Ima li rešenja za problem zagađenja vazduha u Beogradu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/01/2022

18:01

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Glavni grad Srbije često se nalati na listama najzagađenijih gradova na svetu, a da je vazduh u Beogradu nezdrav i opasan po zdravlje pokazuje se iz dana u dan, dok su smog i gusta magla postali su simboli prestonice u zimskom periodu. Šta je urađeno da se ovaj problem reši i koliko je to rešenje zapravo daleko?

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Euronews Srbija da meteorološki uslovi mogu da doprinesu većem zagađenju vazduha, ali da je glavni uzrok zagađenja ipak ljudski faktor. On smatra da Plan kvaliteta vazduha, koja je načinjen kao korak u smeru rešenja koji opterećuje glavni grad, treba da prepozna značaj ulaganja novca u smanjenje emisije štetnih gasova koji dolaze od saobraćaja, inudustrije i individulanih ložišta, a ne da se ulaže veći broj mernih jedinica, kako je Planom kvaliteta vazduha i predivđeno.

Sa druge strane Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine kaže da povećan broj mernih stanica će zapravo građanima dati realniju sliku o vazduhu u glavnom gradu, jer su privh 10 postavljene isključivo na "crnim tačkama" i to, kaže, nisu verodostojni podaci.

Međutim, komentarišući Plan kvaliteta vazduha, Jovanović kaže da paket koji je njime obuhvaćen ima "dosta loših strana", a da je jedna od glavnih upravo to što se ne radi na uzročnicima zagađenja.

"Poznato je da je vazduh u Beogradu zagađen već 10 godina, tu tajni nema i nikakva nova dijagnsotika ovde nije potrebna kao što nije potrebno intenzivirati monitoring. Pričati o monitoringu kao nedostatku nije dobro, jer Beograd ima dovoljno mernih stanica. Do sada je imao 16, a od sada ima novih 10. To je realno bacanje novca. Potrebno je da se novac potroši na mere koje treba da deluje na ložišta, saobraćaj i na industriju. Ovaj plan takođe nije uzeo u obzir uticaj na zdravlje ljudi, a zna se da 2.000 ljudi godišnje u Beogradu umre od aerozagađenja", kaže Jovanović i dodaje da je sa druge strane, dobra stvar kod ovog plana to što su ga uradili stručnjaci, ali i dodaje da se stiče utisak da su i oni napravili kompromis jer upravo odluke koje su donešene ne mogu da utiču na poboljšanje kvaliteta vazduha.

Euronews TV

Međutim, Vilotijević kaže da je plan dobar, i da će veći broj jedinica pružiti informaciju o srednjoj vrednosti kvaliteta vazduha koji dišemo u Beogradu, ali i poruku nadležnima da znaju gde precizno da reaguju ako dođe do upozorenja sa mernih jedinica.

"Plan za poboljšanje kvaliteta vazduha je obiman, ima ulaz, razradu i zaključak kao i svoje mere. Jedan od detalja je i taj da je njime predviđeno da se uvedu nove merne stanice na području grada. Ono što je za njih bitno je da potrebno da što više kontrolišu kvalitet vazduha. Ove dosadašnje su postvljene na crnim tačkama, ali ni jedna od njih se ne nalazi na primer na Košutnjaku, gde je vazduh uglavnom dobar. Zbog toga su potrebne i jedinice koje nisu na kriznim tačkama, kako bi mogli da dobijemo srednju vrednost kvaliteta vazduha", kaže ona i dodaje da je su za dalje reagovenje nadležnih potrebni precizni podaci, a jedino na taj nači, kaže, mogu da se dobiju.

"Svesna sam da će uvođenjem novih mernih stanica doći do poboljšanja kvaliteta ali mi na to ne treba tako da gledamo, već da sve to koristimo za prave i kredibilne podatke. Tako ćemo da znamo da neko u Batajnici, ukoliko se tamo dogodi zagađenje, tačno bude informisan da je na toj lokaciji i da možemo da reagujemo. Budimo realni, Beogard je shvatio da nam je za bolju analizu neophodan povećan broj stanica", dodaje.

Ona je podsetila na slučaj od letos kada je požar koji je izbio na deponiji Vinča uzbudio javnost, i poručila da o uticaju vazduha na zdravlje ljudi, koje je jedna od kritika jednog dela javnosti, treba da se oglašavaju nadležne institucije koje su za to zadužene.

"Ja kao lekar mogu da konstatujem da PM čestice utiču na zdravlje ljudi. Međutim, one ne deluju na stvaranje bolesti, ali deluju na pogoršanje određenih vrsta bolesti i to je ono što treba objasniti ljudima", kazala je ona.

Objasnila je da još jedna novina Plana to da je Grad Beograd dužan da jednom godišnje izvesti gradsku Skupštinu i građane o tome kakav vazduh dišu.

"Beograd, zbog same kategorije u kojoj se nalazi, ima obavezu da napravi desetogodišnji plan koji u svom sastavnom delu ima određene ciljeve i mere. Sada u novom planu imamo obavezu da kroz radnu grupu građane izveštavamo na godišnjem nivou. Sa obzirom da je plan kvaliteta vazduha usvojen u junu prošle godine mi smo napravili izveštaj koji će ići na Skupštinu grada kada ga članovi komisije sastave", rekla je ona i dodala da komisiju čine zaposleni iz pojednih delova gradske uprave grada, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, i stručna lica.

"Podaci se prikupljaju iz pojednih sektora i dalju članovina komisije. Na primer, iz sektora za javni saobraćaj su dužni da izveste o štetnosti izduvnih gaova. Nakon toga članovi komisije sakupljaju sve podatke i analiziraju", dodala je.

Kako se meri kvalitet vazduha?

Kada je reč o načinu merenja kvaliteta vazduha u Beogradu, Andrej Šoštarić rekao je ranije za Euronews Srbija da su zagađujuće materije koje se mere utvrđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

"Mere se suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, to je čestično zagađenje, a mere se i gasovite zagađujuće materije, azot dioksid, sumpor dioksid, ugljen monoksid, prizemni ozon", naveo je Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha GZJZ.

On je rekao da se kvalitet vazduha meri u realnom vremenu u 10 mernih stanica i da se podaci obrađuju na svakih sat vremena, te se na osnovu tih podataka dobije indeks kvaliteta vazduha.

"To je gruba ocena kvaliteta vazduha kako bi opštoj populaciji bilo jasno kakav je kvalitet vazduha, da li je odličan, dobar, prihvatljiv ili zagađen", naveo je Šoštarić.

Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice?

Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi jer zbog svoje veličine lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagovrevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.

"PM 10 čestice su suspendovane čestice u koje spadaju sve one velične do 10 mikrona. Druge, PM 2.5 čestice su one koje je je kao posebno opasne označila i Svetska zdravstvena organizacija. Njihova veličina im omogućava da direktno uđu u alveole pluća i da negativno utiču na zdravlje i to ne samo respiratornih organa", objasni je ranije stručnjak za kvalitet vazduha Milenko Jovanović za Euronews Srbija.