudi koji neposredno pređu kod vas".

AP/Marko Drobnjakovic

"Pa ako su naši i Hrvati vodili statistike ulaska 2015. pa oda uđu iz Srbije u Hrvatsku, pa iz Hrvatske uđu u Sloveniju, a i ovi vode statistike, pa iz Slovenije u Austriju, postoji trag i ti ljudi moraju tako sukcesvno da se vraćaju po readmisijama do Srbije. Tu ne bi trebalo čak ni tajni sporazum, to je primenjivo na neki način, ali Srbija tu mora da bude na neki način saglasna jer sporazum o readmisiji podrazumeva pristanak države i njenu finalnu potvrdu po upućenom zahtevu", objasnio je.

Objašnjava da čak i ako postoje svi ti uslovi da je evidentirano da je neko prešao iz jedne zemlje u drugu, da je moguće vraćanje samo ako bi se zemlja primalac i pismeno saglasila sa tim.

Zadržavaju se u proseku dva do tri meseca

"Potrebna je volja Srbije i to je možda bitan zaključak za sve ovo. Nije nemoguće da Srbija napravi neki kompromis u tom smislu da bi možda dobila neke druge poene, pod velikim je pritiskom kada je reč o migraciji", ukazao je Đurović.

Podsetio je i da je sporazum sa Fronteksom stupio na snagu od 1. maja, kao i da to znači da policije susednih evropskih zemalja može da dođe po koordinaciji Fronteksa na naše granice i u Srbiji da zaustavlja ili kontoliše migrante.

Iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije naveli su za Euronews Srbija da se na teritoriji naše zemlje trenutno nalazi 3.895 migranata u 15 azila. Pet preostalih azila je u procesu renoviranja. Najveći broj migranata, kako su dodali, u Srbiju dolazi iz pravca Makedonije i Albanije, a da iz naše zemlje pokušavaju da izađu preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

Prema podacima UNHCR Srbija, migranti se u Srbiji prosečno zadržavaju dva to tri meseca. Kako preciziraju, neki budu u Srbiji dva dana, a drugi – obično porodice sa decom – i više godina.

"Najčešće rute ka zemljama Zapadne i Severne Evrope vode iz Srbije preko Hrvatske, Mađarske i Rumunije", naveli su ranije iz UNHCR Srbija za Euronews Srbija te dodali da je od izbegličke krize 2015. godine kada je kroz Srbiju proslo više od milion ljudi, broj onih koji prolaze kroz zemlju drastično pao i kreće se između 20.000 i 40.000 ulazaka/tranzita godisnje.

"Izuzetak predstavlja 2020. kada je, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u zemlju uslo 45.000 osoba. Prema podacima nadležnih organa, od 2008. Kada je Republika Srbija donela svoj prvi Zakon o azilu, 198 osoba je dobilo međunarodnu zastitu", istakli su.