Kroz neka mesta u Vojvodini, voz više nikada neće proći - zašto se uklanja više od 400 kilometara pruga

Železnički saobraćaj između Novog Sada i Subotice je obustavljen, jer počinje izgradnja nastavka brze pruge ka granici sa Mađarskom. Osim na izgradnji, radnici u Vojvodini trenutno rade i na uklanjanju pruga. Reč je o 410 kilometara šina na 14 pružnih pravaca na kojima je saobraćaj obustavljan u proteklih 40 godina.

U preduzeću Infrastruktura železnice napominju da zemljište koje 26 lokalnih samouprava time dobija nudi mogućnosti za brži razvoj, ali u Vojvođanskom društvu za železnice u takvom potezu vide samo nazadovanje. Ocenjuju da se Pokrajina time "vraća sto godina unazad". U istom mesecu kada je brzi voz povezao Beograd i Novi Sad, u drugom delu Vojvodine počelo je uklanjanje stare pruge - 410 kilometara šina i skretnica odlazi u staro gvožđe. 

Pružni pravac od Zrenjanina do Vršca najduži je od ukupno 14, koliko će ih na području Vojvodine biti demontirano. Vozovi su između ova dva grada putovalu prugom dugom 81 kilometar, a putnici su poslednji put ovim putem prošli 2005. godine. 

Posle su povremeno prolazili teretni vozovi, pa su i oni nestali, kaže za Euronews Srbija nekadašnji radnik Železnice Srboljub Orlić, koji je 30 godina radio kao čuvar pruge i ophodar na ovoj deonici. 

"Ona je, kad sam ja tu počeo da radim, išla 90 kilometara na sat. Vozovi su išli 90 kilometara na sat i bila je redovno održavana. Posle su se smanjile brzine na 30 kilometara na sat, pa je ljudima bilo dugo da putuju, posebno iz tih daljih mesta oko Sečnja. Do Zrenjanina im je trebalo par sati da stignu i onda uglavnom su prešli na drumski saobraćaj. Ali bilo je putnika, nije da nije", ističe Orlić.

Među prugama u Vojvodini koje se gase, uslovno rečeno najmlađa, zatvorena je za saobraćaj 2015, a najstarija 1977. godine. Nakon što im je Narodna skupština oduzela svojstvo dobra u opštoj upotrebi, preduzeće Infrastruktura železnice raspisalo je u januaru javni poziv za prodaju šina u staro gvožđe po 12,14 dinara za kilogram.

Kupila ih je firma ZGOP iz Novog Sada, a Infrastruktura železnice time je zaradila oko 300 miliona dinara. Oko 590 hektara državnog zemljišta na kom su se prostirale pruge ostaje lokalnim samoupravama da im osmisle namenu.

"Nije bilo isplativo da se pruge sačuvaju"

"Četrdeset odsto pružnog sistema Vojvodine je amputirano i dato praktično na buduću rasprodaju. Sve te trase koje su postojale, koje su ucrtane na mapama Vojvodine i Srbije nestaće jednom zauvek. Zato je to zločin", kaže Dragomir Jankov, iz Vojvođanskog društva za železnicu.

U Društvu za železnicu ocenjuju da je do ovakvog ishoda dovela višedecenijska nebriga i neulaganje. Izražavaju sumnju da je poštovan Zakon o železnici, odnosno da su pre uklanjanja pruga rađene neophodne analize.

"Treba li bilo kakva druga studija opravdanosti, nego da se 45 godina niko nije zainteresovao za sudbinu te pruge? Govoriti sada, posle 50 godina, kako će to unazaditi železnički saobraćaj u Vojvodini, u situaciji gde je izgrađena brza pruga od Beograda do Novog Sada i gde se sada gradi dalje ka Subotici, te dve stvari baš i ne idu", ističe Nenad Stanisavljević, iz Infrastruktura železnice Srbije.

Nije bilo, kaže, ni saobraćajne ni ekonomske isplativosti da se pruge, koje se na nekim mestima više nisu ni videle, sačuvaju i revitalizuju. Pokrajina, međutim, u svom Prostornom planu koji je trenutno na javnom uvidu, za neke od tih ukinutih pruga predviđa i obnovu i modernizaciju. Neke naziva veoma značajnim za međuregionalno povezivanje. 

"Naš zadatak kao Društva za železnicu jeste da nastojimo da se koridori očuvaju", istakao je Jankov

Za Društvo za železnicu, Prostorni plan je poslednja nada, da se, ako ne pruge, sačuvaju njihove trase ako jednom zatrebaju. Ovako, kroz pojedina vojvođanska mesta, poput na primer Bečeja, vozovi više nikada neće proći.