Igre 
Pogubna zloupotreba figure autoriteta: Dva slučaja zlostavljanja maloletnika koji su potresli Srbiju povezuju sličnosti koje upozoravaju
Komentari26/06/2021
-08:03
Javnost u Srbije ove godine potresla su dva slučaja u kojima se govori o seksulanom zlostavljanju maloletnika, a iako različiti, mnoge stvari u njima su, prema informacijama koje su dospele u javnost, istovetne i upozoravaju na zastrašujuću opasnost o zloupotrebe figura autoriteta.
I u slučaju Istraživačke stanice Petnica i u slučaju škole glume Miroslava Aleksića reč je o prestižnim obrazovnim krugovima za decu i mlade, u koje se ne ulazi lako, a opstaju samo najbolji i u kojima se pojavljuje jaka figura autoriteta, dominantnog muškarca, koji se, pokazala su oba slučaja, u očima polaznika doživljava kao osoba koja u svojim rukama drži njihovu sudbinu.
U oba slučaja, u javnost su preko medija istupile upravo polaznice, mlade devojke, koje su mnoge u trenutku za koje navode da su bile žrtve zlostavljanja bile maloletne.
Nedeljnik "Vreme" objavio je ispovest pet devojaka koje su navele da su u periodu od 2003. do 2014. godine iskusile seksualno zlostavljanje od istog zlostavljača u Istraživačkoj stanici Petnica. Reč je o fotografisanju nagih devojaka, od kojih su neke bile u besvesnom stanju. Mesecima pre toga, javnost je potresla priča o seksulanom zlostavljanju u školi glume Miroslava Mike Aleksića, o čemu je prva progovorila mlada glumica MIlena Radoulović, a potom i još neke njene koleginice.
Kao i u slučaju Aleksić, i u slučaju Petnice se navodi da je reč o osobi opisanoj kao neko ko ima autoritet i sklonost ka manipulaciji. Sagovornice "Vremena" opisuju da se zlostavljanje događalo se gotovo identično po dva obrasca - nasilnik je njima manipulisao ili ih je primoravao i ucenjivao, a u pojedinim slučajevima dešavala su se i "brutalna celonoćna maltretiranja i fizičko nasilje".
Tanjug/Sava Radovanović
Identitet osobe iz Petnice i dalje je nepoznat, a žrtve nasilnika imenuju kao S. i sve ga opisuju na isti način: bio je čudan i mračan, često grub i ciničan, ali je imao i harizmu zbog koje su mnogi voleli da budu u njegovom društvu. Uz to, S. je pregledao sve radove koji izlaze u prestižnim "Petničkim sveskama" i omogućavaju polaznicima da opet budu pozvani na seminar u toj istraživačkoj stanici.
Ono što deca nisu znala jeste da on nema moć da odluči da li će im rad izaći ili ne. Njegovo je bilo da lektoriše rad, da ga sredi. Međutim, sagovornice Vremena su iznele da je deci pretio da im radovi neće izaći ako se ne povinuju njegovoj volji.
Povezane vesti
Samo nekoliko meseci pre ovoga i Miroslav Aleksić, vlasnik beogradske škole glume, opisivan je kao veliki autoritet, neko ko je uterivao strah i tražio poštovanje strogih pravila. Dok se u javnosti i glumačkim krugovima uglavnom pojavljivala idealna slika glumačke sekcije za decu koja je vodila pravo na put pozornice, iza njenih vrata maloletnici su često trpeli, kako su opisivali, psihičku torturu, ali i seksualno zlostavljanje.
Kao i u slučaju glumice Milene Radulović i ovih pet devojaka skupilo je hrabrost da izađe u medije kako bi sprečilo da se zlostavljanja i dalje događaju na mestu na kom roditelji misle da su njihova deca u potpunosti bezbedna.
Tema o kojoj se ne priča javno
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za Euronews Srbija kaže da je vest o ovome što se događalo u Petnici šok za sve one koji su pohađali ovu obrazovnu ustanovu, ali i njihove roditelje.
Upitana zašto se o ovim temama ne priča javno, posebno kada su u pitanju institucije koje pohađaju deca, Ignjatović kaže da je razlog tome nedostatak poverenja u njih, kao i neosvešćenost javnosti koliko je važna tema seksualnog nasilja.
"Petnica po svom ugledu nije smela da dozvoli da se ovo ne isprati sa najvećom pažnjom. Devojke koje su se obratile za pomoć trebalo je da imaju najveću podršku da tako nešto izguraju do kraja. Da je tada urađeno kako valja, ne bi bilo ovakve reakcije. Ćuti se, jer kad god se pokrene pitanje seksualnog zlostavljanja u školama, o tome se jednostavno ne priča. Mi moramo da obučavamo decu šta može da se desi unutar institucija gde rade ljudi u koje oni imaju poverenje", napominje ona.
Youtube/RTS
A slično kao i u ovom slučaju, i u školi Miroslava Aleksića se ćutalo na vređanje dece. Roditelji godinama nisu znali šta tačno njihova deca proživljavaju u školi glume, a tek poneki su svoje mališane ispisivali iz iste jer nisu želeli da trpe to na koji način se Aleksić ophodio.
Devojke koje su govorile za "Vreme" su se nakon obraćanja policiji za pomoć obratile upravo autonomnom ženskom centru, a Ignjatović navodi da je glavni razlog tome isti kao i kod Milene Radulović.
