Romska organizacija reagovala zbog termina u lektiri za 3. razred, izdavač: Hteli smo da ukažemo na težak položaj Roma
Komentari01/09/2022
-16:35
Lektira za treći razred osnovne škole izdavača "Klet", našla se danas, prvog dana nove školske godine, u fokusu javnosti nakon što je pokret "Opre Roma", koji se bavi zaštitom prava i integracijom romske zajednice, ukazao da se u tom udžbeniku koristi termin "Ciganče", što su ocenili kao diskriminaciju. Zbog toga je ovaj pokret podneo pritužbu Poverenici za zaštitu rodne ravnopravnosti, što su iz kabineta Poverenice za Euronews Srbija i potvrdili. Reagovao je i ministar prosvete Branko Ružić koji je naveo da je i njemu lično korišćenje takvog izraza neprihvatljivo, ali da Ministarstvo u ovakvim slučajevima nije u poziciji da sankcioniše i da nema ingerencije.
S druge strane, iz izdavačke kuće "Klett" naveli su da je u ovom slučaju upotrebljen hipokoristik, što "označava ime od milja, kao da je cilj zapravo bio da se ukaže na težak položaj Roma".
Jelena Reljić iz pokreta Opre Roma rekla je za Euronews Srbija da je sve počelo kada je jedna od njihovih članica, prelazeći gradivo za treći razred sa svojim detetom, došla do spornog sadržaja, nakon čega je reagovala i o svemu obavestla udruženje. Reč je o lektiri "Narodne umotvorine za đake trećake" izdavačke kuće "Klett", u kojoj je objavljena i pitalica za koju pokret ukazuje da je prema romskoj manjini diskriminatorska. U spornom tekstu piše:
"Pitalo Ciganče majku:
- Koji je dan najdulji u godini?
- Oni kad se čeka večera bez ručka."
Iz ove organizacije odmah su reagovali i oglasili se saopštenjem navodeći da je neprihvatljivo da se, prema planu i programu, u udžbenicima koristi pogrdan naziv za Rome, kao i da je to "društveno neodgovorno prema romskoj zajednici".
"Ovo je tragično za Srbiju iz više razloga. Pre svega, nepoštovanja prava nacionalne manjine jer naziv Rom je usvojen 1971. godine, a Romi su zvanično u Srbiji od 2002. godine nacionalna manjina. Zašto se u udžbenicima i dalje nazivamo "Ciganima"? Ovakvo podsticanje stereotipa i diskriminacije deci od devet godina je pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema. Etnička pristrasnost u udžbenicima i nastavnim planovima i programima protiv Roma je sistemski problem", navode iz pokreta u saopštenju.
Ukazali su i da nastavni planovi i programi često pristupaju temama o Romima "na nepotpun i obmanjujući način, najčešće podstičući negativan narativ i posebno opravdavajući obespravljenost Roma".
U kabinetu Poverenice za rodnu ravnopravnost potvrdili su za Euronews Srbija da su primili pritužbu i naveli da sada ceo slučaj ulazi u proceduru koja po zakonu traje do 90 dana, i u okviru koje je angažovan pravni tim koji će da istražuje sve okolnosti.
Reljić, međutim, ukazuje i da ovo nije prvi put da njihovo udruženje udruženje reaguje ovim povodom i kaže da oni, zajedno sa sestrinskim, mogu da pomognu i da doprinesu tome da se više ovakav sadržaj ne pronalazi u đačkoj literaturi, već da se, kaže, pronađe alternativa.
"Mi smo ranije reagovali i o pesmi "Ciganin hvali svoga konja", ovo nije usamljen slučaj, ali je opterećujuće da mi uvek treba da reagujemo. Mora da postoje neki parametri. Mislim da treba da reaguje i ministarstvo ovim povodom", kaže Reljić.
