Državna matura umesto prijemnog: Niz nepoznanica i dilema - da li se đaci već u srednjoj školi opredeljuju za fakultet

Od naredne školske godine 2023/2024, na kraju srednje škole učenici će polagati Državnu maturu koja će pored ostalog zameniti i prijemne ispite za fakultete. Deo stručne javnosti, međutim, ima niz primedbi na zakonsko rešenje, a jedna od njih je i da predviđeni model znači da će izborom srednje škole đaci praktično odabrati i fakultet. 

Iako su pripreme za primenu ovakvog modela uveliko u toku, što je za Euronews Srbija potvrdila i državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Marijana Dukić Mijatović, nedomica je i dalje mnogo. Neki fakulteti, poput Pravnog fakulteta u Beogradu, protive se tome da državna matura zameni prijemni, ali Dukić Mijatović ističe da je suvišno izlagati učenike tome da polažu neke ispite koje su zapravo već polagali. 

Da li će državna matura prvi put biti uvedena na kraju školske 2023/24. godine, kako sada stoji u zakonu i u kojoj meri će se rezultati tog ispita priznavati pri upisu na visokoškolske ustanove, umogome će zavisiti od stava novog rukovodstva Ministarstva prosvete.

Kako je objasnila državna sekretarka, ovaj model rešen je kroz set zakona koji je donesen još 2017. godine, a proces je zapravo trebalo da zaživi još u školskoj 2021/2022. godini.

"Usled kovida i svih izazova sve je pomereno. Bilo je tu rada u prethodnim godinama, u saradnji sa projektom EU jer implementiramo nešto što već postoji i u EU i u drugim zemljama i ono što moram da kažem je da zaista nešto što je suvišno da naše učenike izlažemo tome da polažu neke ispite koje su već polagali, dakle ukoliko državna matura ima i taj sertifikacioni karakter, odnosno da se polažu neki obavezni predmeti, zašto bi se oni polagali ponovo kroz prijemne ispite", istakla je ona.

Da je ovaj ispit nešto na čemu treba insistirati smatra predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov. On ističe da je ovo nešto što bi moglo da popravi kvalitet srpskog obrazovanja. Pozitivnih stvari je, kako kaže, više - od toga da će isti ispit na bude polagan na nivou cele države, da kandidati iz unutrašnjosti ne bi morali da dolaze u Beograd na prijemni ispit, pa sve do toga da budući brucoši ne bi ni plaćali prijemni.

Međutim, zabrinuti su i profesori i nastavnici, ali i roditelji i učenici, a neki univerziteti već odbijaju da prihvate ovah model.

Koje su primedbe stručnjaka?

Pravni fakultet u Beogradu protivi se tome da državna matura zameni prijemni jer smatraju da takav ispit nije dovoljna provera znanja za obrazovnu instituciju i traže da fakulteti sami donose odluke o načinu upisa. Sličan stav ima i Fakultet političkih nauka, rekla je za Euronews Srbija Natalija Perišić, prodekanka za studije na FPN.

"Stav FPN je vrlo blizak tome, uostalom to je stav skoro svih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Univerzitet u Beogradu je izdao jedan zaključak u kom se navodi da će fakulteti koji su u sastavu BU zadržati prijemne ispite tokom određenog perioda, da će pratiti rezutate u vezi sa maturom i da će nakon 4-5 godina ponovo procenjivati opravdanost da sve zameni državna matura. Do tada će fakulteti zadržati prijemne", rekla je ona.

A jedna od glavnih nedomica na novi sistem je i šta je sa onima đacima koji su išli u srednje stručne škole i da li će direktnu prohodnost na određene fakultete imati samo oni iz srednjih škola koji su i iz istih naučnih oblasti. Dukić Mijatović je pokušala to objasni.

