Klimatske promene otežavaju uslove života: 40 odsto zemljišta pod rizikom od degradacije, glad povećava talas migracije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/07/2022

12:54

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Velika suša pogodila je Afriku, zbog koje, prema podacima Ujedinjenih nacija, desetine miliona ljudi gladuju. Iako klimatske promene nisu jedini "krivac", one definitivno doprinose problemima na područjima gde već postoji sistemski rizik.

Mnogi ljudi žive u ekstremnim uslovima, koji su Evropljanima skoro nezamislivi, a ukoliko te okolnosti postanu još gore, u budućnosti nas očekuje više stotine miliona migracija, ističe Nemanja Milović, urednik sajta Klima101.

U prvih šest meseci ove godine, evropska agencija za granične prelaze Frontex, sprečila je oko 90.000 ljudi da uđu u Evropu.

Čak 40 odsto zemlje u opasnosti od degradacije

Klimatske promene utiču na zemljište i direkto i indirektno.

"Direktan uticaj se ogleda u tome, što zbog porasta temperature mikroorganizmi koji žive u zemljištu i generalno biodiverzitet zemljišta ne može da funkcioniše na način kao što bi trebalo. Ta smanjena aktivnost mikroorganizama zbog povećanih temperatura, zapravo utiče na to da se zemljište sporije oporavlja i da se sporije vraćaju njegove nutritivne vrednosti", navodi Milović.

Urednik portala Klima101 dodaje da zbog sve češćih suša, poljoprivrednici koriste neodržive prakse, koje dodatno degradiraju kvalitet zemljišta. Tako je zbog nedovoljno padavina, sve učestalije navodnjavanje, a u veikoj količini se koriste i veštačka đubriva.

"Nedavno je izašao izveštaj Ujedinjenih nacija u kom piše da je čak 40 odsto ukupne površine zemljišta u opasnosti od degradacije. Zemljište je osnovni resurs svega, ukoliko bismo tu narušili neku ravnotežu, i prešli neke granice, to bi moglo da izazove dalji niz kaskadnih efekata", upozorava naš sagovornik.

Zbog klimatskih promena još veći talas migracija

Stanovnici Madagaskara i Roga Afrike suočavaju se s izuzetno visokim procentima gladi, a većina studija ukazuje na to da su tome dorinele klimatske promene iako možda nisu vodeći uzročnik.

"Klimatske promene utiču kao pojačivač svih sistemskih rizika koji postoje. Ti predeli, kao što je Rog Afrike već su na nekoj granici onoga što ljudi mogu da podnesu. Ukoliko neki ekstrem samo malo gurne ljude preko te granice, dolazi do velikih problema, kao što je glad", objašnjava Nemanja Milović.

U budućnosti možemo da očekujemo veći broj tih ekstrema, zbog čega, kako tvrdi, u pojedinim regionima neće moći da se održi ljudska populacija.

"Postoje brojna istraživanja, studije, koji pokazuju da bi u budućnosti, ukoliko se problem klimatskih promena na stavi pod kontrolu, više stotina miliona ljudi moglo da migrira – neki bi se kretali unutar države, preselili bi se iz jedne oblasti države u drugu oblast, ali veliki broj ljudi bi verovatno svoju sreću potražilo u potpuno drugoj državi ili na drugom kontinentu", podvlači urednik portala Klima101.

Migracioni talas je već sada, iz godine u godinu veći. U svetu je 2011. godine bilo oko 38 miliona izbeglica, dok je ove godine, prvi put u istoriji, više od 100 miliona ljudi prinuđeno je da napusti svoje domove.

Kako se klima menja u Srbiji?

U izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama, ukazuje se na to da će vlažna područja biti još više izložena vremenskim nepogodama, dok će je sušna područja suočiti sa još većom degradacijom zemljišta.

Milović ističe da je ovo simplifikacija tih trednova, budući da je čitava situacija komplikovanija.

"Što se tiče Srbije, ona se nalazi na pojasu sušnog Mediterana i vlažnijeg dela severne Evrope. U odnosu na sredinu 20. veka, beleži se blagi porast ukupne količine padavina, ali tu se krije činjenica da se učestalost suše povećala. To znači da imamo povećan broj dana sa ekstremnim padavinama", navodi urednik Klima101.

"Zapad nije odustao od Zelene agende"

"Mi smo trenutno i kriznoj situaciji, a to izaziva često krizne mere. Ovo ne može da ugrozi Zelenu agendu već samo da je ojača", odgovara Milović na pitanje koliko je zbog rata u Ukrajini, Zapad zapostavio Zelenu agendu.

Kako je objasnio, na svetskom tržištu dominira mali broj proizvođača gasa i nafte, te kada dođe do neke krize cena se u velikoj meri menja. S druge strane, sunce i vetar nemaju vlasnika, zato je cena malo "stabilnija".