Ružić: Izraz o Romima neprihvatljiv, nejasno otkud u lektiri
A rekacija je danas stigla i od ministra prosvete Branka Ružića. On je rekao da Ministarstvo nije u poziciji da sankcioniše bilo koga ko nije u njegovoj ingerenciji, kao i da ni njemu lično takav izraz za Rome nije prihvatljiv, niti mu je, kaže, jasno kako se to našlo u lektiri.
"Mi nismo ti koji opredeljuju lektire ili njen sadržaj, a da li će Klett i na koji način biti sankcionisan, ne želim da zalazim u to. Ali, mislim da je mnogo jaka kvalifikacija da se radi o tome da neko želi da diskriminiše romsku populaciju, bilo da se kritikuje Ministarstvo ili izdavaci", rekao je Ružić u beogradskoj Osnovnoj školi "Vuk Karadžić", gde je đacima poželeo srećan početak nove školske godine.
On je poručio da je takođe važno da oni koji su pokrenuli tu priču, a, dodaje, imaju svoje predstavnike u Vladi Srbije, malo razmisle ukoliko žele da dođu do određenih rešenja.
"Ali ne na način da se podiže tenzija za koju nema mesta i da se zbog jednog manjeg incidenta stvara pogrešna slika o tome na koji način su Romi tretirani u obrazovnom sistemu ili generalno u srpskom društvu", rekao je Ružić, a preneo Tanjug.
Takođe, istakao je da je po parametrima svih referentnih međunarodnih institucija, od Unicefa, OEBS-a, Saveta Evrope, obrazovni sistem Srbije jedan od najpozitivnijih primera kako se afirmativnim merama romskoj populaciji izlazi u susret, pomaže i omogućava da se razvijaju.
Izdavač: Upotrebljen hipokoristik, tekst narodne pitalice nismo mogli da menjamo
Dr Ana Vukmanović, urednica za srpski jezik i književnost u IK "Klet“ u pisanom saopštenju objašnjava za Euronews Srbija tvrdi da se "romsko dete se u ovoj pitalici ne pominje u negativnom kontekstu. Kako precizira, "reč Ciganče je hipokoristik, reč od milja, čime se ističe pozitivan emotivni stav prema onome na koga se reč odnosi".
"Takođe, pitalicom se skreće pažnja na važan društveni problem siromaštva, pa se učenici u razgovoru mogu podstaći da razmišljaju o teškom socijalnom položaju Roma – kako nekad, tako i danas", objašnjava dr Vukmanović, i ukazuje da se u ovoj knjizi o problemu siromaštva govori i u narednoj pitalici, u kojoj je glavni lik turski beg, što govori o nameri Klett-a da učenicima omogući da promišljaju o ovoj temi s različitih pozicija.
"Budući da tekst narodne pitalice nismo mogli da menjamo, nameće se zaključak da je trebalo da ga izostavimo. Mi, naprotiv, mislimo da je važno govoriti o problemu siromaštva i da se ovom pitalicom ni na koji način ne iskazuje negativan odnos prema Romima, već se skreće pažnja na njihov težak položaj", kaže dr Vukmanović.
Ona takođe navodi da je u "narodnoj književnosti uobičajen naziv Ciganin, budući da je reč o tekstovima nastalim u ranijim vremenima".
"U vremenima nastanka ovaj naziv nije imao pejorativni karakter, o čemu svedoči i upotreba hipokoristika. Budući da se u narodnoj književnosti često pojavljuju tipski likovi, nije neobično da se kao siromašan čovek pojavljuje Rom budući da se time oslikava društvena stvarnost vremena kada su dela usmene književnosti nastajala", dodala je ona.
Dr Vukmanović navodi da u ime izdavačke kuće može samo da iskaže žaljenje što su na ovaj način povredili osećanja romske nacionalne zajednice, dodajući da se veruju da je termin "Ciganče" iz pitalice našao put do srca trećaka i da je doprinelo razvijanju empatije.
Komentari (0)