Igre 
Apokaliptični prizori na jezerima Vojvodine i Mađarske, stručnjaci poručuju: Imamo li uopšte vremena da ih sačuvamo?
Komentari23/07/2022
-09:22
Jezera koja su presušila, kaktusi koji rastu na nekadašnjem dnu reka i spaljeni usevi – to nije apokaliptična slika budućnosti, već sadašnjost. Zbog nedovoljno padavina u poslednjih nekoliko nedelja nestala su dva jezera u Mađarskoj, dok preko granice, kod Sombora, u to malo vode koja je preostala u Čonopljanskom jezeru, plutaju uginule ribe.
Prošlo je pet godina otkad je nivo vode jezera u Čonoplji dosezao višegodišnji prosek. Jezero je postepeno nestajalo, da bi ovog leta dostiglo nivo ekološke katastrofe, a zbog nestanka vode, urušen je i ceo ekosistem. Čaplje, srne, divlje patke i zaštićene vrste ptica će najverovatnije nestati zajedno sa ovim jezerom.
"Pokušali smo da pokucamo na sva vrata. Od Ministarstva ekologije, korisnika ovog jezera, drugih korisnika, opštine, ali nigde nismo bili do kraja saslušani i niko nije reagovao na naš apel da će do ovoga doći ako se nešto ne preduzme", rekao je za Euronews Srbija Dane Radaković iz Ribolovačkog udruženja "Šaran".
Umesto odgovora došlo je ono na šta upozoravaju već pola decenije – najsušnija godina od 2012. i skoro potpuni nestanak značajne ribolovačke destinacije, na kojoj su se održavala i nacionalna izborna takmičenja za svetsko prvenstvo.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Radi očuvanja ribljeg fonda u Čonopljanskom jezeru, Javno preduzeće "Vode Vojvodine" saopštilo je da će preduzeti mere kakve nisu viđene duže od decenije. Ribu će prebaciti u najbliži kanal Dunav-Tisa-Dunav, a do tada će je čuvati, kažu, u specijalnim bazenima sa kiseonikom. U Ribolovačkom udruženju "Šaran" poručuju da je kasno, jer je glavno pitanje: ima li još šta da se sačuva.
"Po Zakonu o očuvanju ribljeg fonda, član 31. korisnik je dužan da, ukoliko dođe do promene fizičkih, bioloških i hemijskih promena u vodi, izvrši translokaciju ribe, kako riba ne bi bila ugrožena, ili ukoliko postoje indicije za to. To ovde očigledno nije urađeno i ako bude urađeno, biće kasno", ističe Radaković.
Igor Kolaković, JVP "Vode Vojvodine" ističe da treba da se izgradi jedan krak kanalske mreže zajedno sa objektima, koji bi gurao vodu do Čonopljanskog jezera i desno na ostala jezera koja se nalaze kod Moravice.
Povezane vesti
Ipak, dele nas verovatno godine i najmanje četiri i po milijarde dinara od realizacije tog projekta. Današnja slika Čonopljanskog jezera, u kojoj se ogleda realnost klimatskih promena s jedne, i sporost i nemar institucija s druge strane, govori da vremena više nema.
Ristić: Ova situacija je bila očekivana
Prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta ističe da je ovo moglo da se očekuje, jer je ovaj deo Bačke jedan od najbezvodnijih u Srbiji, a akumulacija Čonoplje je nastala pregrađivanjem nekog kanala za potrebe jedne poljoprivredne zadruge.
"U međuvremenu formirano jezero je dobilo potpuno drugu namenu, formiran je jedan vredan mali ekosistem, tu su se skupljali brojni ribolovci iz sela Srbije. To jezero nema stalan dotok sveže vode", navodi Ristić.
Ima dosta poljoprivrednih proizvođača, koji u potrazi za vodom, kaže Ristić, buše bunare i praktično eksploatišu podzemne vode koje bi se možda infiltracijom našle u jezeru.
"Ne možete zameriti ni tim poljoprivrednicima, ali postavlja se pitanje zašto nekom nije palo na pamet da izbuši jedan duboki bunar, dubine 70-80 metara i da se naiđe do ozbiljnog vodonosnog sloja, kako bi se voda u kontinuitetu upumpavala u jezero, kako do ove situacije ne bi došlo", dodaje sagovornik.
U Mađarskoj isušena zemlja na mestu jezera, suša pogodila poljoprivredu
U susednoj Mađarskoj, jezero Vekeri blizu Debrecina je donedavno bilo puno ribe, ali se danas mogu samo videti ostaci kostiju. Za poslednjih mesec dana u ovoj oblasti palo je 50 mililitara kiše manje od godišnjeg proseka, što je jasan odraz klimatskih promena.
Na drugom kraju zemlje jezero Bišćerdi blizu Pečuja, pretvorilo se u prazan bazen. Jedino živo biće koje može da se vidi su rode koje se hrane mrtvim ribama. U lokalnom ribarskom klubu još stoje trofeji za velike ulove takmičara ribolovaca, ali sve to je stvar prošlosti.