"Ukoliko bi neko želeo da studira medicinski, a išao je u srednju mašinsku ili ekonomsku školu njemu neće biti nikakav problem taj varijabilni deo državne mature. On će polagati obavezne predmete i odabraće taj koji je njemu potreban za studije koje on želi da studira. To je u konkretnom slučaju koji smo mi uzeli za primer biologija. On će dakle učiti biologiju više, zato što je poželeo i u budućnosti da se bavi tom profesijom. On će to odabrati", istakla je državna sekretarka.

Dodaje da nije dobro za đake da se državna matura i prijemni za fakultete dupliraju, a nova strategija omogućiće dostupnost obrazovanja svima baš zbog toga što je državna matura  besplatna, jednaka za sve, dostupna svima i sprovodi se u svim školama.

Fakulteti bi, inače, trebalo do kraja avgusta ove godine da sastave listu opšteobrazovnih predmeta koje će vrednovati za svoje studijske programe. Upravo to je još jedan od problema, kaže Perišić.

"Jedan problem tiče se upravo liste izbornih predmeta. Ta lista je izuzetno ograničena i ona ne sadrži predmete konkretno poput psihologije, sociologije i filozofije i to znači da fakulteti ne mogu da vrednuju znanje koje je pokazano na državnoj maturi iz tih premeta. FPN-u konkretno ta znanja jesu bila važna jer je za upis na studije FPN bilo potrebno polagati sociologiju, odnosno psihologiju, sličan je slučaj i sa Pravnim fakultetom i sa Filozofskim i vrlo će teško moći da se kompenzuje nedostatak ova tri predmeta", istakla je ona.

Kako ona napominje, sigurno će se desiti da će brojni maturanti morati da polažu predmete koje nisu imali u srednjoj školi i to će sigurno dovesti do diskriminacije.

"Do diskriminacije će dovesti to što će maturanti morati faktički sa izborom srednje škole da znaju koji fakultet biraju. Mislim da je to jedan od najvećih problema, što će biti zatvorena mnoga vrata sa ovakvom državnom maturom", rekla je ona.

Kako napominje, nijedan fakultet nema ništa protiv državne mature, odnosno načina na koji je to ministarstvo zamislilo. Podrška postoji, ali ne i u onom delu da državna matura predstaclja zamenu za prijemne ispite jer, prema njihovom mišljenju, to đacima sužava opcije. 

"Smatramo da je prosto potrebno pilotirati ovo rešenje, da je potrebno videti šta je dobro u njemu, fakulteti imaju oprobana rešenja za svoje prijemne ispite, to dobro funkcioniše, nema potrebe da se menja nešto što dobro funkcioniše nečim što ne znamo kako funkcioniše", istakla je Perišić.

Kada bi model mogao da počne da se primenjuje

Markov ističe da je reč o modelu koji predstavlja ozbiljnu novinu i u kom su uključeni i univerziteti i srednje škole i roditelji i učenici. 

"Profesori su zabrinuti da i državna matura mogla da utiče na lošiju upisnu politiku, roditelji i učenici zabrinuti kako će novi model biti primenjen u praksi, nastavnici činjenično opterećeni dodatnim poslom koji donosi matura i smatraju da bi za to trebalo da budu dodatno plaćeni", rekao je on.

Forum beogradskih gimnazija održao je sastanak u Ministarstvu prosvete, kako on kaže ne postoji stoprocentna sigurnost da će državna matura da bude uvedena 2024.

"Imamo situaciju gde univerziteti jednostavno odbijaju da prihvate ili prihvataju neki manji procenat čime se samo testiranje i sama državna matura obesmišljava jer bi učenici bili dodatno opterećeni. Forum je dao nekoliko predloga, u osnovi svega je je novac, država mora da obezbedi novac i da svi akteri budu adekvatno plaćeni kako bi bili motivisani za rad. Što se tiče samog ispita, zasugurno treba insistirati na tome i on bi mogai da popravi kvalitet srpskog orbazovanja. Pitanje da li će biti uvedena samo radi pro forme ili će imati svoju suštinu", rekao je on.