Neke škole zabranile upotrebu mobilnih, ali stručnjaci imaju umereniji stav: Kako regulisati to pitanje i šta kaže zakon

U medijima je prethodnih dana odjeknula vest da je nekoliko škola zabranilo mobilne telefone, iako regulisanje upotrebe ovih uređaja u školama nije retkost u Srbiji. Direktor jedne osnovne škole sa teritorije Grada Pančeva za Euronews Srbija kaže da većina škola u pravilnicima o ponašanju u školi imaju deo koji se odnosi na ovu oblast, ali da suština nije u zabrani upotrebe, nego zloupotrebe mobilnih telefona. Stav psihologa je da ne bi trebalo braniti deci da imaju telefon, već da je idealno rešenje da dete ima pravo da ga nosi, ali da ga u školi ne koristi.

Sagovornici Euronews Srbija ističu da, da kada su mobilni telefoni u pitanju, postoje i brojne pozitivne stvari, ali da lične telefone deca pre zloupotrebe nego što će ih koristiti za potrebe nastave, te da je stoga, potrebna regulacija.

Direktor OŠ "Dositej Obradović" u Omoljici kod Pančeva ističe da su na sve raširenije korišćenje mobilnih telefona kod školske dece uticale i prethodne dve godine u kojima smo imali epidemiju koronavirusa.

"U poslednje dve godine smo bili svedoci neophodnosti primene telefona, laptopova kao oblika učenja. Mi smo sa tim pristupom dozvolili deci da ih koriste. Nisu mogli redovno da budu u školi, materijale za nastavu dobijali su putem telefona, i obučavali smo ih za to. Kako je porastao stepen pozitivnih efekata korišćenja telefona bilo je i one deca koja su sa time jednostavno shvatila da su dobila otvorena vrata da mogu da ih koriste za neke druge stvari, a roditelji su smatrali da je to sve vreme u pitanju učenje ili neki zadaci koje treba da rade. Poslednje dve godine su nas dosta uzdrmale u tom nekom smislu, pretpostavljam da kolege iz drugih škola koje urade nešto ovako radikalno, su u stvari imali neku vrstu iskustva koja nije bila dobra za atmosferu u školi", navodi on. 

Iako u ovoj školi deci nije zabranjeno donošenje telefona, direktor kaže da značajno veliki broj ljudi iz škole i zajednice smatra da inicijativa za ograničavanje mobilnih telefona vrlo dobra stvar i da je podržavaju.

Ipak, smatra da je zabrana deluje kruto i nepotrebno, i da je alternativa da se radi na obučavanju dece za pravilno korišćenje telefona. Zato u ovoj školi učenicima uvek na početku godine objašnjavaju koja su njihova prava i obaveze, ali i pravila ponašanja u školi, koja uključuju i upotrebu mobilnih telefona.

Zloupotrebe češće kod dece u višim razredima

"Ja nisam pristalica da u našoj školi bude bilo kakva zabrana, ja sam za poštovanje obaveza i prava drugih. Jednostavno kroz to se sam čovek ograničava i mi decu osvešćujemo da na takav način izgrađuju odnose sa drugima. Neki put, u nekim slučajevima, mora da se pribegne zabranama i oduzimanju telefona", kaže direktor.

Dodaje da do ozbiljnijih problema zloupotrebe korišćenja mobilnih telefona dolazi kod dece u višim razredima.

"Vrlo često se desi objavljivanje fotografija na društvenim mrežama. Deca odlaze gde su najmanji stepeni kontrole u školi - toaleti, svlačionice, u kojima i te kako može doći do fotografija čak i eksplicitnog sadržaja. Iz tog jedinog razloga smatramo da je opravdano ne donositi telefone pogotovo što je jako teško, gotovo nemoguće, kontrolisati svlačionice i teolaete gde se najčešće zloupotrebe dešavaju.

Psiholog Milana Kiš za Euronews Srbija kaže da će deca lične telefone pre zloupotrebiti nego što će ih upotrebiti za potrebe nastave, ali, ipak, naglašava da detetu ne treba zabraniti telefon.

"To bi bilo isto kao kad bismo rekli detetu nemoj da izlaziš na ulicu, to je jako opasno gine se, može svašta da se desi. Kao što nećemo zabraniti detetu da izađe, ne treba ni ovo. Treba da ga naučimo šta je šta. I to traje. Ne izvedemo dete jednom na ulicu i kažemo ovde je pešački, ovde je semafor, e od sutra ideš sam. Koliko dugo učimo dete? Koliko dugo mu govorimo pazi, pazi, ako ti lopta ispadne moraš da pogledaš, da paziš! To je proces, to traje i isto je i sa mobilnim telefonom, neće to dete jednim razgovorom razumeti, ni primeniti", objašnjava ona.

