Igre 
"Nema ih tamo gde se donose odluke": Kako Priština poštuje sopstvenu odluku o 10 odsto manjina u institucijama
Komentari19/09/2022
-17:44
Ustavom Kosova i Ahtisarijevim planom, kao i Zakonom o civilnoj službi i Zakonom o zapošljavanju nevećenskih zajednica, predviđeno je da u javnim institucijama i preduzećima na Kosovu, najmanje 10 odsto zaposlenih čine pripadnici nevećinskih zajednica, od toga, najmanje sedam odsto su Srbi.
Zvanični podaci skupštinske komisije za zajednice na Kosovu pokazuju da je ispunjena kvota o zapošljavanju pripadnika nevećinskih naroda. Međutim, jedan od autora poslednjeg istraživanja koja se bavila ovom temom 2017. godine, Ćerim Bajrami iz koalicije "Vakat", tvrdi za Euronews Srbija da je danas u javnim ustanovama zaposleno zapravo 6,2 odsto nealbanaca.
"Broj zaposlenih na lokalu je navodno 13 procenta. Tu se uzima pogrešna brojka, zato što se uzimaju svi oni koji su zaposleni u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu. Kada se tako gleda, onda ispada da ima dosta ljudi zaposlenih u administraciji i zbog toga se ta brojka od 13 odsto koristi da se kaže da eto, imate 13 procenta i šest i nešto procenta na centralnom niovu i onda, kažu, tu smo negde", kaže Bajrami.
Bez kazne za nepoštovanje zakona
Po rečima kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, zapošljavanje manjinskog stanovništva je za njegovu vladu nasleđeni problem, koji ona uspešno rešava.
"Verujem da je Vlada Kosova, sa mnom kao premijerom, za ovih nepunih godinu i po dana, uradila više od bilo koje prethodne vlade u pogledu zapošljavanja lica iz nevećinskih zajednica. Međutim i ovde imamo poteškoća zato što je zapošljavanje često ranije bilo partijsko. To se dešavalo i u nevećinskim zajednicama gde su spiskove zaposlenih u javnim institucijama sastavlale političke stranke", smatra Kurti.
Međutim, za političke predstavnike Srba premijerova tvrdnja nije tačna. Problem je zapravo u tome što, kaže potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić, nedostaje mehanizam za njegovo rešavanje ali i, dodaje, nekažnjavanje onih koji zakone ne poštuju.
Tanjug/Rade Prelić
"Nije bilo političke volje da se pitanje zastupljenosti nevećinskih zajednica realizuje i implementira na način kako je to i predviđeno. Dakle, potrebno je da najmanje 10 procenata pripadnika nevećinske zajednice bude unutar institucija i javnih preduzeća na centralnom nivou", navodi Jevtić.
Povezane vesti
Srba, Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Roma, Aškalija, Egipćana i ostalih pripadnika nevećinskih zajednica, tvrde Jevtić i Bajrami, skoro da nema na mestima gde se donose odluke.
"Struktura tih 6,2 procenta je jako loša, uglavnom su to službenici na nižim nivoima, nemate direktore, direktore sektora i tako dalje, a da ne govorim o stalnim sekretarima na primer u vladi ili u ministarsvima", kaže Bajrami.
Ovo potvrđuje i Jevtić koji navodi da nema dovoljno kadra u institucijama kada je u pitanju srpsko stanovništvo.
"Nemamo pripadnike nevećinskih, posebno srpske zajednice, na rukovodećim mestima u preduzećima ili u institucijama", kaže Jevtić.
Nostrifikaciju diploma jedan od ključnih problema
Još jedan problem nastao je kada je nostrifikaciju diploma Prištinskog univerziteta izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu, predviđenu i Briselskim i Vašingtonskim sporazumom, kosovsko ministarstvo obrazovanja obustavilo 31. decembra 2021. godine. Jevtić objašnjava da su zbog ove odluke pravni zastupnik i građevinski inspektor u opštini Štrpce ostali bez posla, što nije jedini slučaj.
"Tu onda postavlja drugo pitanje, a to je pitanje diskriminacije. Ovde nije problem da oni nisu želeli ili ne žele da svoje diplome nostrifikuju ili verifikuju. Odatle proizilazi još jedan problem, a to je da dolazmo u situaciju da niko iz redova srpske zajednice, posebno mladi ljudi neće biti u prilici da budu konkurenti na tržištu ili da konkurišu za bilo koje radno mesto u kosovskim institucijama", objašnjava on.
Broj zaposlenih pripadnika nevećinskih naroda na Kosovu u javnim preduzećima nije poznat, ali po rečima Dalibora Jevtića i Ćerima Bajramija, situacija je gora od one u institucijama.
Povezane vesti
Komentari (0)