Povezane vesti
"Isti je motiv kao i kod Milene Radulović, koja je postala svesna činjenice da nije sama, i da se nasilje nije dogodilo samo njoj. Činjenica da se to ne dešava jednom, da je veliki broj devojaka koje su kroz to prošle i prolaziće i dalje ako se o tome ne progovori. One su znale da će pravda za njih da bude kada Petnica sedne i uvede nova pravila. Njih tamo nisu ubedili da se takve stvari neće ubuduće dešavati", dodala je ona.
Zašto se nije reagovalo?
Prema pisanju nedeljnika "Vreme", uprava Petnice priznala je da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017. godine kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. on je i dalje bio angažovan. Slučajevi su, u međuvremenu, možda zastareli.
Andrijana Radoičić Nedeljković iz NVO Atina kaže za Euronews Srbija da je sada na nadležnim institucijama da reaguju povodom slučaja iz Petnice, a da reakcija unutar same Istraživačke stanice nije bila adekvatna, naročito ukoliko su tačni navodi da su snimci sklonjenji.
Naime, Vigor Majić, osnivač i biši direktor Istraživačke stanice Petnica, je na konstataciju da neke devojke žele da znaju šta je sa fotografijama, a da je od njega potekla informacija da je "hard-disk sklonjen", rekao: "Mi smo ceo računar uzeli i reformatirali. Nismo ga pregledali. Verovali smo da ćemo tu videti stvari koje nisu u redu i da to ne treba više da postoji".
Radoičić navodi da se stiče utisak da unutar insitucija postoji određena vrsta saučesništva upravo zbog toga što se ne reaguje na ovakve prijave.
"Nikako za žrtvu ne može da bude bolje da neko odlučuje šta je dobro a šta ne. U svim institucijama postoji određena kultura saučesništva. Postoji nekakav trend prikrivanja koji želi da zaštiti ugled institucije, a ne da zaštiti žrtve. Zbog toga se stiče utisak da što je slabija zaštita žrtava, to je odmah jača zaštita za nasilnike. Ovako nešto nije novo za nas. Mi u organizacijama civilnog društva znamo tačno šta se dešava. Ovde je reč o epidemiji, nije ovo retka i sporadična praksa", rekla je Radojičić.
Kaže da je zapravo najveći problem taj da kada se žrtve odluče da progovore naiđu na ozbiljno nepoverenje, a nakon toga se suočavaju za sistemom koji je komplikovan.
"U praksi se često dešava da kada žrtve odluče da progovore naiđu na ozbiljno nepoverenje. Postupci su komplivovani, često dolazi do zastarevanja, do preispitavanja šta se dešava iz pozicije žrtve, često im se ne veruje. U svakoj fazi postupka one prolaze kroz agoniju. Povratinici su česti, a kazne su male", kazala je ona.
Radojičić kaže da je nepoverenje glavni razlog zbog čega žrtve ne žele da progovore.
"Mora da se promeni čitav narativ. To znači da bi morali da odustanemo od toga da kao javnost gajimo skepticizam i nepoverenje. Društvo mora da veruje ženama, ne može svako objašnjenje da bude logično i moramo da odustanemo od toga da nam je lakše da ne verujemo. Moramo da odustanemo od svojih heroja, i da verujemo devojčicama i ženama. Jedini način da iskorenimo nasilje i neutralnost", rekla je Radojičić.
Još od slučaja Milene Radulović često se vodi polemika zašto žrtve zlostavljanja godinama ćute. Ovo je ujedno i peti slučaj seksualnog uznemiravanja ili nasilja koji je od početka godine odjeknuo u Srbiji, a reč je uglavnom o maloletnim ili tek punoletnim devojkama.
Zlostavljanje dece u ustanovama u koje roditelji imaju poverenje
Psihijatar Oliver Vidojević za Euronews Srbija kaže da je reč o odraslim osobama koje prijavljuju nasilje iz perioda kada su bile adolescentkinje.
"Kako to utiče na njih vidimo po tome da su te mlade žene našle za shodno da sada reaktiviraju neki postupak, proces, kojim će se saznati ono što se nije znalo i kojim će se preduzeti nešto. Njihova potreba za sopstvenim mirom leži u miru sve druge dece, svih drugih devojčica i devojaka i one su majke ili buduće majke u čemu se takođe ogledaju, ali je još važnija potreba svake žrtve zlostavljanja da bude prepoznata ko je tu žrtva, a ko učinilac zlostavljanja, na neki način se tako omogućava da se reparira tako načinjena šteta", navodi Vidojević.
Kada je reč o brizi roditelja i činjenici da su i oni sada uzdrmani, Vidojević navodi da mora da postoji način da se ta briga rešava, a to je da roditelji imaju poverenja da će se o ovim stvarima nešto preduzimati.
Bolna činjenica za ove roditelje je što su se zlostavljanja dogodila u ustanovama u koje su imali puno poverenje, u učionicama za koje su mislili da edukuju njihovu decu i ne donose im traume. Nažalost, ove ustanove davale su nekim ljudima i veliki osećaj moći, pa je do zloupotebe autoriteta dolazilo lako. Zbog neadekvatne reakcije nadležnih, o posledicama ovakvih dela danas čitamo u medijima.
Komentari (0)