Prema njenom mišljenju postoji mnogo načina za zloupotrebu mobilnog a osim snimanja u svlačionicama i toaletima, ona kao veliki problem ističe i razne vrste nasilja, kada neko provocira druga, pa snima njegovu reakciju i sl.

"U praksi je mnogo više negativnih upotreba mobilnih.I zato mislim da ukoliko dete ima mobilni telefon, on mora biti u torbi I tokom nastave ne treba da se koristi", objašnjava Milena Kiš.

Navodi i da kada govorimo o upotrebi telefona, najčešće je to za društvene mreže, što deci nanosi mnogo štete.

"One im daju tu neku odstupnicu da ne moraju da sroče rečenicu, da mogu samo da udare lajk negde. U tom smislu da ta komunikacija bude brza i kratka i zato njima to i prija. Sadržaji su brzi i samim tim dečija pažnja trpi, ona je sve kraća. Ne udubljuju se u sadržainu nego sve prihvataju površno, baš zato što nemaju vremena da sve obrade dublje, smislenije, nego samo brzinski pregledaju neki sadržaja, koji im se sviđa ili ne sviđa. To tako utiče na pažnju, koncentraciju kod dece i na njihov nivo udubljivanja u neku temu koja im se plasira", kaže Kiš.

Upravo loših posledica upotrebe mobilnih telefona po psiho-motorni razvoj dece se, prema rečima direktora Ristića, zaposleni u školama najviše plaše.

Pozitivne primene mobilnih telefona

U školi u kojoj je Ristić direktor mobilni telefoni se povremeno koriste na raznim sekcijama, poput novinarske i fotografske.

"Mobilni mogu da se koriste korz različite sekcije, za snimanje nekih dokumentarnih filmova. Mi ne bismo bežali od toga da učiteljice neke sadržaje ili materijale koji bi podrazumevao i korišćenje mobilnog telefona, video zapisa, kvizova i svega onog što može da bude edukativnog karaktera koriste u smislu proširivanja znanja i veština", navodi on.

Psihološkinja Milana Kiš kaže da je takođe jedna od dobrih stvari i to što su deca stalno u toku.

"U situaciji da dok su deca u školi, mogu drugarima koji nisu na času uslikaju domaći i pošalju ga da može kući da radi, što je prednost mobilnog telefona u školi. Isto, moglo bi da se koristi na času ako nešto treba da rade zajdnički, preko interneta, onda svako ima svoj uređaj kod sebe i može da ga koristi", navodi ona.

Dobra stvar je što, kako ističe, deca mogu da se povežu sa drugom decom koja imaju ista interesovanja, što je posebno značajno u manjim sredinama, gde teže mogu naći nekog ko ima slična interesovanja.

Šta kaže zakon? 

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 83 navodi se da je "upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja" jedna od težih povreda obaveze učenika.

Ovaj zakon previđa i da svaka škola ima autonomiju pri donošenju, između ostalog, i pravilnika o ponašanju u ustanovi.

Direktor omoljičke škole navodi da su ovim pravilnikom jasno regulisane i procedure ukoliko do kršenja pravila ipak dođe, među kojima je i oduzimanje telefona.

"Kad im mi oduzmemo telefon. Praksa je da odeljenski starešina ili neko od nastavnika ko vidi da neko od učenika koristi telefon, odmah oduzima telefon, zapisnički to konstatuje, daje stručnoj službi, a potom se obaveštavaju roditelji da dođu po telefon. Kada smo sa tim počinjali, bilo je reakcija zašto ste oduzimali telefon mom detetu ja sam mu dao. Međutim nakon razgovora sa savetom roditelja o problemima do kojih može doći, sami roditelji su rekli da to treba ograničiti", objašnjava Ristić.

Roditelji su se, kako kaže, u najvećem broju slučajeva osvestili i vide koliko u sociološkom i borazovnom smislu problema može da napravi ukoliko se mobilni koristi neprimereno uzrastu.

Stav psihologa je da su doziranje upotrebe i kontrola sadržaja koje dete konzumira ključni.

"Roditelj stalno treba da ima uvid u to šta dete radi i koliko vremena provodi na telefonu. Treba da se dogovori sa detetom da prvo završi školske obaveze, a posle toga može da ide I telefon, a ne da deteu bude prepušten telefon od momenta dolaska iz škole dok ne zaspi. Znači, učestvovati u tome šta dete radi na telefonu, učestvovati u dogovoru koliko dugo će koristiti telefon tokom dana. Ne možemo mi njih sad okrenuti da oni gledaju enciklopedije, ali možemo sa njima uvek da popričamo. Što je starije dete to razgovor ima više tih kritičkih osvrta. Pa šta ti dobijaš na toj stranici, da li je to tebi korisno, kako se osećaš kada čitaš to ili gledaš? Uvek postoji mogućnost komunikacije i roditelj treba da je uključen", navodi Milana Kiš.