Lekari upozoravaju da toplotni talasi mogu biti opasni: Pet saveta kako da se lakše podnesu ekstremne vrućine

Širom Srbije beleže se temperature preko 35 stepeni Celzijusa, a u narednim danima očekuje se da živa u termometru premaši četrdeseti podeljak. Nezapamćeni toplotni talas koji je prethodnih dana srušio brojne temperaturne rekorde u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Španiji stiže i u našu zemlju. U doba klimatskih promena letnji dani mogu da budu neizdrživo topli za naš organizam, stoga je veoma bitno da zaštitimo sopstveno zdravlje i zdravlje svojih bližnjih što više možemo.

Paklene vrućine u prošlosti nisu bile problem sa kojim su se zdravstveni sistemi u ovom delu sveta često sretali, zato su dobra priprema i upozorenje stanovništva ključni za izbegavanje teških stanja i smrti koje mogu da budu izazvani visokim temperaturama. 

"Zbog klimatske krize vrućine su deo naše ‘nove normalnosti’. Ovi smrtonosni događaji sada su učestaliji i intenzivniji. Ljudi nisu uvek svesni opasnosti toplote. Ali kada zajednice razumeju rizike i preduzimaju jednostavne mere pripreme, mogu da se spreče nepotrebne tragedije”, poručio je nedavno Martin van Alst, direktor Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

U ovakvim uslovima prevencija je najvažnija – o  tome kako pojedinci mogu ostati zdravi tokom naleta opasnih vrućina i toplotnih talasa za portal Klima101 govorio je dr Ivan Đurić iz Bora, pokretač sajta savetilekara.rs.

1 Unosite dovoljno tečnosti!

Prvi u nizu saveta koji će vam svaki lekar dati kada je reč o zaštiti zdravlja pri visokim spoljašnjim temperaturama jeste – hidratacija. "Pre svega bitno je unositi dovoljno tečnosti. Barem dva litra dnevno, po mogućnosti i više. Pod tečnost podrazumevamo običnu vodu, ne gazirana pića, sokove, energetska ili alkoholna pića", naglasio je dr Ivan Đurić na početku našeg razgovora.

On je takođe skrenuo pažnju da ne treba konzumirati hladnu vodu iz frižidera već običnu vodu iz česme ili iz flašica koje su stajale na sobnoj temperaturi.

Naravno, ne treba da čekate da ožednite, već pijte vodu redovno – ponekad je dobar izbor pića zapravo posoljena voda ili voda sa elektrolitima kakvu piju sportisti. Unos ovakvih napitaka može da spreči dehidrataciju.

Kada je u pitanju hrana, treba da smanjite konzumaciju namirnica bogatih proteinima, kao i da jedete veći broj manjih obroka u toku dana.

2 Ne izlazite napolje tokom najtoplijeg dela dana

Pored unosa tečnosti, prema rečima našeg sagovornika, važno je izbegavati izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana. A kada boravite napolju, najbolje bi bilo da nosite laganu odeću i šešir, kao i da tražite hladovinu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) daje dodatne smernice za oblačenje tokom opakih vrućina – odevni komadi treba da budu izrađeni od prirodnih materijala, a sugeriše se i nošenje naočara za sunce.

Tokom dana kada se mere ekstremno visoke temperature ne bi trebalo upražnjavati naporne fizičke aktivnosti. U slučaju da su one neizbežne, trebalo bi ih praktikovati u najhladnijem delu dana što je otprilike u periodu od 4 do 7 ujutru.

Dr Đurić je istakao da nikako ne treba zaboraviti radnike koji rade na takvim radnim mestima sa većom izloženošću suncu ali i visokoj temperaturi. "Radnici u tim uslovima posebno treba da budu oprezni, nose kapu, unose dovoljno tečnosti ali i koriste zaštitne faktore za sunce kako bi što više zaštitili svoju kožu od štetnog dejstva sunčevih zraka.” 

3 Rashlađujte svoj dom i organizam

Prema preporukama SZO, sobna temperatura tokom dana treba da bude ispod 32 °C, a tokom noći ispod 24 °C. Ovo je posebno bitno za odojčad, osobe starije od 60 godina i ljude sa hroničnim oboljenjima.

Ipak, dr Ivan Đurić ističe da je neophodno da budete obazrivi pri hlađenju prostora (ali i automobila) pomoću klima uređaja. "Nije zdravo izaći napolje na 37 °C iz prostorije u kojoj je klima podešena da hladi na 20 °C. To je šok za organizam, razlika između klimom rashlađene sobe i spoljašnje temperature bi trebalo da bude 6-7 °C. Tu razliku naš organizam može da podnese bez nekog velikog šoka".

Kada koristite klima uređaj, pobrinite se da su sva vrata i prozori zatvoreni kako ne bi bespotrebno dolazilo do gubitaka električne energije, i to u trenucima kada je elektromreža svakako preopterećena zbog povećane potrošnje za hlađenje.

Svoj dom možete da rashladite i otvaranjem prozora tokom noći i ranog jutra. U toku dana spustite roletne ili navucite zavese na prozorima koji su na sunčanoj strani. Boravite u sobi koja je najrashlađenija.

