Novo istraživanje: Ekstremni vremenski uslovi povezani su sa klimatskim promenama koje izazivaju ljudi

Naučnici su u novom radu konačno potvrdili vezu između klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom i nekih ekstremnih vremenskih uslova.

Istraživanje pokazuje da ljudske aktivnosti imaju direktan uticaj na određene vrste teških vremenskih uslova, uključujući toplotne talase i obilne padavine.

Toplotni talas koji trenutno pogađa Evropu, na primer, verovatno će biti topliji između jedan do tri stepena zbog klimatskih promena.

"Mislim da možemo sa sigurnošću reći da je svaki toplotni talas koji se danas javlja postao intenzivniji i verovatniji zbog klimatskih promena", kaže klimatski naučnik dr Fridrik Oto, koautor studije. Dodaje da istraživanje može biti kroisno za vlade zemalja, osiguravajuće kompanije i ekonomiste koji se pripremaju za ekstremne vremenske prilike, prenosi Euronews Green.

Međutim, studija takođe upozorava da velike praznine u podacima iz mnogih oblasti u svetu i dalje prikrivaju pun obim štete od klimatskih promena, i objašnjava šta bi trebalo da se promeni.

Kako klimatske promene utiču na ekstremno vreme?

Studija je ispitala podatke iz poslednje decenije kako bi se razumeli efekti klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom na ekstremne vremenske prilike.

Autori su posmatrali promenljive obrasce toplotnih talasa, suša, obilnih padavina, šumskih požara i tropskih ciklona. Rad, objavljen u novom istraživačkom časopisu "Environmental Research: Climate", razmatra kako klimatske promene utiču na intenzitet i verovatnoću ovih vremenskih događaja.

Istraživači su otkrili da klimatske promene direktno utiču na toplotne talase i obilne padavine. "Imamo zaista dobro razumevanje fizičkih mehanizama koji izazivaju promene u intenzitetu ovih događaja", kaže dr Luk Harington, koji je takođe učestvovao u izradi studije.

AP/David Goldman

Njihov rad, istovremeno, naglašava važnost razumevanja toga kako klimatske promene utiču na učestalost loših vremenskih uslova. Zaključuje se da toplotni talasi postaju čak deset puta verovatniji u nekim oblastima zbog klimatskih promena, a verovatnoća obilnih padavina u pojedinim delovima sveta je gotovo dvostruko veća.

Kako možemo izmeriti uticaj klimatskih promena?

Studija je takođe razmatrala kako kvantifikovati promenljivi intenzitet vremenskih događaja i razumeti ekonomske i ljudske troškove.

"Imamo informacije o poplavama i ciklonima jer su ljudi istorijski bili svesni da su oni skupi, ali za većinu drugih vrsta ekstremnih događaja mi zapravo ne znamo mnogo o tome koliko koštaju", kaže Oto.

Studija je razmatrala uticaje nekih pojedinačnih vremenskih događaja, posebno onih manje dokumentovanih poput toplotnih talasa i suše. Harington objašnjava da je njihove uticaje teže predstaviti brojevima jer se koriste različiti sistemi za merenje širom sveta.

Kolika je cena ekstremnih vremenskih uslova?

Utvrđeno je da je toplotni talas u Australiji 2009. godine, na primer, prouzrokovao oko 525.000 evra direktnih troškova zbog poremećaja u transportu i infrastrukturi, kao i 500 smrtnih slučajeva i 3.000 hospitalizacija.

"Ovi uticaji često nisu zabeleženi za mnoge događaje, pa čak ni pojedinačni toplotni talasi nisu zabeleženi u mnogim delovima sveta", kaže Harington.

Autori se nadaju da će ovaj rad dovesti do većeg istraživanja troškova drugih ekstremnih događaja koji se mogu pokazati čak i višim od onih koje izazivaju poplave ili cikloni.

Takođe, nadaju se da će se uzeti u obzir širi spektar troškova, uključujući uticaj na mentalno zdravlje, ekosisteme i poljoprivredu.

Istraživači kažu da je razumevanje troškova ekstremnih vremenskih prilika od suštinskog značaja za osiguranje od gubitka i štete, finansiranje mera prilagođavanja i sudske sporove protiv zagađivača.

Da li klimatske promene utiču na sve ekstremne vremenske prilike?

Studija je takođe istakla i neke klimatske promene koje nemaju veliki uticaj na ekstremne vremenske uslove. Na primer, suše i šumski požari u tom smislu veoma variraju u zavisnosti od regiona. 

"Vidimo da se stvari poput poljoprivredne suše pogoršavaju na mestima gde je to ionako region sa ograničenom vlagom, kao što je Mediteran", kaže Harington.

Tanjug/Nantou County Government via AP

Slično tome, šumski požari postaju sve intenzivniji u već podložnim područjima. Oto upozorava da je, u ovim slučajevima, pogrešno pripisivanje ovog ekstremnog vremena klimatskim promenama ozbiljan problem.

"Trebalo bi da budemo oprezni da ne precenimo uticaj klimatskih promena, jer one oduzimaju odgovornost za lokalno rešavanje problema. Na suše, na primer, utiču i krčenje šuma, siromaštvo i nedostatak infrastrukture", kaže Oto.

Naše razumevanje uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske uslove i dalje ometa to što nedostaje određeni broj podataka, saglasni su naučnici. Oni objašnjavaju da u mnogim delovima sveta nedostaju istorijska beleženja koja su dovoljno kvalitetna ili obuhvataju dovoljno veliki vremenski period kako bi mogli da se izvedu neki ozbiljniji zaključci.

"Ova studija naglašava ono što znamo globalno o tome kako klimatske promene utiču na različite ekstremne događaje veoma različito, ali takođe razmatra i ukazuje na to gde imamo ogromne praznine u razumevanju i podacima", zaključuje Oto.