Nova žalba na ulaganje EIB u izgradnju MHE u Srbiji: Investicija prouzrokovala štetu na Crnom Rzavu i Ribnici

Ekološko udruženje Rzav i CEE Bankwatch Network, uz podršku svetske organizacije za zaštitu prirodu WWF, podneli su žalbu na rad Evropske investicione banke (EIB) čija je investicija za izgradnju malih hidroelektrana Beli Kamen i Komalj, kako su saopštili, prouzrokovala veliku štetu na rekama Crni Rzav i Ribnica u Srbiji.

Podnosioci žalbe smatraju da ti projekti krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (tzv. Bernska konvencija).

Oba postrojenja su međusobno povezana takozvanim bypass-om, uzimajući vodu iz dve reke, a finansirala ih je EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, i prioritetnih projekata finansijskog posrednika Credit Agricole Srbija AD Novi Sad.

Investitor je firma Zlatiborske elektrane d.o.o, registrovana u Čačku, koja je imala u planu izgradnju i trećeg objekta, MHE Peta, neposredno ispod MHE Komalj.

Postrojenja se nalaze na području Parka prirode Zlatibor, međutim, pre njihove izgradnje nije urađena nijedna studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čime je dozvoljeno da ove dve male hidroelektrane unište 9,2 kilometra rečnog toka, naveli su u zajedničkom saopštenju podnosioci žalbe, tvrdi se u žalbi.

Osim toga, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području, što dokazuje, kažu, i hidrobiološko istraživanje koje je WWF Adria sprovela 2020. godine.

"Rezultati sprovedenih terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, kao posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka", rekla je Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.

Naglasila je da je na području između dve mašinske zgrade, 2018. godine utvrđeno prisutstvo strogo zaštićenog potočnog raka (Austropotamobius torrentium), ali da tokom poslednjih istraživanja, nijedan primerak te vrste nije pronađen na širem području.

Shodno pravilima EIB-a, za projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka - posrednika, EIB nije nužno uključena u izradu ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je EIB uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta, navodi se u saopštejnu.

U ovom slučaju procena uticaja je, dodaju, prepuštena banci Credit Agricole Srbija, uprkos činjenici da verovatno ne poseduju stručnost u oblasti prava EU ili ekoloških i društvenih standarda EIB-a.