Ako ne možete u dovoljnoj meri da rashladite prostorije u kojima ste većinu vremena, SZO savetuje da 2-3 sata dnevno provedete na mestu sa prijatnijim temperaturama, npr. u klimatizovanoj zgradi javne namene.

Takođe se preporučuje tuširanje ili kupanje u hladnoj vodi. Ukoliko niste u mogućnosti, kao alternativa mogu da posluže hladne obloge ili potapanje stopala u hladnoj vodi.

Australijanci su navikli na visoke temperature, pa imaju sopstvene načine za preživljavanje opasnih vrućina – dr Eli Mekin Roberts iz Melburna je podelila neke od njih na svom Tviter nalogu. Ona sugeriše da flašice sa raspršivačima napunite vodom i da se povremeno prskate time kako biste se rashladili. Ovo je primenjivo i na kućne ljubimce koji su jednako izloženi toploti kao i mi.

Možete i da nakvasite peškire vodom, obmotate folijom i ostavite u zamrzivaču. Kada se osetite previše zagrejano, prebacite ih preko sebe.

4 Ako osetite neke od ovih simptoma, obavezno se javite lekaru

"Optimalna temperatura za funkcionisanje ljudskog organizma je tu oko 24 °C. Pri povišenoj spoljašnjoj temperaturi naš organizam aktivira svoje mehanizme za hlađenje u vidu znojenja. Znojenje u dužem vremenskom periodu dovodi do gubitka tečnosti ukoliko se ta tečnost ne nadoknađuje. Pored toga dolazi do širenja krvnih sudova i pada pritiska", objasnio je lekar i dodao da sve to može da prouzrokuje slabost, malaksalost, vrtoglavicu i glavobolju.

"Glavobolja je posebno česta kod osoba koje su duže vreme bile napolju izložene suncu. Kada je sunčanica u pitanju, pored slabosti, malaksalosti, vrtoglavice i glavobolje, može doći i do povišene temperature koja ide i do 40 °C, mučnine i povraćanja. Sve ovo je znak za hitno javljanje lekaru", konstatovao je dr Đurić. 

U slučaju da nekome iz vaše okoline ili vama pozli, za početak je obavezno premeštanje u rashlađenu prostoriju ili najbliži hlad. Potom osobu oslobodite suvišne odeće, stavite joj hladne obloge i dajte joj da pije vode.

Posebno opasno stanje tokom vrućina jeste toplotni udar, simptomi su crvena i topla koža koja se ne znoji, vrtoglavica, jaka glavobolja, visoka temperatura, nesvestica i gubitak svesti. Ako je neko doživeo toplotni udar, neophodno je preneti ga na hladnije mesto. Savetuje se polivanje vodom i pozivanje hitne pomoći.

5 Pomozite drugima

Tokom toplotnih talasa briga za druge postaje izraženija – proveravajte kako su vaši članovi porodice i prijatelji, pre svega oni koji žive sami. Starije i bolesne pojedince trebalo bi svakodnevno da obilazite, a nekim ranjivim kategorijama populacije će potencijalno trebati i vaša ispomoć pri uzimanju lekova ili odlasku u nabavku. 

"Najugroženije grupe stanovništva su pre svega deca, starije osobe i hronični bolesnici", predočio nam je dr Ivan Đurić.

U slučaju da želite da pomognete još više, razmotrite da pohađate kurs hitne pomoći. S obzirom na to da se u budućnosti očekuju još intenzivniji, dugotrajniji i učestaliji toplotni talasi, vaše znanje u budućnosti biće od neprocenjive životne vrednosti.

Za kraj možete podeliti ovaj tekst sa drugima da bi i sami umeli da sačuvaju svoje zdravlje i zdravlje bližnjih.

Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ključno je za obuzdavanje vrućina

Ovo leto nam predstavlja dobar uvid u to kakve vrućine bi u budućnosti mogle da postanu uobičajene ukoliko svet ne uspe da ograniči porast temperature i izbori se sa klimatskim promenama.

Osvrćući se na ovo užareno stanje u svetu, Frederika Oto sa Imperial koledža u Londonu kazala je: "Klimatske promene prouzrokovale su ovaj toplotni talas baš kao i svaki drugi trenutno. Emisije gasova sa efektom staklene bašte, nastale sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj, gas i nafta, čine da toplotni talasi budu intenzivniji, dugotrajniji i učestaliji. Toplotni talasi koji su nekada bili retki – sada su uobičajeni, a toplotni talasi koji su bili nemogući se sada odigravaju i ubijaju ljude".

Oto je dodala da će situacija da se pogoršava sve dok emisije gasova sa efektom staklene bašte ne budu svedene na nulu.

"Što duže bude trebalo svetu da dostigne neto-nulte emisije, to će topliji i opasniji postati toplotni talasi i biće češći i duži. Jedini način da zaustavimo obaranje temperaturnih rekorda iznova i iznova jeste da prestanemo da sagorevamo fosilna goriva što pre", zaključila je.