Povezane vesti
Prema navodima ekologa Balaša Lukača, nije još "smak sveta", ali je "veoma važno kako se država stara o vodama". Kišnica se mora prikupljati, a višak koji nastaje usled poplava se mora skladištiti u rezervoarima. Takođe, potrebno je ponovo proširiti meandre oko reka sa kontrolisanim tokom kako bi više zemljišta moglo da primi vodu.
Euronews/Printscreen
Čak su i najveća mađarska jezera u opasnosti. Nivo jezera Velence opada za jedan centimetar dnevno i sada iznosi nešto više od 70 centimetara. Jezero Ferto je takođe na rekordno niskim nivoima. Ponegde jedrilice stoje u blatu, a voda na plažama nije dublja od pojasa. Austrijanci su zatražili od mađarske vlade da počne sa obnavljanjem zaliha vode iz Mošoni-Duna.
Suša je teško pogodila i poljoprivredu u Mađarskoj. Do sada je presušilo oko 300.000 hektara kukuruza i 200.000 hektara suncokreta, a gubici su iznosili 400 milijardi forinti, rekao je predsednik mađarske Nacionalne asocijacije uzgajivača žitarica Tamaš Petohazi. Situacija je najgora u istočnom regionu. Sedam od devet stanica za praćenje suše prijavilo je ekstremnu sušu.
Povezane vesti
Na godišnjem nivou nedostaje 200 milimetara padavina. U Velikoj ravnici prinosi ječma su bili upola manji od onih u zapadnom delu zemlje, a kvalitet ječma se znatno pogoršao. Fararmeri već krive nacionalni sistem za ublažavanje leda za sušu.
Srbija najsiromašnija na Balkanu po pitanju površinskih voda
To što vidimo u Mađarskoj, brzo se može dogoditi i kod nas, upozorava Ristić. "Možemo sačuvati reke i jezera uz strogo uvažavanje činjenice da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana, kada su u pitanju površinske vode", ističe profesor Šumarskog fakulteta.
"Poslednjih deset do 12 godina, srednja godišnja temperatura vazduha najviša je i u ovom delu jugoistočne Evrope i globalno. Možemo da negiramo klimatske promene, ali niko ne može da negira klimatske anomalije. Imamo intenzivniju evaporaciju isparavanja sa svih vodnih tela i iz jezera i sa tekućih voda", ističe on.
Ristić apeluje da je izuzetno važno da kao društvo izađemo iz sistema deklarativnog i strateškog komuniciranja o problemima, na vrlo praktične i konkretne zahvate na terenu.
Dejan Vladiković, hidrolog RHMZ naglašava da je Srbija dužna da, kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju, poštuje Regulativu o vodama, kao i Regulativu o zaštiti od voda.
"Tu postoje mnoge obaveze koje mi ispunjavamo. Bilo bi neophodno da se veća materijalna sredstva kako iz domaćih rezervi, tako i iz evropskih projekata preusmeri. Mi u ovom trenutku kaskamo. Učinjeno je dosta u oblasti zaštite od poplava, ali u oblasti zaštite od suša, pred nama je ipak veliki posao i intenzivno ulaganje u ovu oblast", ističe Vladiković.
Rekordne temperature i manjak padavina
Što se temperature tiče, blizu smo rekordnih vrednosti u Srbiji, a već duži vremenski period smo u sušnom periodu. Zapravo nam je celu zimu i proleće trajala suša, bez obzira na ove uglavnom lokalne kratkotrajne padavine, rekla je za Euronews Srbija Ana Vuković Vimić, dr meteoroloških nauka sa Poljoprivrednog fakulteta.
"Visoke temperature su dovele do jačeg isparavanja i do toga da se ponovo suši zemlja. Voda se ne akumulira dovoljno što zbog porasta temperature, što zbog deficita padavina", objašnjava ona.
Ovako ekstremno topla leta postala su dosta učestala, upozorava Vuković Vimić.
"Takvo je bilo i ono prošle godine, ali i 2017, 2016. i 2012. godina – to je već dosta učestalo da bismo mogli da nazovemo našom novom stvarnošću, dok i dalje imamo blaža leta bez ubitačnih toplotnih talasa. Ipak, svako leto kod nas se smatra ekstremno toplim u odnosu na klimu sredine 20. veka", naglasila je.
Građani svesni ekoloških problema
Ana Vuković Vimić ističe da se klima trenutno isuviše brzo menja i da ljudi nemaju kapacitet da se ovom brzinom prilagode. Novi ekstremni toplotni talas, koji je trenutno pogodio Evropu, dobio je prilično zvučno ime "Lucifer", a Vuković Vimić smatra taj naziv odličnim.
Ističe da je klimatolozima drago kada, do naroda dođe pojedina informacija, i kroz to shvate ozbiljnost klimatskih promena.
Dejan Vladiković dodaje da se svest građana poslednjih godina širi.
"Oni su sve više svesni problema što se tiče ekologije, očuvanja vode i životne sredine – to je kod nas u eksponencijalnom porastu. Ja se nadam da će se donosioci odluka probuditi i krenuti intenzivno da rešavaju ove problema, zaključio je Vladiković.
Preporuka za vas
Komentari (0)