Igre 
"Heroji ili zanemarene žrtve" : Šta je pokazalo istraživanje o pravima zdravstvenih radnika tokom pandemije
Komentari01/05/2022
-18:00
Pandemija kovida 19 pokazala je neophodnost angažovanja svih nadležnih institucija u cilju podizanja kapaciteta zdravstvenog sektora u kriznim situacijama. Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta predstavili su publikaciju "Prava zdravstvenih radnika tokom pandemije kovida 19 - heroji ili zanemarene žrtve".
Gostujući na Euronews Srbija Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava i Marina Mijatović, advokatica i autorka publikacije, govorili su o rezultatima istraživanja, a kako su naveli, uočen je set problema u mesecima koji su nam prehodili.
"Projekat je imao nekoliko faza, istraživali smo s jedne strane stavove zdravstvenih radnika o kršenju njihovih prava, a sa druge strane stavove građana o kršenju i poštovanju prava zdravstvenih radnika, i njihovih takođe. Na kraju smo napravili jedno malo svedočenje zdravstvenih radnika koji su bili spremni da i u videu kažu koja su njihova iskustva, bilo pozitivna, bilo negativna i pripremili smo analizu koja sadrži osvrt na pravni okvir koji uređuje položaj zdravstvenih radnika tokom pandemije, a i jednu analizu koja je išla kroz konkretna prava i toga da li su ona poštovana ili ne", istakao je Ilić.
Neki od podataka koji su isticani jesu da je oko 97 odsto zdravstvenih radnika tokom pandemije prihvatalo da ide u kovid "crvenu zonu", međutim, većina njih nije pitana u tom trenutku o njihovom zdravstvenom stanju. Sagovornici Euronews Srbija naveli su i da su radnici imali nedostatak komunikacije sa pravnom službom u svojim zdravstvenim ustanovama, ali i da su se mnogi našli pod pretnjama da će biti sankcionisani ukoliko ne budu poštovali propise.
"O njihovoj bezbednosti se nije mnogo vodilo računa"
Kada je reč o bezbednosti zdravstvenih radnika tokom pandemije, Ilić istie da je istraživanje pokazalo da više od 90 odsto zdravstvenih radnika nije bilo pitano pre upućenja u kovid ustanovu da li boluju od neke bolesti koje su faktor rizika.
"To je jedan ozbiljan podatak koji pokazuje da se o njihovoj bezbednosti nije mnogo vodilo računa. Lična zaštitna oprema smanjuje rizik od zaražavanja, ali je ne isključuje u potpunosti. Što se dostupnosti opreme tiče, mi smo imali to i u svedočenjima, kažu da su neke maske morali predugo da nose, da ne znaju koji je bio kvalitet te opreme, bilo je pitanje i da li su na vreme svi bili edukovani kako da stavljaju tu opremu", rekao je on.
Kako dodaje, primetan je set problema, a i utisak građana je bio sličan. Kako kaže, i građani su isticali da je problem lekara nedostatak opreme, ali i predugo trajanje smena.
Povezane vesti
"To je sve generalno pokazalo da se bezbednost lekara nije dovoljno uzela u obzir. Prosto su negde bili ostavljeni da se sami snađu, moglo je to bolje", rekao je on.
Kako je dodala Matijević, najveća kršenja u pravima zdravstvenih radnika ticala su se prava na život, bezbednosti na radu, korišćenje dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora, kao i na ona prava koja se tiču novčane naknade.
"To su neki segmenti koji su bili najosetljiviji i gde su se prava najviše kršila, naravno pravo mišljenja, izražavanja kada je u pitanju upućivanje u drugu zdravstvenu ustanovu, da li su uopšte ispunjeni uslovi da određeni lekar može da bude upućen i tu smo se dotakli teme samohranih roditelja i situacija kada su oba roditelja lekari", navela je ona.
Naime, istraživanje je pokazalo da 90 odsto zdravstvenih radnika gotovo da nije ni pitano da li su samohrani roditelji i, ukoliko su oba roditelja u kovid sistemu, šta će biti sa decom.
"Posebno je bio problem onaj period kada deca nisu išla u školu, kada su deca maloletna, pa po zakonu ona ne mogu da budu sama kod kuće i pitanje je bilo da li je to uopšte uzeto u obzir i onda možemo da kažemo da je problem bila organizacija cele zdravstvene zaštite. Možemo prihvatiti da je u početku sve bilo hitno, moglo usmenim putem da se odlučuje, ali je vrlo brzo to moralo da se dovede u neke kanale koji su morali da budu pravno sigurni jer koliko smo videli iz ovog istraživanja i svedočenja lekara je da su oni potpuno bili u jednoj pravnoj nesigurnosti. Nisu znali koja su njihova prava, koje su njihove obaveze, a stalno su imali određene pretnje da ukoliko ne poštuju propise i naredbe da će biti sankcionisani", navela je Mijatović.
Činjenica, međutim, da je 97 odsto lekara prihvatalo da uđe u "crvenu zonu" govori o njhovom shvatanju ozbiljnosti situacije, kaže Ilić. Ipak, navodi Mijatović, nedostajala je komunikacija, a primećene su i brojne zloupotrebe kada je reč o godišnjim odmorima i bolovanjima radnika.
"Što se tiče godišnjih odmora tu nisu odmah u početku imali nikakvu informaciju, kasnije je vlada donela tri zaključka gde su rekli na koji način se mogu iskoristiti godišnji odmori i poslodavciu se preporučuje na koji način da se omogući zaposlenima da iskoriste godišnje odmore, međutim, mi smo tu isto primetili jednu zloupotrebu, kada su u pitanju bolovanje i odnos sa godišnjim odmorom, neki lekari koji je trebalo da idu na bolovanje oni su im rekli uzmite godišnji odmor, dakle nisu mogli sami da odlučuju u skladu sa situacijom u kojoj su se našli. To je bio problem i zbog obračuna plata", navela je ona.
Povezane vesti
Inače, u istraživanju je učestvovalo skoro 500 zdravstvenih radnika, ali mnogi od njih nisu želeli da izađu i o svom iskustvu posvedoče pred kamerama, dodao je Ilić.
Komentari (0)