Igre 
Zbornik radova SANU: Eskploatacija litijuma ostavila bi velike posledice na životnu sredinu
Komentari01/03/2022
-18:49
Srpska akademija nauka i umetnosti upozorila je da bi eksploatacija litijuma u Zapadnoj Srbiji dovela do uništavanja životne sredine i ugrožavanja zdravlja stanovništva. SANU je u zborniku radova koji je nastao kroz javnu raspravu o opravdanosti rudnika litijuma u okolioni Loznice naveo i da ne postoji nijedan opravdan razlog da se ta rada iskopava na način koji predviđa kompanija Rio Tinto.
U zborniku radova, naučnih istraživanja i analiza Srpska akademija nauka i umetnosti jasno je poručila kakav bi uticaj imala eksploatacija jadarita, odnosno litijuma i bora u okolini Loznice. Akademici su saglasni - zbog manjeg interesa posledice po životnu okolinu i kvalitet života ljudi u ovom delu Srbije bi bili nesrazmerno veliki.
Pre svega, akademik SANU Slobodan Vukosavić u razgovoru za Euronews Srbija objašnajva da da bi ovaj projekat ostavio najpre velike posledice po zdravlje ljudi koji tu žive.
"Realizacija projekta Jadar vodila bi masivnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela kao i degradaciji biodiverziteta. Uticala bi na površinske i podzemne vode kao i na raseljavanje domaćeg stanovništva. Pored toga došlo bi do prestanka održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnih sela i grada Loznice", rekao je Vukosavić.
Inače, u knjizi "Projekat Jadar - šta je poznato" navedeno je da bi Srbija, uz rudnu rentu od sedam odsto, prihodovala 650 miliona evra godišnje, koliko zaradi i od prodaje malina na svetskom tržištu, dok bi godišnji prihod Rio Tinta bio oko pet milijardi evra. Navodi se i da je Vlada pomagala investitoru u realizaciji projekta, ali i da postoji zainteresovanost u EU za projekat.
Vukosavljević: Interes Evrope da po što nižoj ceni dođe do neophodnih minerala
Vukosavić kaže je interes Evrope da po što nižoj ceni dođe do neophodnih minerala čija eksploatacija ne bi uticala na zemlje EU.
"EU i njeni predstavnici su prvenstveno zainteresovani da na relativno jeftin nacin dođu do neophodnih minerala iz izvora koji su relativno blizu tako da se mogu lako transportovati i držati pod kontrolom, ali koji su dovoljno daleko da eventualna zagađenja ne utiču na zemlje unije", dodaje Vukosavljević.
Povezane vesti
Domaći naučnici upozoravaju i da bi izgradnjom rudnika bio poremećen sklad u prirodnoj sredini severozapadne Srbije što bi doprinelo većem iseljavanju stanovništva. Jedan od njih je i akademik SANU Vladimir Stevanović koji za Euronews Srbija kaže da posledice mogu da budu velike, i to, smatra, zbog ne tako velike koristi.
"Biće uklonjena 204 hektara pretežno hrastovih suma, 316 hektar poljoprivrednog zemljišta 4.2 hektara voćnjaka i domaćinstvava. Ukupno 532 hektara produktivnog zemljišta biće prenamenom upotrebljeno u građevinsku površinu. Nisu litijum i bor sa ovako megalomanskom eksploatacijom i pratećim deponijama opasnog rudničkog i procesnog otpada ništa vredniji od onoga što postoji na površini", smatra Stevanović.
SANU takođe u svom radu navodi i da je Rio Tinto do sada uložio oko 400 miliona dolara u itraživanje i razvoj,te da planira da investira 2,4 milijarde dolara u izgradnju, a da će patentirati novu tehnologiju eksploatacije litijuma. I akademik Velimir Radmilović objašnjava da ovakva tehnologija nakon eksploatacije rudnika iza sebe ostavlja pustoš.
"Tehnologija prerade minerala jadarita apsolutno je neprihvatljiva za životnu sredinu. Svi dosadašnji primeri u svetu pokazuju da iza takvih rudnika i postrojenja za preradu po zatvaranju ostaje uništena životna sredina ili pustoš", navodi Ramilović.
"Narušavanje životne sredine u širem području"
Predviđen način korišćenja vode za preradu rude i njenu obradu i vraćanje u životnu sredinu nije, kaže još jedan akademik Bogdan Šolaja, u skladu sa strategijom upravljanja vodama koju je usvojila Vlada Sribje
"Svi rezultati dosadašnjeg istraživanja ukazuju da su očekivanja Rio Tinta u pogledu ekološke prihvatljivosti projekta neopravdana i da se radi o značajnom i neprihvatljivom narušavanju životne sredine u širem području", kaže Šolaja.
Sa akademicima se slažu i predstavnici udruženja koja su mesecima protestovali zbog projekta Jadarit. Jedan od njih je i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i direktor kampanje organizacije Kreni – promeni Savo Manojlović koji navodi da su zadovoljni knjigom SANU i da upravo oni to jasno govore i na svojim protestima.
Povezane vesti
"Srbija nije na prodaju pošto očigledno litijum i bor nije moguce iskopavati na ekološki održiv način i u tom smislu valst ne treba, ako ne želi, da slusa bilo koju organizaciju. Vlast treba da sluša naučlnike, ali i onih 290.000 građana koji su potpisali peticiju", smatra Manojlović.
Podsetimo, Vlada Srbije poništila je početkom godine sve pravne akte sa RIo Tinto, dok se ta kompanija još nije izjasnila da li je u potpunosti napustila projekat Jadar ili ne.
Preporuka za vas
Komentari (0)