Pre tačno 19 godina ubijen je Zoran Ðinđić: Venci i šetnja za prvog demokratskog premijera Srbije

Prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je na današnji dan pre 19 godina, u dvorištu zgrade Vlade Srbije. Počast stradalom premijeru odali su premijerka Ana Brnabić i ministri,  Demokratska stranka je položila vence i cveće na grob Zorana Đinđića, a održan je i skup "Šetnja za Zorana" na koju su okupljeni krenuli iz Malog Tašmajdana ka Novom groblju gde je sahranjen.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministri položili su jutros venac na mestu na kom je pre 19 godina izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Ðinđića. Brnabić je sa članovima svog kabineta, venac položila na spomen ploču u dvorištu Vlade Srbije gde je ubijen prvi demokratski izabran predsednik vlade i nekadašnji predsednik Demokratske stranke.

Tanjug/Miloš Milivojević

Sa predsednicom Vlade, venac su postavili ministri Siniša Mali, Vanja Udovičić, Darija Kisić Tepavčević, Nebojša Stefanović, Marija Obradović, Maja Popović, Gordana Čomić, Jadranka Joksimović, Nenad Popović, Ratko Dmitrović i Branko Ružić.

DS položila vence i cveće na Ðinđićev grob

Delegacija Demokratske stranke položila je danas venac i cveće na grob prvog demokratski izabranog premijera Srbije i predsednika DS-a Zorana Ðinđića, povodom 19 godina od njegovog ubistva. DS je takođe saopštila da nije i neće odustati od borbe za dostojanstven život u Srbiji, koju, kako navodi ta stranka, želi da učini "dobrim mestom za život".

Tanjug/Tara Radovanovic

"Naše društvo nalazi se u sveopštoj krizi. Iscrpljeno je lošim upravljanjem pandemijom i oslabljeno brojnim smrtnim ishodima koji su mogli biti izbegnuti. Uzdrmano je krizom privrede, u kojoj cene rastu, plate ostaju iste, a zalihe sardina, graška i goriva postaju tema broj jedan", ocenjuje DS.

Polaganju venca i cveća prisustvovali su predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, njegova zamenica Dragana Rakić, član Političkog saveta DS Ivan Vujačić, potpredsednici stranke Tatjana Manojlović, Branimir Jovančićević i Miodrag Gavrilović, predsednik Izvršnog odbora Srđan Milivojević, predsednik Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu Nebojša Novaković, portparolka stranke Alisa Kockar, predsednik Demokratske omladine Stefan Ninić, koordinator Centra Resornih odbora DS Vladimir Pešić, direktor stranke i direktor Fonda za unapređenje demokratije Ljuba Davidović, Borisav Radojković i prijatelji.

Tanjug/Tara Radovanovic

"Šetnja za Zorana"

Povodom 19 godina od ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke Zorana Ðinđića, Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" održala je danas "Šetnju za Zorana". Lideri stranaka okupljenih u toj koaliciji okupili su se na Tašmajdanskom parku, a zatim su se prošetali do Novog groblja, gde su odali počast ubijenom premijeru stavljanjem cveća na njegov grob i paljenjem sveća.

Bili su prisutni predsednik i potpredsednici Stranke slobode i pravde Dragan Ðilas, Marinika Tepić i Borko Stefanović, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik Građanskog saveza Srbije Pavle Grbović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Janko Veselinović i drugi.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je za Tanjug da je ta šetnja bila odavanje počasti onome što je ubijeni premijer pokušavao da učini, a to je da Srbiju učini jednom normalnom, demokratski uređenom državom.

"To je poruka da je ubijen premijer, ali nisu ubijene ideje za koje se on borio, jer su one univerzalne i iza tih ideja i dalje stoji jedan značajan broj stanovnika koji želi da se one sprovedu. Mislim da iza tih ideja stoji većina stanovnika, onih koji žele uređenu državu, pravedno društvo i odgovornost u politici kao princip", poručio je predsednik DS.

Kako ističe, to su ideje demokratske Srbije, koja je okrenuta budućnosti i svojim građanima.

"U vreme dok je Ðinđić bio živ, svi su videli Srbiju kao prvu zemlju iz Zapadnog Balkana koja će ući u Evropsku uniju. Imali smo navalu optimizma, ljudi su se vraćali iz inostranstva. Sve je to prekinuto posle njegovog ubistva. Najpre je došlo do zastoja, a potom regresije. Potrebno je da iz korena menjamo ono što je došlo posle Ðinđićevog ubistva", smatra Lutovac.

Članovi Ðinđićeve vlade položili venac na spomen ploču

Članovi vlade na čijem je čelu bio Zoran Ðinđić položili su danas venac i cveće na spomen-ploču u dvorištu Vlade Srbije, na mestu gde ubijen nekadašnji premijer. Poštu Ðinđiću odali su bivši premijer Zoran Živković i njegov sin Marko, bivši ministri Branislav Lečić, Dragoslav Šumarac, Slobodan Milosavljević, Kori Udovički i drugi. Svako od njih nosio je po jedan beli cvet koji su stavili na stepenik ispred vrata vlade, dok je venac od crvenih postavljen ispred spomen-ploče u dvorištu zgrade vlade.

Živković je novinarima rekao da Zoran Ðinđić jeste fizički mrtav, ali da i danas živi njegova energija, ideja, hrabrost, znanje, spremnost da se nešto menja u Srbiji i da Srbija ne bude samo lepa zemlja, nego i dobra država. On je ocenio da Srbija može da napreduje samo ako se vrati idejama, sa energijom i sa vizijom koju je, kaže, Zoran Ðinđić imao do dana kada je ubijen, dodajući da očekuje od mlađe generacije da ponovo pokrenu takve aktivnosti.

Na Đinđića pucao snajperom pripadnik JSO

Zoran Ðinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, u dvorištu Vlade u Nemanjinoj 11, a na njega je pucao snajperom pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović.

Za njegovo ubistvo na po 40 godina zatvora osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Jovanović kao neposredni izvršilac, te desetorica saučesnika, dok su dvojica vođa "zemunskog klana" Dušan Spasojević i Mile Luković Kum ubijeni u policijskoj akciji prilikom hapšenja. Ðinđić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, dok je u pogrebnoj povorci bilo više stotina hiljada građana.

Za vreme Ðinđićevog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, da bi doktorirao 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu, gde je radio kao asistent.

 U Srbiju se vraća 1990. godine i postaje jedan od osnivača DS u kojoj je u septembru te godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a 1994. godine zamenjuje Dragoljuba Mićunovića na funkciji predsednika DS. Ðinđić je bio i poslanik u prva tri višestranacka saziva Narodne skupštine i u Skupštini SRJ.